Kapiten Partizana Kevin Panter zadnje velike šuteve (sve poene u seriji 7:0) pogodio je 30. novembra prošle godine u finišu duela sa Panatinaikosom koji je srpski klub dobio poslije produžetka.
Pet i po meseci kasnije predvodnik tima koji je „pucao“ na završni turnir Evrolige je doživeo da se navijači u „Beogradskoj areni“ hvataju za glavu i od Željka Obradovića traže odgovor: „Zašto Panter?“
Panter, a ko drugi? Logično je da kapiten i najskuplji igrač u istoriji kluba preuzme odgovornost u ključnim trenucima, a nešto potpuno drugo što je Amerikanac u finalnoj seriji ABA lige protiv Crvene zvezde bio ispod svakog nivoa. Neprepoznatljiv je, istina, odavno, bezmalo od one trojke protiv Reala u prvom meču četvrtfinala Evrolige u aprilu prošle godine.
Tridesetjednogodišnji šuter je čovek u koga Obradović ima neograničeno poverenje, ali i čovek sa limitima. Panter je košarkaški zenit dosegao protekle sezona, pogotovo što njegova igra u ovakvom, nesređenom, Partizanu zahteva mnogo energije. Često je bio bez pomoći, morao je sam da radi za sebe, nije se skrivao, uzimao je odlučujuće šuteve, ali i retko pogađao. A za to je „masno“ plaćen. Kako se sezona bližila kraju bilo je sve očiglednije koliko se Amerikanac i fizički i mentalno muči, a vrhunac su bile poslednje dve utakmice sa Crvenom zvezdom.
Panterov govor tela je, za razliku od pojedinih inostranih saigrača, pokazivao da mu je stalo, međutim… Nije to profil igrača koji u najvećem srpskom košarkaškom klubu treba da bude prvi među jednakima. Partizan mora da ima kapitena kao što je bio Novica Veličković. Ili Petar Božić. Pa makar sa „pola“ kolena sedeo na klupi, ali se znalo da će za tih nekoliko minuta na terenu iskrvaviti za dres kluba iz Humske.
Kapiten je potreban i u svlačionici, čvrsta domaća ruka, a u nemogućnost da se okupi jako domaće jezgro u Partizanu su se u jurnjavi za rezultatima okrenuli jedinom mogućem rešenju – angažovanju stranaca koji su preuzeli i svlačionicu. Možda neko misli da to nije bitno, ali jeste, verujte, mnogo je bitno.
„Kad je on igrao nije bilo zvezda u ekipi, nije bilo bola u k**** i slično, zato Partizanu treba uvek jedan Novica,“ poslao je poruku posle trećeg meča finala ABA lige nekadašnji centar crno-belih Uroš Luković.
Pandan Veličkoviću je Branko Lazić. Neko će se nasmejati i reći da Lazić i Panter nisu za poređenje. I nisu. Pogotovo finansijski. Imaju i crno-beli jednu tako, pozitivno, „ludu“ glavu – Aleksu Avramovića.
Celu sezonu Panter je „živeo“ od šuta u Madridu, ali je kao kapiten koštao Partizan odlaska na Fajnal-for Evrolige. U „Vizink“ centru je najviše trebalo da bude kapiten.
Malo i o Kevinovim „brojkama“. U 27 utakmica ABA lige nijednom nije postigao više od 19 poena. Za strelca takvog renomea poražavajuće je da je samo 11 puta bio dvocifren ma koliko ga Obradović štedeo u regionalnim mečevima. Prosek: 9.4 poena (41.2% šut iz igre, 46.6% za dva, 33.3% za tri) uz 2.1 skok i 2.8 asistencije. U poslednja dva finalna duela zbirno je postigao 12 poena uz pogođena samo četiri šuta iz igre (4/17)!
U Evroligi je bio mnogo inspirativniji i u šest od 28 mečeva nije bio dvocifren. Međutim, u ključnom delu sezone, nije se proslavio van linije od 6.75 metara: Barselona (0/2), Baskonija (2/3), Real (1/8), Olimpijakos (1/6), Alba (0/1) i Valensije (0/3). Ukupno 5/26. Pre toga promašio je i šut za pobedu protiv Bajerna.
Amerikanac ima još godinu dana ugovor sa klubom iz Humske i uverenja njegovog menadžera da će da ostane u Partizanu. Da li neko sme da se kladi da će zaista tako da bude?
Sportklub.rs
