Na prvi pogled sveža salata i mladi luk, samo dan kasnije nisu za jelo. Strah i sumnja na pijacama rastu naročito kada se uzmu u obzir hemikalije kojima se prskaju.
Stručnjaci ipak napominju da je najvažnije da li su pesticidi pravilno upotrebljeni.
Naime, ključno je da se proizvođači pridržavaju uputstva pri primeninpesticida, jer su oni veoma dobro proučene hemikalije i jako strogo zakonski regulisane. Međutim, ako to nije slučaj onda imamo problem, tvrde stručnjaci.
“Svaka crvljiva jabuka ne znači da je neprskana… Jedan pogrešan tretman može da bude mnogo rizičniji po naše zdravlje, nego 20 ili 25 tretmana koji su rađeni u pravo vrememe”, navodi Nenad Magazin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Pranjem voća uklanjamo i jedan deo pesticida, ali u momentu konzumiranja u njima ne bi trebalo da se nalazi bilo kakva količina štetnih materija koje bi mogle da naškode našem zdravlju.
“Po meni je mikrobiološka ispravnost plodova, odnosno, čistoća plodova, mnogo važnija nego u ovom momentu ostaci pesticida”, dodaje on.
Građani Beograda složni su u jednom, a ovo su njihovi komentari:
“To su sve otrovi. Uvek gledam da uzmem nešto što je domaće, od proizvođača, ne od nakupaca.”, “Ne može da izgleda ovako lepo kao što su ove prskane, ali definitivno je zdravije. Mislim da jeste zdravije.”
Potrošači ne mogu da znaju da li je i čime prskano voće i povrće. Međutim, inspekcija može, napominju stručnjaci.
“Sam kupac ne može ni na koji nacin da ustanovi da li je voće prskano ili ne iako postoje neke fame”, navodi Nenad Magazin.
Prema poslednjem popisu našeg ministarstva dozvoljeno je 1.215 različitih preparata na bazi aktivnih supstanci koje su sve odobrene u zemljama Europske unije.
“Ne smemo zaboraviti da je naše voćarstvo izvozno orijentisano i da bi završili na rafovima supermarketa, moraju da prođu kontrolu”, dodaje Nenad.
B92.
