Kao i svaki drugi deo našeg tela i mozak se sastoji od atoma spojenih u molekule. Ovi molekuli se ne pojavljuju tek tako – za razliku od biljaka, mi nismo u mogućnosti da pretvorimo velike količine atmosferskog CO2 u našu fizičku strukturu. To znači da se moždana materija gotovo u potpunosti sastoji od ćelija izgrađenih iz hrane koju jedemo.
Kvalitetne moždane ćelije se grade od kvalitetnije hrane, piše Sakolodži tudej. Pošto su neuroni posebno bogati nezasićenim mastima poput omega-3, mnogi stručnjaci preporučuju konzumiranje hrane bogate ovim mastima kako bi se podržalo zdravlje mozga.
Hrana utiče na raspoloženje i kogniciju
Iako je lako prenaglasiti važnost jednog obroka za kognitivno ili mentalno stanje, takođe je tačno da na raspoloženje i jasnoću misli utiče ishrana. Najbolji dokaz za ovo dolazi kad se primeti da nešto u organizmu manjka. Na primer, nedostatak vitamina B1 može dovesti do gubitka pamćenja, dok nedostatak vitamina B12 može dovesti do kognitivnog pada, depresije. Pored navedenog, unos proteina, određenih aminokiselina i hrane koja sadrži pomenute omega-3 kiseline utiče na raspoloženje.
Metabolizam, imuni sistem mozga i hrana
Iako je težak oko 1350 grama, mozak troši oko 20 odsto telesne energije. Upotreba glukoze govori o važnosti obezbeđivanja da mozak dobije dosledan pristup visokokvalitetnoj energiji tokom čitavog životnog veka. Brojni istraživači su fokusirani na ideju da nedostatak kvalitetne energije u mozgu može ubrzati ili povećati rizik od mnogih zdravstvenih stanja mozga, i naglašavaju ključnu ulogu uravnotežene ishrane i zdravog nivoa šećera u krvi.
Takođe, jedna od najvažnijih rekonceptualizacija zdravlja mozga u poslednjim decenijama odnosi se na ulogu imunološkog sistema ovog organa, jer relacija hrana-mozak značajno utiče na raspoloženje, spoznaju i ponašanje.
Mediteranska ishrana je ishrana za mozak
Kako se istraživanja koja povezuju ishranu i zdravlje mozga nastavljaju da šire, realnost je da svi možemo i treba da preduzmemo korake i biramo jela koja su dobra za ovaj organ. Dijeta ili restriktivni način ishrane mogu da budu komplikovani, ali zarad većeg cilja sigurno ćemo imati velike koristi. Do sada najbolje proučavana dijeta za zdravlje mozga je ishrana u mediteranskom stilu bogata voćem, povrćem, orašastim plodovima, semenkama, zdravim mastima, ribom i morskim plodovima, kao i biljem i začinima i sa veoma malo ili ni malo obrađene hrane.
RTbalkan.
