Da li su deca i mladi zaista postali nezainteresovani ili ih jednostavno baš briga za odrasle? Deca jesu sada nepristojnija, ali to nije njihova greška, naglašavaju stručnjaci i ističu da iza ovog ponašanja neretko leži anksioznost ili uzbuđenje.
Često su seniori iznenađeni ponašanjem dece – čude se zašto nemaju manire za stolom i viču kad se obraćaju, ne poštuju odluke ili pak naredbe koje im budu upućeni. Jesu li zaista mališani i tinejdžeri tako nevaspitani? Pa, ako pitamo starije, čućemo razna mišljenja:
“Može da se primeti velika razlika u vaspitanju. Danas, mladi ili starija deca neće ustati u autobusu nama starijima, ili ako to urade obavezno je uz negodovanje ili neko dobacivanje. Psuju dosta po ulicama, viču, kao da nema nikog u njihovom okruženju. Ipak, postoji i lepo vaspitana, kulturna deca i njih treba posebno pohvaliti. Iskreno, sve kreće od kuće”, kaže baka Gordana (67).
Sa druge strane, imamo seniore koji ponašanje dece ne dovode u problem:
“Ne mislim da su deca nevaspitana, s obzirom na privilegije koje imaju kao što su telefoni, veliki izbor odeće, igračaka, dosta drugih opcija za razbibrigu. Njihove potrebe su zadovoljene i često imaju višak energije, te primećujem da su živahna, ali ne nužno nevaspitana. Takođe, istakla bih da su se ljudi promenili i da su postali džangrizavi. Pre, kada bi deca posle časova ušla u autobus i čula se dečija buka, to bi izazivalo radost i smeh među prisutnim. A sada i nije baš tako”, smatra penzionisan pedijatar i baka Dušanka Miloš (82).
Šta kažu stručnjaci
Da bi podigli dete, moramo njime da se bavimo, da mu se posvetimo, igramo, razgovaramo. Na primer, 100 puta ćemo mu ponoviti da ako traži nešto od nekog, kaže “molim vas”. I tad je pitanje da li će usvojiti.
Stručnjaci pojašnjavaju da iza dečijeg ponašanja koje je neprihvatljivo odraslima i za koje smatraju da je nevaspitano, često stoje duboki razlozi:
“To nije njihova greška. Nivoi stresa u porodici su ogromni. Roditelji rade duže i imaju manje vremena da provode sa decom”, kaže Džoen Hoker terapeut koja podučava mlade ljude kako da se bore sa socijalnim izazovima nastalim zbog traume. Decu treba negovati baš kao i biljke, koje ne rastu preko noći, ali zahtevaju vreme i strpljenje, jasna je:
“Pojedinci moraju da odvoje vreme da razumeju decu, budu primer i strpljivi sa njima. Ne shvatajte to lično kada deca automatski ne pokazuju poštovanje”, naglašava.
Ako dete ne sledi tipične društvene norme ne znači uvek da je bezobrazno, nemarno prema drugima, nevaspitano. Postoji mogućnost da je dete istraumirano, anksiozno, ili ga je sramota: “Kada mališana pitamo ‘kako si’ i ono ignoriše odgovor, ovo odrasli mogu protumačiti kao nepristojno ponašanje. Ali to može biti znak anksioznosti, uzbuđenja ili čak poremećaja pažnje ili hiperaktivnosti”, kaže psihoterapeut Sara Glas, a piše Hafpost.
RTbalkan.
