Shvatanje genetike prošlo je temeljnu transformaciju – dugo se smatralo da su geni nepromenjivi, ali danas svi znamo da faktori životne sredine se odražavaju na njihovu funkcije. Drugim rečima, ishrana, odnosno “ti si ono što jedeš”, utiče ne samo na nas već i na naše naslednike.
Mnogi faktori spoljne sredine utiču na funkciju gena, jasni su genetičari. Tome u prilog ide i priča o identičnim blizancima koji se razviju iz jedne oplođene jajne ćelije, dele sličnu genetsku strukturu. Ali kako stare, njihov izgled i karakteristike mogu da se menjaju u skladu sa izloženošću spoljnim faktorima – jedan od njih može da jede izbalansiranu ishranu, dok drugi bira nezdravu ishranu, što rezultira razlikama u ekspresiji njihovih gena koji igraju ulogu u gojaznosti.
Ljudi nemaju mnogo kontrole nad nekim faktorima, kao što je kvalitet vazduha, ali zato itekako mogu da kontrolišu fizičku aktivnost, pušenje, stres, upotrebu droga, izloženost zagađenju.
Takođe, u celoj ovoj priči bitnu ulogu igra i ishrana. Naime, epigenetike, naučna disciplina koja proučava promene u genima se delom bavi i time kako hrana, kao i ishrana roditelja i baka i deda, utiče na naše gene. Izbori u ishrani koje osoba donosi danas utiču na genetiku njihove buduće dece, naglašavaju naučnici, a piše Jahulajf.
Hrana i genetika
Koreni istraživanja nutricionističke epigenetike se se pronalaze u Holandiji u završnoj fazi Drugog svetskog rata.
Tokom nacističke okupacije Holandije, stanovništvo je bilo prisiljeno da živi na obrocima od 400 do 800 kalorija dnevno, što je daleko od tipične dijete od 2 hiljada kalorija koja se uzima kao standard. Kao rezultat toga, oko 20 hiljada ljudi je umrlo, a 4,5 miliona je bilo neuhranjeno.
Studije su otkrile da je glad izazvala epigentne promene na genu zvanom IGF2 koji je povezan sa rastom i razvojem. Te promene su usporile rast mišića i kod dece i unuka trudnica koje su pretrpele glad. Za ove naredne generacije, to suzdržavanje je dovelo do povećanog rizika od gojaznosti, srčanih bolesti, dijabetesa i niske porođajne težine.
Ovi nalazi su označili ključni trenutak u istraživanju epigenetike – i jasno su pokazali da faktori životne sredine, kao što je glad, mogu dovesti do epigenetskih promena u potomstvu koje mogu imati ozbiljne implikacije na njihovo zdravlje.
Rezultati iz pomenute holandske zime gladi kasnije su podržani studijama na životinjama, koje omogućavaju istraživačima da kontrolišu kako se životinje uzgajaju, što može pomoći u kontroli pozadinskih varijabli.
Zdravi izbori za generacije koje dolaze
Ove i slične studije naglašavaju da postoji uticaj ishrane roditelja na njihovu decu i unuke. Takođe služe kao snažan motiv za buduće i sadašnje mame i tate da donesu zdravije izbore u ishrani, jer upravo oni utiču na ishranu njihove dece.
Sastanak sa dijetetičarima pruža preporuke zasnovane na dokazima za praktične promene u ishrani za pojedince i porodice. Dobar početak bi bio da jedemo neprerađenu hranu, posebno voće, povrće i integralne žitarice, a manje čipsa, slatkiša, gotovih jela, smrznutih pica, instant supa, gaziranih pića.
RTbalkan.
