Spisateljica Vedrana Rudan (75) otvoreno piše o svojoj borbi sa opakom bolešću, a sada se oglasila iz bolnice u kojoj se nalazi i zamolila za pomoć.
Naime, u novoj kolumni, pod naslovom “Kad se dobri ljudi slože…” na njenom blogu “Rudan.info”, Vedrana Rudan je progovorila o uslovima na riječkoj Klinici za tumore gde se leči.
“Ko sebi ne pomogne…”
“Život uglavnom provodim na riječkoj Klinici za tumore. Ne znam koliko nas tamo ima, ali sigurna sam da smo svi srećni što smo baš tamo.
Zvuči kao fraza, ali ljudi koji o nama brinu nisu sa ovog sveta. Osmesi, ohrabrenje, volja za životom — čak i kad bi platio u zlatu da te neko upuca — to je ono što se meni dešava.
Imam utisak da su ostali bolje volje. Vuku svoje infuzije hodnicima i nadaju se spasu. S pravom. Svi su, nažalost, mlađi od mene, imaju kod kuće bebe i decu, a razmišljati o smrti je luksuz za nestrpljive starce koji su već proživeli život.
“Sitne radosti najveća su sreća”
Ipak, s vremena na vreme, kada me puste kući, radujem se životu. To su trenuci kao sada, dok ovo pišem — mazim mačke, pričam sa unukom i govorim svojoj kujici: ‘Hop, hop’, dok ne skoči na kauč. Onda je nagradim osušenim svinjskim uhom i uživam u njenoj sreći. Kako je život lep, lep, lep!
“Možemo i mi pomoći”
“Bolnica je sve modernija, ali… kupatila su iz prošlog veka”
Naša klinika svakim danom je sve lepša. Imamo najmodernije aparate, najbolje lekove, hrana je odlična, klime rade, ali…
Kupatila i toaleti — šest kupatila i osam WC-a — su iz ko zna kog vremena.
“Tuširam se uz pomoć sestre i svaki put pomislim da je tuširanje opasnije od raka.” Trenutno za renoviranje jednostavno nema novca.
Trebalo bi okrečiti i nekoliko bolničkih soba. Ni za to trenutno nema novca.
Zašto moja ekipa — tako nas zovem da zvučimo ozbiljnije, iako smo ekipa samo moj sin i ja — ne bi pomogla? Godinama smo zajedno, vi i ja. Nekad se slažemo, nekad vam idem na živce, ali zajedno smo.
Možda će neko od vas uzeti telefon, kliknuti i uplatiti nešto.
Evro, evro. Dva, dva. Ja ću prva.
Eto, pa vi vidite. Za desetak dana javiću vam koliko smo skupili. Ako sagradimo dve kupaonice i jedan WC, to će možda biti mali korak za izvođače, ali ogroman za nas bolesne — i za vas dobre ljude.
(Blic)
