Kao rezultat skoka profita, banke su platile oko 800 miliona evra poreza, u odnosu na 200 miliona evra u 2021. godine.
Najveće evropske banke koje su nastavile da rade u Rusiji platile su više od 800 miliona evra poreza u 2023. godine, što je četiri puta više nego pre početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, piše “Fajnenšel tajms” .
Kako je precizirano, evropske banke Rajfajzen, Unikredit, ING, Komercbank, Dojčebank, Inteza San Paolo i OTP banka objavile su da je njihov ukupni profit u 2023. godini iznosio više od tri milijarde evra, što je tri puta više nego u 2021. godini. Kao rezultat ovog skoka profita, banke su platile oko 800 miliona evra poreza, u odnosu na 200 miliona evra u 2021.
Istovremeno, više od polovine poreskih uplata u 2023. godini odnosi se na austrijsku banku Rajfajzen internešenel, koja je vodeća u ovom stranom sektoru u Rusiji. Nakon analize slobodnih radnih mesta ove banke u Rusiji, “Fajnenšel tajms” zaključuje da ona ima “ambiciozne planove da višestruko proširi svoju aktivnu bazu klijenata”.
Rajfajzen, najveća banka u stranom vlasništvu u Rusiji, saopštila je da je pod stalnim pritiskom regulatora EU da što pre smanji svoje prisustvo u zemlji, te tako očekuje da po tom pitanju “u bliskoj budućnosti” dobije i zahtev od Evropske centralne banke.
Banka je u poslednje dve godine smanjila obim poslovanja u Rusiji, dok novi nacrt uslova ECB-a podrazumeva da kredite klijentima smanji i za dodatnih 65 odsto do 2026. godine, u poređenju sa trećim kvartalom 2023. godine, i “značajno” smanji međunarodna plaćanja koja potiču iz Rusije.
Rajfajzen tvrdi da bi ovakvi planovi mogli naštetiti njihovim pokušajima da prodaju rusku ispostavu. Zajmodavac je, naime, u martu 2023. godine otkrio da je u pregovorima o prodaji sa dva potencijalna klijenta.
Šef Ministarstva industrije i trgovine, zamenik premijera Denis Manturov, rekao je nedavno da će stranim kompanijama koje su napustile Rusiju biti prilično teško da se vrate, jer su “njihove niše već zauzela ili domaća preduzeća ili tehnološki partneri iz drugih prijateljskih zemalja”.
Zamenik premijera je u februaru primetio da je Rusija generalno interesantna za evropski biznis. Samo 100 velikih kompanija od 500 je napustilo zemlju, od kojih mnoge imaju mogućnost otkupa imovine.
Ruski zvaničnici su više puta saopštavali da će se zemlja nositi sa pritiscima sankcija koje je Zapad počeo da ubodi pre nekoliko godina. Moskva je ocenila da Zapadu nedostaje hrabrosti da prizna neuspeh tih sankcija. U mnogim zapadnim zemljama više puta se čuo stav zvaničnika da su antiruske sankcije neefikasne.
Predsednik Vladimir Putin je izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, a sankcije su zadale ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj Zapada je da pogorša živote miliona ljudi.
RTbalkan.
