Decenijama je metformin osnova za tretman kod dijabetesa tipa 2. Pomaže milionima ljudi da kontrolišu šećer u krvi i služi kao svojevrsna baza farmaceutima koji istražuju nove vidove lečenja kancera, neplodnosti, srčanih bolesti…
Priča o metforminu ne počinje u laboratoriji, već od biljke (galega officinalis) poznatoj i kao francuski jorgovan ili ždraljevina. Vekovima se ta biljka koristila u pripremi narodnih lekova kada se pojave simptomi koje sada prepoznajemo signale koji ukazuju na dijabetes, uključujući prekomernu žeđ i često mokrenje.
Početkom 20. veka, naučnici su iz ždraljevine izolovali jedinjenja koja snižavaju šećer u krvi. Nakon godina usavršavanja i testiranja, metformin se pojavio kao relativno bezbedan i efikasan lek i uveden je u upotrebu u Velikoj Britaniji krajem pedesetih godina prošlog veka.
Velika klinička ispitivanja i pažljivo osmišljene studije na ljudima kako bi se testiralo koliko dobro tretmani deluju, potvrdila su ono što su mnogi lekari već pretpostavljali.
„Metformin nije efikasan samo u snižavanju glukoze, glavnog oblika šećera u telu, već i u smanjenju komplikacija povezanih sa dijabetesom. Postao je glavni tretman za dijabetes tipa 2 u većem delu sveta. Spada u klasau lekova koji snižavaju šećer u krvi, a deluje tako što pomaže telu da efikasnije koristi insulin – hormon koji pomaže u premeštanju glukoze iz krvotoka u ćelije radi energije”, objašnjava Dipa Kamdar, viši predavač farmaceutske prakse sa Univerziteta Kingston.
Metformin smanjuje količinu glukoze koju oslobađa jetra, poboljšava način na koji je mišići apsorbuju iz krvi i smanjuje količinu glukoze koja se apsorbuje iz hrane u crevima. Takođe aktivira enzim (protein koji pomaže u raznim hemijskim reakcijama u telu) nazvan AMPK, često opisan kao energetski senzor ćelije.
Kada je AMPK uključen, smanjuje proizvodnju nove glukoze u jetri, proces koji se naziva glukoneogeneza, i podstiče tkiva poput mišića da apsorbuju i koriste više glukoze.
„Za razliku od nekih drugih lekova za dijabetes, metformin obično ne izaziva povećanje telesne težine, a sam po sebi retko izaziva nizak nivo šećera u krvi”, dodaje Dipa Kamdar.
Obećanje i ograničenja
Snažna reputacija metformina je takođe navela istraživače da istraže moguće primene izvan uticaja na dijabetes, iako su dokazi pomešani. Jedna od uobičajenih primena van odobrenih polja, što znači da se lek propisuje za stanje za koje nije zvanično odobren za lečenje, jeste sindrom policističnih jajnika (SPKJ).
„Mnoge osobe sa SPKJ imaju insulinsku rezistenciju, što znači da njihova tela ne reaguju pravilno na insulin i treba da proizvode više insulina da bi održala stabilnu glukozu u krvi. Visok nivo insulina može stimulisati jajnike da proizvode više androgena, grupe hormona koja uključuje testosteron. Povišeni nivoi androgena mogu poremetiti ovulaciju i doprineti neredovnim ili odsustvu menstruacija. Poboljšanjem osetljivosti na insulin, metformin može pomoći u smanjenju ovih efekata i može pomoći u regulisanju menstrualnog ciklusa”, objašnjava dalje sagovornik sa univerziteta Kingston.
Uticaj na starenje
Metformin je takođe proučavan zbog svojih mogućih efekata na starenje i dugovečnost. Iako su rani nalazi intrigantni, još nema konačnih dokaza da usporava starenje kod ljudi i nije odobren za tu svrhu.
Neka istraživanja sugerišu da metformin može imati neuroprotektivne efekte, što znači da bi mogao pomoći u zaštiti mozga i nervnog sistema, posebno uz dugotrajnu upotrebu.
Nezaobilazan u terapiji dijabetesa 2
Međutim, dokazi su nedosledni i potrebna su obimna, dugoročna klinička ispitivanja kako bi se utvrdilo da li metformin zaista može da zaštiti od demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti. Te moguće upotrebe ističu svestranost metformina, ali takođe podvlače važnost medicinskog nadzora. Metformin se generalno dobro podnosi, ali kao i svi lekovi, može izazvati neželjene efekte.
Najčešći su mučnina, nelagodnost u stomaku, dijareja, promene ukusa i gubitak apetita. Ti simptomi se često poboljšavaju tokom vremena ili kada ljudi pređu na formulacije sa sporim oslobađanjem, koje postepenije oslobađaju lek. Uzimanje metformina sa hranom takođe može pomoći.
Još jedan prepoznat problem je nedostatak vitamina B12, koji je više puta primećen kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji uzimaju metformin. To se može desiti zato što lek smanjuje koliko dobro se vitamin B12 apsorbuje u crevima.
„Vremenom, nizak nivo vitamina B12 može dovesti do anemije ili periferne neuropatije. Anemija znači da telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca da pravilno prenose kiseonik, dok se periferna neuropatija odnosi na oštećenje nerava, obično u rukama ili stopalima, što može izazvati peckanje, utrnulost, bol ili slabost. Retka, ali ozbiljna nuspojava je laktatna acidoza, opasno nakupljanje mlečne kiseline u krvi. Ako se previše nakupi, može učiniti krv opasno kiselom i, ako se ne leči, može dovesti do otkazivanja organa”, kaže Kamdar.
Neželjeni efekti su verovatniji kod ljudi sa teškim problemima sa bubrezima ili jetrom, zbog čega je redovno praćenje važno. Zdravstveni radnici takođe mogu savetovati privremeni prekid uzimanja metformina pre određenih medicinskih procedura.
Nove smernice
Nacionalni institut za zdravlje i izvrsnost u nezi (NICE) u Velikoj Britaniji, ove godine je ažurirao smernice za dijabetes tipa 2, signalizirajući pomak ka ranijem i intenzivnijem lečenju. Nove smernice preporučuju da se većini ljudi od samog početka ponudi inhibitor SGLT-2, kao što je dapagliflozin, uz metformin.
Inhibitori SGLT-2 su lekovi koji pomažu bubrezima da uklone višak glukoze iz tela urinom. Ovaj pristup ima za cilj ne samo kontrolu šećera u krvi, već i zaštitu srca i bubrega ranije u toku bolesti, što odražava širi pomak ka personalizovanijem lečenju.
„To ne znači da je metformin potisnut. Ostaje kamen temeljac lečenja dijabetesa i još uvek se široko propisuje. Ali okolnosti se menjaju i savremene metode lečenja postaju sve prilagođenije pojedincu. Metformin je možda star lek, ali se nastavlja prilagođavati savremenoj medicini. Kako lečenje dijabetesa postaje personalizovanije i pojavljuju se nove opcije lečenja, metformin ostaje pouzdan, pristupačan i efikasan temelj”, kaže Dipa Kamdar, viši predavač farmaceutske prakse sa Univerziteta Kingston i zaključuje: „Njegova priča je daleko od kraja. Ponekad najtransformativniji lekovi nisu najnoviji ili najblistaviji, već oni koji izdržavaju test vremena”.
