Pitanje prijema Prištine u Savet Evrope je prva bitka s kojom se Srbija suočava, a tim povodom predsednik Aleksandar Vučić poslao je pisma liderima u Evropi, nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. O aktuelnim izazovima sa kojima se Srbija susreće i sa koracima koje će preduzeti u odbrani nacionalnih interesa predsednik je upoznao i ministarku spoljnih poslova Gane Širli Ajorkor Bočvej.
Trideseta godišnjica zločina u Srebrenici mogla bi da bude obeležena i kao Međunarodni dan sećanja na genocid u toj opštini.
Uslov je da rezolucija koja to predviđa dobije podršku u Ujedinjenima nacijama.
Predlog će zvanično biti predstavljen za pet dana, a o njemu će se Generalna skupština izjasniti početkom maja. Za usvajanje je dovoljan jedan glas više onih koju su “za” od onih koji se protive.
Predsednik Aleksandar Vučić najavljuje borbu za svaki glas, iako veruje da procedura ne daje šanse Srbiji.
“Male, gotovo nikakve, samo kad izračunate koliko ih ima u regionu raznih koji jedva čekaju da se dodvore Nemcima, Amerikancima, Turcima, koliko ih ima na raznim kontinentima, pa vidite koliko toga moramo da stignemo preko slobodarskih naroda. Borićemo se, radićemo danonoćno, nećemo spavati. Štitićemo svoju zemlju”, rekao je Vučić nakon sastanka sa čelnicima iz Republike Srpske, koji je održan juče u Vili “Mir”.
I pre zvanične objave teksta koji je podložan izmenama, poznati su delovi čiju autentičnost potvrđuje ministar spoljnih poslova.
Između ostalog: da se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici, da se insistira se na utvrđenim činjenicama, da se događaji obrađuju kroz školski program u cilju sprečavanja revizionizma.
Nacrt naglašava značaj pronalaženja i identifikacije prostalih žrtava, ali ne imenuje direktnog krivca za genocid.
“Ovde se ne pominje ni Srbija ni Republika Sprska, ali kada se kaže zločin nad muslimanima pa neko ga je izveo. Ako pričate o genocidu, to je odraz da je rukovodstvo te države ili entiteta to sprovodilo kao svoju politiku. Posledice mogu da budu katastrofalne – prvo da smo mi obeleženi kao genocidni narod”, rekao je ministar Ivica Dačić, gostujući u emisiji Četvrtkom u 9.
Da se genocid dodgodio samo u jednoj opštini – Srebrenici, ali da Srbija kao država za to nije odgovorna, piše u presudi Međunarodnog suda pravde. Dodaje se i da je prekršila Konvenciju o genocidu time što nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da ga spreči.
Eventualno usvajanje Rezolucije u GS UN promenilo bi poziciju Srbije, veruje novinarka Ljiljana Smajlović.
“Cilj Beograda je da barem odloži rezoluciju, ako ne može da odloži glasanje, onda da smanji koliko može broj država koje će da glasaju za rezoluciju. Time Beograd pokazuje da Srbe u RS smatra delom svog naroda i da će Beograd da se bori za njihove interese ka za svoje, a zapravo se ovde Beograd i bori za svoje interese jer ova rezolucija zapravo obeležava Srbe kao ljude koji su počinili genocid. To je po mom mišljenju duboko nepravedno, ali to je posebno posebni u trenutku kada se dešava Gaza”, rekla je Smajlovićeva.
Zbog dešavanja u Ujedinjenim nacijama, predsednik Srbije ponedeljak šalje izaslanika u Njujork koji bi trebalo da iznese argumente Beograda.
U međuvremenu, upoznao je kineskog ambasadora Li Minga sa inicijativama u Generalnoj skupštini i zatražio podršku Kine u, kako kaže, borbi za istinu.
