Aromatičnim i vrućim hljepčićima niko ne može odoljeti, a vlasnici restorana to jako dobro znaju. Šta se tačno krije iza ove prakse ugostitelja – da li je to samo način da pokažu da im je stalo do gostiju ili ipak postoji i neki drugi razlog?
U poslednjih nekoliko godina većina restorana praktikuje serviranje kuvera (začinjenih ili običnih hlepčića) pre uzimanja porudžbina od gostiju. Zbog čega je to tako se malo ko zapitao, pa se na društvenoj platformi Kvora nedavno se pokrenula polemika na ovu temu. Ovo su teorije koje su najzastupljenije – od istorijskih, preko praktičnih, pa sve do naučnih.
Kontroverzna francuska praksa koja gostima “bode oči”
Ovakva praksa nije novina – za pojam kuvera možemo zahvaliti Francuzima koji su prvi uveli naplatu escajga i stolnjaka kako bi pokrili troškove njihovog održavanja, odnosno pranja i peglanja. Iako možda i opravdano (sa aspekta ugostitelja), gostima se ovo nije dopalo, pa su ubrzo počeli da negoduju. Kako bi ih umirili, vlasnici restorana su uz escajg počeli da donose i parčiće hleba, maslinovog ulja ili namaza sa začinima.
Znak gostoprimstva
Ranije su se gosti koji bi dolazili u kuću uvek dočekivali hlebom i solju, koje bi domaćin ili domaćica iznosili na poslužavniku. U nekim delovima sveta, pa i u Srbiji, ova tradicija se zadržala čak i danas, naročito na slavama. Ovakvu praksu nastavili su da praktikuju i savremeni ugostitelji, koji služenjem hleba pre obroka gostima žele da stave do znanja da su oni dobrodošli u njihovu “kuću”, odnosno restoran.
Istorijska “zaostavština”
Vlasnici taverni su nekada služili samo jedno jelo dnevno, u određeno vreme i po fiksnoj ceni. Obrok od, primera radi, 300 grama mesa ili ribe bio bi dosta skup, pa su se ugostitelji dovijali tako što bi pre obroka servirali veće količine hleba kako bi gosti makar malo utolili glad. Ova taktika pomogla je da se porcije glavnog jela za nijansu smanje, a samim tim ostvari veći profit.
Zanimacija za goste dok ne stigne obrok
Serviranjem vrućih, aromatičnih hlepčića pre glavnog jela ugostitelji na neki način animiraju goste restorana. Umesto da sede pregladneli (i vrlo verovatno nervozni), sada gosti imaju nešto što će im ne samo skretati pažnju sa praznog stomaka, već i – dodatno rasplamsati apetit. Kako? Pojasnićemo.
Hleb nas čini još gladnijim nego što zapravo jesmo
Zvuči potpuno neverovatno, ali hleb nas zaista čini još gladnijim. Objašnjenje leži u prostim ugljenim hidratima koji se nalaze u hlebu, a koji izazivaju lučenje insulina koji je (između ostalog) zaslužan za osećaj gladi. Kada pojedemo te hlepčiće, u većini slučajeva naručićemo veće porcije obroka, što će ugostiteljima doneti i veću zaradu. Pored toga, i taj hleb će oni dodatno naplatiti, a znači – dobitak je dvostruki.
RTbalkan.
