Prvog oktobra 1975. godine u Manili se održao najveći bokserski meč u istoriji između Muhameda Alija i Džoa Frejzera.
U ovom trenutku u Manili, sve je znaku košarke. Medjutim, pre skoro 50 godina, u Araneta koloseumu, mestu gde košarkaši Srbije trenutno igraju, održao se sportski dogadjaj o kojem se i dalje govori.
Meč je zbog mesta održavanja i svega što ga je pratilo nazvan “Triler u Manili”.
Bio je to njihov treći meč, u prvom je na poene posle 15 rundi slavio Frejzer, a u drugom na isti način Ali.
Mediji su ovaj meč najavljivali kao borbu dva najveća boksera svih vremena, u kojem će se konačno otkriti, ko je bokserski kralj.
Svaka runda u ovom duelu bila je poput rata. I jedan i drugi su udarali najjače što su mogli. Ali je čak u nekoliko navrata ljudima iz svog boksa poručio da verovatno neće preživeti ovu borbu.
Trajala je nadljudska borba dva velikana sve do početka poslednje 14. runde, kada je trener Edi Fuč fizički sprečio svog pulena Džoa Frejzera da nastavi da se bori, a to je prokomentarisao rečenicom: “Nisam mogao da dopustim da mi umre na rukama”.
Sudije su odlučile da Frejzer nije sposoban da nastavi meč, Ali je pobedio i postao bokserski kralj.
Koliko je ovaj meč bio surov i brutalan, govore izjave po završetku meča. Ali je rekao da je “ovo bilo najbliže umiranju što je osetio u životu”.
S druge strane, Frejzer je ležeći u svlačionici urlao da se svetla upale u toj prostoriji, svetla su bila već upaljena.
U teškom stanju Frejzer je novinarima rekao: “Pogodio sam ga udarcima koji bi srušili zid, a on je ostao na nogama. Bog mi je svedok, on je najveći šampion ikada”.
Foto: Profimedia
Izvor: B92
