Stotinu puta moćniji od bilo kojeg drugog broda u istoriji, tako je američki predsednik Donald Tramp najavio izgradnju nove klase bojnih brodova, čiji će prvi izdanak dobiti ime upravo po njemu. Procenjena cena ovog plovila je oko 17 milijardi dolara što ga čini skupljim od bilo kojeg nosača aviona. Planirana je ugradnja sistema koji su još u ranoj fazi razvoja. Šef mornarice, koji je najavio da će korito biti porinuto sledeće godine, u međuvremenu je dobio otkaz.
Administracija Donalda Trampa planira da izdvoji desetine milijardi dolara za razvoj nove klase ratnih brodova naoružanih futurističkim tehnologijama, smišljenih da sami zadaju odlučujući udarac protivničkim snagama i zadovolje sujetu čoveka koji je njihovu izgradnju inicirao – predsednika Amerike.
Za sada, mornarica planira da u razvoj novih brodova izdvoji oko 43,5 milijardi dolara i konstruiše prvi bojni brod izgrađen od kada su svetske mornarice, odmah nakon Drugog svetskog rata, odustale od ove klase kao prevaziđene.
Trampove pomorske fantazije su, već godinama, predmet ozbiljnih diskusija u Americi, jer je njegov prethodni projekat futuristička fregata klase “Konstalejšn” otkazan pošto je na razvoj potrošeno više od dve milijarde dolara.
Bojni brodovi – od “Drednota” do “Vangarda”
Poslednji bojni brod u naoružanje su uveli Britanci još 1946. godine, ali se “Vangard” pokazao zastarelim još pre nego što je zaplovio pa je 1960. prodat u staro gvožđe. Poslednji plotun iz nekog od bojnih brodova ispaljen je 1991. godine, kada je američki “Misuri” granatama kalibra 406 milimetara zasuo položaje snaga tadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina.
Bojni brodovi su vladali morima gotovo pola veka, odnosno od trenutka kada su Britanci porinuli nadaleko čuveni “Drednot” 1906. godine, čime je i počela era ove klase ratnih plovila.
Fascinacija gigantskim bojnim brodovima i njihovim golemim topovima, podsećaju istoričari, vezuje se za period između dva svetska rata i posebnu vrstu političara, pa su Nemci tako izgradili “Bizmark” koji je potpoljen u maju 1941. godine, Italijani su napravili “Litorio” i Vitorio Veneto”, koji nisu odigrali značajnu ulogu u ratu, dok su najveći među njima – japanski “Jamato” i “Musaši” završili na dnu Pacifika bez učinka u četiri godine dugom sukobu.
Trampovo oružje budućnosti
Trampovo oružje budućnosti, kako su ga nazvali skeptici, biće naoružan elektromagnetnim topom, kakav je nedavno isproban na poligonu u Novom Meksiku. Ova proba usledila je posle šest godina duge pauze, tokom koje je, zbog tehničkih i svakakavih drugih problema, ovaj projekat jednostavno napušten.
Osim elektromagnetnog topa, naoružanje “Donalda Trampa” uključivaće i lasere, koji su, takođe, u fazi ispitivanja.
Stručnjaci američke mornarice, takođe, debatuju o tome da li će, zbog složenosti konstrukcije i naoružanja, ovaj brod pokretati nuklearni reaktori ili dizel-motori, pri čemu se prednost daje ovim potonjim.
“Mislim da je ovo neophodan dodatak našim snagama. Mislim da nam pruža stvarnu fleksibilnost”, rekao je šef američke mornarice, Džon Filan nekoliko dana pre nego što je, upravo od Trampove administracije, dobio otkaz.
Džon Filan, prva žrtva novog projekta
Izgradnja novih bojnih brodova se, ipak, nije nalazila na listi problema zbog kojih je Filan oteran, pošto se ispostavilo da je ključ problema bio njegov odnos sa ministrom rata Pitom Hegsetom, još nekim zvaničnicima Pentagona i navodno izvesnim brodograditeljima.
Zamenik ministra rata, Stiven Fajnberg je, prema navodima američkih medija, bio glavni zagovornik otpuštanja šefa mornarice, jer je smatrao da mu Filan “otima” odlučujuću ulogu u projektu izgradnje novih brodova.
Jagma za Trapovu naklonost, međutim, neće rešiti ključni problem u eventualnoj realizaciji ovog projekta – činjenici da američka brodogradilišta, bar u dogledno vreme, neće biti u stanju da izgrade ovakav brod, pa se ratna mornarica, za savet obratila japanskim i južnokorejskim graditeljima.
Američki planeri tvrde da će svaki od budućih bojnih brodova koštati oko 17 milijardi dolara, odnosno između dve i četiri milijarde više od trenutno najvećih ratnih brodova na svetu – nosača aviona klase “Džerald Ford”.
Za sada, da bi se predvidelo kada će prvi Trampovi bojni brodovi zaista zaploviti nedostaju konačni nacrti, dobar deo naoružanja i brodogradilišta koja će biti u stanju da ih naprave. Procenjuje se da bi “Donald Tramp” mogla da naruči naredna administracija, što će u najvećoj meri zavisiti od političkih opredeljenja budućeg šefa Bele kuće.
