Nažalost, mnogi roditelji toga nisu svjesni ili su previše sebični da bi videli kako utiču na djecu.
Trebalo bi se čuvati komentara na račun težine, nezavisno od toga da li je reč o devojčici ili dečaku, jer to jako loše utiče na njihovo samopouzdanje. Treba ih pustiti da greše i da sami biraju stvari, jer tako uče i jačaju svoju samosvest. Ako im govorite stalno da su pametni, to zapravo deluje kontraproduktivno na njih, ističe doktorka Tovah Klajn iz Centra Barnard za razvoj dece u Njujorku.
Izdvojila je 10 stvari koje nikada ne bi trebalo govoriti svojoj deci:
“To se tako ne radi, daj da ti pokažem”
Deca treba da iskuse greške i padove, jer iz njih uče. Ali, ako roditelji obavljaju poslove umesto njih, jer oni znaju bolje i to će bolje napraviti, tada zapravo detetu šalju poruku da je nesposobno. Takav odnos stvara nesigurno dete koje će kasnije imati problema sa samopouzdanjem.
“Glup si”
Decu treba pustiti da izražavaju emocije, i ono što se roditeljima može činiti glupavim, njima je način upoznavanja sebe i sveta. Na primer, ako dete odluči samo da izabere šta će obući u vrtić i ta kombinacija bude nesvakidašnja, treba ga pustiti da ode takav.
Tada će samo iskusiti reakcije druge dece i odraslih i iz toga nešto naučiti. Nema potrebe sputavati ga rečima da je glupo to što radi ili želi da napravi.
“Baš si stidljiv”
Opet jedna vrsta ponižavanja koje roditelji nesvesno rade. Kada detetu prigovore da je stidljivo ili da ne bude takvo, ono se oseća neprijatno jer misli da nešto s njim nije u redu.
Deca imaju različite karaktere jednako kao i odrasli te nema smisla pokušavati da od njega napravite nešto što nije. Bolje je pokušati suptilno mu pomoći da se malo oslobodi, možda kroz igru, šale…
“Nemoj da plačeš. Nema razloga za to”
Reći detetu da prestane da plače kada je uznemireno, pa makar ono suze ronilo zbog besmislenog razloga, za njega je vrlo ponižavajuće.
“Ako je dete uznemireno, tada je zaista uznemireno i potrebno mu je saosećanje i neko ko će mu pomoći da se smiri”, objasnila je doktorka Klajn.
“Veliki dečaci ne plaču”
Stereotipi na temelju pola počinju u vrlo ranoj dobi deteta pa roditelji (posebno očevi) sinovima često govore da dečaci ne plaču. Na taj način samo ih teraju da potiskuju svoja osećanja što nikako ne može biti dobro za njihov psihički razvoj. To je jednako kao da svojoj deci govore “nije dobro imati osećanja”.
“Gle, kako si lepa! Baš si lepa”
Još jedan stereotip koji se u glave mnogih devojčica ugrađuje od malih nogu – najvažnije je da si lepa. Roditelji (najčešće to rade majke) kroz takvo vaspitanje zapravo izražavaju neke svoje frustracije. Možda su se kao mali i kroz život osećali nedovoljno lepima, nisu imali dovoljno modernu odeću… i sve to im je bilo vrlo traumatično.
Nezdravo je deci nametati svoje neispunjene želje i očekivati od njih da žive život kakav su njihovi roditelji priželjkivali. Osim toga, učiti ih da je najvažnije biti lep i ocenjivati ljude na osnovu onoga što nose na sebi je zaista plitak način razmišljanja.
“To nije baš lepo, ne stoji ti”
Kada dete bira, na primer, odeću u prodavnici, ono će izabrati nešto što mu odgovara po ličnosti. Dobro je poznata poslovica kako se o ukusima ne raspravlja, a pogotovo se ne nameću drugim ljudima pa tako ni deci. To bi povredilo i odraslog čoveka, a kako neće dete. Nametanjem se samo šalje poruka da bi trebalo izgledati na određeni način, uklopiti se u neke standarde te kako je to što se detetu sviđa pogrešno i nenormalno.
“Jesi sigurna da želiš to da jedeš? To goji”
Grozno je čuti roditelje kako svojoj deci govore da su debela. To je strašan udarac na njihovo samopouzdanje. Osim toga, dete uglavnom radi ono što mu roditelji dozvole – znači jede ono što mu serviraju i kopiraju njihove navike. Aktivni su ako su i roditelji aktivni…
Smatraju li da im dete ima previše kilograma, roditelji to treba da reše tako da se dete ne oseća loše. Treba da promeni režim ishrane “u tišini”, uvesti zdrave namirnice i izbaciti nezdrave. Takođe, pomoći će više porodičnih sportskih aktivnosti, šetnje, odlasci u prirodu…
“Ti si tako pametan”
Dobro je detetu dati do znanja da je pametno, ali staviti naglasak na to kao na nešto najvažnije u životu je pogrešno. Dete kom roditelji stalno govore da je pametno, zapravo gubi motivaciju da uči dalje, jer ima osećaj da sve zna. Čovek uči dok je živ i još uvek puno toga ne zna – to je poruka koju roditelji treba da usade u glave svoje dece.
“Jako si me razočarala”
Nametati detetu osećaj krivice je nešto što je, nažalost, prisutno svuda oko nas. Ako dete zna da je napravilo neku glupost i oseća se loše zbog toga, čemu mu to još dodatno naglašavati i ponižavati ga. Svi grešimo, pa tako i deca. I oni uče iz svojih grešaka.
B92.
