Navršava se trideseta godišnjica genocida u Ruandi, gde je za oko 100 dana pobijeno najmanje 800.000 ljudi – uglavnom etničkih Tutsija i umerenih Hutua. Paravojne formacije ubijale su narod, komšija je usmrtio komšiju, žrtve su prebijane na smrt, pisalo je u medijskim izveštajima iz 1994. Predsednik Pol Kagame, koji je ranih devedesetih predvodio pobunjenike protiv Hutua, danas optužuje međunarodnu zajednicu za držanje po strani. Posledice genocida u Ruandi se osete i danas, dok je rasprava o etničkoj pripadnosti zabranjena.
Međunarodna zajednica nas je izneverila, istakao je predsednik Ruande Pol Kagame u govoru povodom tri decenije od početka genocida nad Tutsima i umerenim Hutuima u kojem je tokom tri meseca 1994. godine ubijeno oko 800.000 ljudi.
“Ruanda je bila potpuno ponižena. Lekcije koje smo naučili urezane su u krv”, govorio je Kagame pred svetskim liderima i građanima Ruande.
Nasilje u Ruandi je izbilo posle smrti predsednika Žuvenala Habijarimane, iz redova Hutua, koji je poginuo u avionskoj nesreći 6. aprila 1994, a završeno je u julu iste godine kada je Patriotski front Ruande (RPF), pobunjenička grupa predvođena Tutsima, porazio vladine snage.
Napad je izazvao pokolj nad manjinskim narodom Tutsi i Hutuima koji nisu prihvatali akcije njihovih militantnih odreda. Svakodnevno je ubijano i po 10.000 ljudi, a “zbrisano” je oko 70 odsto populacije naroda Tutsi – ujedno i 20 odsto građana Ruande.
Genocid je okončan kada je RPF došao iz Ugande i preuzeo kontrolu u Ruandi. Njihove snage su ubrzo po preuzimanju vlasti usmrtile na hiljade Hutua u znak odmazde, mada RPF poriče da su akcije planski organizovane.
Govorom Kagabea i zvanično je otpočela nedelja žalosti u celoj zemlji. Muzika, sportski sadržaji i filmovi se narednih sedam dana neće emitovati na radiju ili televiziji, dok su nacionalne zastave već spuštene na pola koplja.
“Krivica međunarodne zajednice”
Kagame je položio venac na jednoj od masovnih grobnica u prestonici Kigaliju, gde je sahranjeno više od 250.000 žrtava, zahvalivši Ugandi, Etiopiji i Tanzaniji na pomoći i organizovanju kontranapada protiv Hutu odreda.
Predsednik Ruande Pol Kagame drži govor povodom tri decenije od genocida u Ruandi
“Mnoge zemlje koje su danas ovde slale su svoje sinove i ćerke da pomognu Ruandi. Nisu nas izneverili, ali međunarodna zajednica, ponavljam, jeste – da li zbog prezira ili kukavičluka”, naglasio je predsednik Ruande.
Bivši američki predsednik Bil Klinton bio je na čelu Sjedinjenih Država kada je u Ruandi nastala kriza, koja se ubrzo pretvorila u genocid. SAD nisu želele da budu uvučene u još jedan sukob u Africi, godinu dana nakon što je ubijena grupa njihovih vojnika u Somaliji, izvestio je kasnije Vašington post.
Klinton je u Kigaliju, 30 godina kasnije, priznao da je “slučaj Ruanda” iz 1994. najveći neuspeh njegove administracije, dok je francuski predsednik Emanuel Makron u video uključenju naveo da su Francuska i saveznici mogli da spreče i zaustave genocid.
“Nisu imali volje da to učine”, rekao je Makron.
Uloga Francuske i Belgije
Tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran bio je blizak saveznik vlade pod vođstvom Hutua i predsednika Habijarimane, dok je Ruanda više puta optužila Francusku da je ignorisala signale koji su ukazivali da će doći do napada na Tutse.
Bivši predsednik SAD je u Kigaliju rekao da je genocid u Ruandi najveći neuspeh njegove administracije
U to vreme, u Ruandi su se nalazile francuske, belgijske i trupe Ujedinjenih nacija (UN). Međutim, UN nisu imale mandat da zaustave masakr.
Belgijske trupe su se povukle nakon što je ubijeno 10 njihovih pripadnika, dok su francuske snage uspostavile navodnu zonu bezbednosti, koja je služila više za sigurnosnu bazu diplomata i francuskih državljana.
Francuska je sve do 2021. negirala bilo kakvo saučesništvo, kada je Makron, na osnovu izveštaja nacionalne komisije, saopštio da Pariz “snosi odgovornost” za genocid u Ruandi.
Belgija, čija je Ruanda bila kolonija do 1962, izvinila se za napad na 20. godišnjicu od genocida.
“Iskorenite te bubašvabe”
Međutim, pobunjenici iz redova plemena Hutu su 1959. zbacili Tutsi monarhiju, nakon čega je nekoliko desetina hiljada pripadnika ovog plemena izbeglo u susedne zemlje.
Izbeglice plemena Tutsi
Deo njih je formirao pobunjeničku grupu – Patriotski front Ruande (RPF) – koja je ušla u zemlju 1990. Započeli su sukobi koji su trajali do 1993, kada je sklopljen mirovni sporazum.
Pokolj je započeo 6. aprila 1994. godine, kada su predsednici Ruande i Burundija Habijarimana i Siprijen Ntarjamira, obojica pripadnici naroda Hutu, ubijeni u napadu na predsednički avion, iznad Kigalija.
Ekstremisti Hutua okrivili su RPF da je organizovao gađanje letelice i otpočeli su brzu, masovnu i dobro organizovanu akciju svirepog ubijanja Tutsa. Predstavnici manjinskog naroda tvrdili su da su avion oborile oružane grupacije Hutua da bi dobile izgovor za pogrom.
“Žrtve su ubijane, prebijane na smrt, isečene. Na hiljade Tutsi žena je oteto i držano kao seksualno roblje”, pisalo je u medijskim izveštajima.
Pokrenuta je i propagandna mašinerija Hutua, koji su preko televizije i radio stanica propagirali otvorenu mržnju prema Tutsima i svima koji im pomažu.
“Iskorenite te bubašvabe”, odjekivalo je sa razglasa i radija.
“Naoružana milicija ubijala je čitave porodice. Komšije su likvidirale komšije, a bilo je i slučajeva gde su muževi ubijali svoje žene iz plemena Tutsi, u strahu da i sami ne budu ubijeni”, pisao je Bi-Bi-Si.
Kagabe je upravo bio na čelu pobunjenika iz RPF-a kada su uz pomoć vojnika Ugande postepeno uspeli da proteraju Hutue u Zair, današnju Demokratsku Republiku Kongo, i preuzmu kontrolu nad Ruandom.
DR Kongo, dve decenije sukoba i pet miliona žrtava
Genocid u Ruandi posledično je doveo do nemira u DR Kongu koji su trajali dve decenije, i u kojima je poginulo skoro pet miliona ljudi.
Tokom oko 100 dana akcija formacija plemena Huti stradalo oko 800.000 ljudi
Vlasti Ruande, koju sada čini RPF, dva puta su naredili invaziju na zapadnog suseda, optužujući ih da dozvoljavaju delovanje Hutu paravojnih formacija na svojoj teritoriji.
Međunarodni krivični sud za Ruandu osnovan je u susednoj Tanzaniji. Desetine zvaničnika osuđeno je za genocid – svi redom su Huti.
Ipak, u Ruandi postoje i takozvani “Gačača” sudovi, koji se formiraju na skoro bilo kojoj lokaciji, da bi se ubrzalo suđenje protiv stotine hiljada osumnjičenih za genocid.
Pol Kagame – tri decenije vlasti
Predsednik Kagame je hvaljen zbog transformacije male i devastirane zemlje koju je preuzeo u najtežem trenutku i ekonomski je oporavio. Nastojao je da pretvori Ruandu u tehnološko središte.
Posledice genocida u Ruandi se osećaju i danas
Njegovi kritičari ističu da Kagame, međutim, ne trpi konkurenciju i opozicione šumove, izveštavao je Bi-Bi-Si. Nekolicina njegovih političkih protivnika stradalo je na nejasan način.
Poučeni iskustvom iz 1994. godine, Ruanda i njena zvanična politika ne dozvoljavaju raspravu o etničkoj pripadnosti. Opozicija, međutim, smatra da iza takve odluke stoji namera vlasti o strogoj kontroli nad medijima i političkom sferom, piše Rojters.
Treći sedmogodišnji mandat osvojio je 2017. godine sa 98,79 odsto glasova. Četvrti je predsednik Ruande i na toj je funkciji od 2000. godine. Prethodno je šest godina bio potpredsednik.
