Oni su u četrdesetim imali stalne poslove, uveliko gradili porodični život, decu upisivali na fakultete. Danas, milenijalci žive skoz drugačije – zauzimaju mladalački stav prema životu, često su neobaveznim vezama, o deci razmišljaju tek u petoj deceniji.
Ako želite da steknete osećaj kako se promenilo srednje doba, posebno ono u Americi, ne tražite dalje od komedije “Nevestin otac” iz 1991. godine. U filmu se pojavljuju glumci Stiv Martin i Dajan Kiton, koji igraju roditelje u srednjim četrdesetim i sve se “vrti” oko ćerkine svadbe. Mnogi koji su odgledali film mogu da se slože da šta god da je filmski ideal srednjih godina, on ne liči na današnje živahne četrdesetogodišnjake.
Može se reći da srednje godine danas izgledaju skroz drugačije ukoliko ih poredimo sa starijim generacijama. Mnogi milenijalci ne misle o sebi kao o odrasloj osobi koja treba da brine o kreditu za stan, deci na fakultetu…
Kako je došlo do ove promene
Izazovne finansijska i kulturna stvarnost utiče na to da mnogi osećaju da ne žive u skladu sa standardima modernog odraslog doba. Promena stava o starenju takođe oblikuju ponašanje u srednjim godinama na nove načine, stvarajući više prostora za dostignuća i avanture, piše Nešnel Džiografik.
Finansijski pritisak znači odlaganje osnivanja porodice, vlasništva kuće
“Početkom dvehiljaditih, naučnici koji se bave društvom, primetili su da najstariji milenijalci (oni rođeni počev od 1981. godine, iako je tačna granična godina još uvek predmet rasprave) nisu dostigli tipične markere završetka obrazovanja, zapošljavanja, venčanja i rađanja dece”, kaže Karen Fingerman, profesorka ljudskog razvoja.
Finansijski pritisci utiču na tajming ovih prekretnica, jasni su stručnjaci. Milenijalci imaju velike izazove pred sobom – bave se nestabilnim poslovima, geopolitičkim preokretima, troškovima života, inflacijom:
“Dvadeset četiri godine kasnije, nastavljamo da odlažemo i brak i rađanje dece”, kaže Karolina Arago, koja proučava društvene i demografske trendove. Između hipoteke, zdravstvene zaštite, brige o starima i brige o deci, život je uvek bio skup, ali za milenijalce se pokazao posebno poraznim.
Kriza srednjih godina ili kriza “kod god”
Često smo mogli da čujemo da neka osoba prolazi kroz krizu srednjih godina. Ipak, to se sada dosta promenilo:
“Teorija o univerzalnom fenomenu krize srednjih godina odavno je razotkrivena”, kaže Margi Lahman, profesor psihologije. U stvarnosti, samo mali procenat ljudi prijavljuje da ih je doživeo, a kriza se može desiti u različitim godinama. Umesto toga, sredovečnost je istorijski bila vreme da se fokus prebaci sa sebe na druge ljude, da se pronađe smisao kroz mentorstvo ili uključivanje u aktivizam.
Nova sloboda
Jasno je da nedostaju strukture koje bi povećale sigurnost, posebno ona finansijska, ali je došlo do veće životne fleksibilnosti i mnoge milenijalce raduje činjenica da mogu duže da ostanu mladi”. Biotehnološki napredak je pomogao da se poveća stopa plodnosti žena od 40 do 45 godina za 132 procenta u periodu između 1990. i 2019. godine, dajući ženama više vremena pre majčinstva.
Gubeći tradicionalne strukture odraslog doba, milenijalci su takođe stekli novu slobodu, stvarajući prostor za verziju odraslog doba u kojoj ne morate da napuštate roditeljski dom i ne morate da se venčate da biste bili odrasli”, naglašava Fingerman.
RTbalkan.
