Svi roditelji ponekad posegnu za “brzim” rešenjem zbog nedostatka vremena. Ipak i u takvim situacijama treba obratiti pažnju koje namirnice bi trebalo izbegavati.
Prehrambene navike koje usvojimo u najranijem dobu, određivaće kakvu hranu ćemo preferirati i kasnije u životu. Svi ponekad detetu ponudimo “brzu” hranu, većinom zbog nedostatka vremena, ali koje su stvari koje bi trebalo izbegavati?
1. Flips
Najčešće sadrži so, hidrogenizovane biljne masti, potencijalni alergen kikiriki i/ili različite začine u prahu i pojačivače ukusa. Predlog zamene nutricionistkinje Karmen Matković Melki su ekspandirane žitarice za finger food poput kukuruznog flipsa bez soli i začina, pirinčani ili kukuruzni krekeri bez soli, flips od prosa, amaranta ili krekeri od ostalih celovitih žitarica.
2. Majonez
Sadrži žumance i biljno ulje, ali može sadržavati i skrob i začine, u zavisnosti od vrste proizvoda. Nema potrebe uvoditi je, umesto nje uvedite u dohranu jaja. Postoje jako zgodne voćne alternativne majonezu kao na primer avokado, koji zbog izvrsnog udela omega masnih kiselina može biti odlična kremasto-masna namirnica u receptima za bebine kašice, kaže nutricionistkinja Matković Melki. “Majonez je u osnovi pravljen od jaja koja su alergeni”, upozorava i pedijatar Đovana Armano.
3. Viršle
Procesuirani prehrambeni proizvod koji se pravi od od svinjskog i/ili goveđeg, a sad i od pilećeg mesa, masnog i vezivnog tkiva i dodatnih sastojaka. Količina belančevina mesa u proizvodu mora biti minimalno 10%. Zbog niskog udela belančevina ne svrstavamo ga u nutritivno vredan proizvod za prehranu dece, kaže nutricionistkinja Matković Melki. Viršle i paštete, osim što sadrže masnoće i svakakve druge mesne supstance koje nikako nisu primerene za prehranu dece, sadrže i razne konzervanse (nitrate, glutamate i sl.) koji takođe mogu izazvati alergijske reakcije, kaže Đovana Armano.
4. Pašteta
Nutricionistkinja Karmen Matković Melki objašnjava da je pašteta proizvod od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i dodatnih sastojaka. Količina belančevina mesa u proizvodu mora biti minimalno 8%. Preporuka za adekvatnu zamenu su mesne kašice i kasnije, domaće paštete koje se pripremaju od komada kuvanog mesa, povrća, začina i biljnih ulja te se kao nutritivno celovit obrok nude deci.
5. Pekarski proizvodi
Uglavnom sadrže belo brašno, dakle obilje skroba koji daje isključivo energiju i kvasac koji može stvoriti neprijatnu naduvenost pa je zato bolje preporučiti celovito pecivo ili hleb uz obrok, dok krofne, kroasane i sličine proizvode treba zameniti domaćim biskvitom ili zajednički pripremljenom buhtlom, savetuje nutricionistkinja Mirna Trumbetaš.
6. Slatkiši
Rafinisani beli šećer telu ne daje niti jedan važan nutrijent. Saharoza se nalazi u namirnicama kao što su slatkiši, deserti i sokovi, no ovaj šećer često je skriven i u nekim namirnicama kao što su žitarice za doručak, peciva, voćni jogurti i deserti, konzervirano voće i povrće te razne gotove supe i umaci, primera radi kečap, upozorava nutricionistkinja Tene Niseteo dodavši da je prekomerna konzumacija šećera glavni faktor rizika za stvaranje zubnog karijesa, prekomerne telesne mase i pojave dijareje kod dece.
“Slatkiši između obroka smanjuju apetit, pa dete nije gladno u vreme ručka. Loše deluju na zubiće, mogu izazvati pretilost i poremećaj metabolizma glukoze”, upozorava pedijatar Đovana Armano.
