Sve je izvesnije da će se Sjedinjene Američke Države i formalno pridružiti Izraelu u ratu protiv Irana. Jer, bez američke pomoći čak ni Izraelci ne mogu uništiti glavni iranski nuklearni centar Fordo, izgrađen duboko unutar masivnog planinskog lanca.
„U Vašingtonu rastu očekivanja da će Donald Tramp uskoro odgovoriti na izraelske pozive i pokušati da zada odlučujući udarac iranskom nuklearnom programu, koristeći oružje za uništavanje bunkera koje jedino Sjedinjene Države mogu da obezbede“, izvestio je u sredu CNN. Neimenovani američki zvaničnici su za ABC News izjavili da bi takva odluka mogla biti doneta u naredna „ključna“ 24 do 48 sati.
Natpis “Gospodine predsedniče, završite posao” u Tel Avivu
Sjedinjene Države poseduju bombu GBU-57 MOP koja može da pogodi ciljeve na dubini do 61 metar u Fordou, gde se nalazi ključni iranski nuklearni objekat. Takođe poseduju bombarder B-2 Spirit, koji može da nosi tu megabombu tešku 13,6 tona, a prema postojećim podacima, ovi avioni su stacionirani u američko-britanskoj bazi Diego Garsija u Indijskom okeanu, 2300 milja od Irana, i unutar dometa B-2. Dakle, ako Izrael želi da uništi iranski nuklearni kapacitet, mora da se obračuna sa Fordoom, ali to može jedino ako se uključe Amerikanci.
Krajem 1990-ih Iran je pokrenuo tajni program za nabavku nuklearnog oružja. U kombinaciji sa zvaničnim sloganom iranske spoljne politike „Smrt Izraelu!“, to je poslužilo Benjaminu Netanjahuu, koji je tada (1996.) postao izraelski premijer, da Iran proglasi glavnom pretnjom i otada kuje planove za napad na iranska nuklearna postrojenja.
Na vrhu liste meta nalazi se postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordo, koje je početkom 2000-ih izgradila Islamska revolucionarna garda. Nalazi se oko 20 kilometara severoistočno od Koma, svetog šiitskog grada i duhovne prestonice Irana, i sastoji se od pet tunela ukopanih u planinu, niza podzemnih objekata i široke bezbednosne zone. Do 2009. godine spoljna konstrukcija objekta bila je potpuno završena, a špijunski snimci detektovali su ventilacioni otvor ključan za cirkulaciju vazduha. Taj otvor je kasnije sakriven i kamufliran, što pokazuju noviji snimci.
Mnoge zemlje s nuklearnim kapacitetima imaju slične podzemne objekte: u SAD je to kompleks Raven Rok u Pensilvaniji, a u Rusiji Jamantau na Uralu. Slične instalacije postoje i u Kini i Severnoj Koreji.
Međutim, Iran je započeo izgradnju postrojenja Fordo nakon što je zvanično objavio zatvaranje svog vojnog nuklearnog programa. Islamska Republika priznala je njegovo postojanje tek u septembru 2009, nakon što su SAD, Velika Britanija i Francuska otkrile obaveštajne podatke u zajedničkom istupu Baraka Obame, Nikolasa Sarkozija i Gordona Brauna. Tada su čak i Rusija i Kina, koje su verovatno pomagale Iranu u razvoju njegovog nuklearnog programa, osudile tajnost, ali Fordo je uprkos tome počeo sa radom krajem 2011. godine.
Četiri godine kasnije, 2015, kao deo tzv. nuklearnog sporazuma Baraka Obame, Iran je pristao da prekine obogaćivanje uranijuma u Fordou i da objekat pretvori u istraživački centar. Međutim, 2018. novi američki predsednik Donald Tramp povukao se iz sporazuma, pa je, kao odgovor na američki pritisak, Iran nastavio sa obogaćivanjem uranijuma. Godine 2019. Iran je najavio obogaćivanje do 5%, zatim do 20%, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je 2023. otkrila tragove uranijuma obogaćenog na 83,7%, što je blizu nivoa potrebnog za izradu nuklearne bombe, podsetio je ovih dana Financial Times.
Bombarder B-2
Izrael je 13. juna pokrenuo vazdušne napade na ključna iranska nuklearna postrojenja, uključujući Natanz. Međutim, Izraelci nisu ni pokušali da bombarduju Fordo, koji je zaštićen stotinama metara stena, već su napali okolnu protivvazdušnu odbranu. Prema izveštaju IAEA-e, podzemni objekti u Fordou nisu pogođeni, a postrojenje i dalje funkcioniše. Iran je saopštio da je šteta ograničena, ali da su neki nadzemni objekti oštećeni. Izrael najverovatnije neće moći sam da nanese kritičnu štetu Fordou. Za to su potrebne bombe koje poseduje samo SAD.
Poster ubijenog načelnika Glavnog štaba iranske vojske Mohameda Bagerija u Teheranu
Opasnost da Iran proizvede nuklearno oružje nije nerealna. Stručnjaci koje je intervjuirao Financial Times upozoravaju da bi, ako Teheran odluči da krene tim putem, Fordo mogao igrati ključnu ulogu. Na osnovu trenutnih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, Iran bi mogao proizvesti materijal za devet nuklearnih bojevih glava u roku od tri nedelje. Uostalom, i najnoviji izveštaj IAEA-e sugeriše da je Iran u Fordou povećao obogaćivanje uranijuma na 60%, a postrojenje sada sadrži 2700 centrifuga.
„Značajno povećanje proizvodnje i akumulacije visoko obogaćenog uranijuma od strane Irana, jedine države bez nuklearnog oružja koja proizvodi takav nuklearni materijal, izaziva ozbiljnu zabrinutost“, navodi se u izveštaju IAEA-e od 31. maja.
S druge strane, prema izvorima CNN-a u američkim obaveštajnim službama, Iran neće biti u stanju da napravi nuklearno oružje još najmanje tri godine.
Hameneijevo upozorenje: Ne prete narodu koji se ne predaje
Kao odgovor na izraelske napade na nuklearne lokacije i visoke vojne zvaničnike, Iran je lansirao stotine balističkih raketa. Iako je Izrael presreo mnoge od tih raketa, nekoliko ih je probilo odbranu i pogodilo Tel Aviv i druga područja.
„Vazdušne snage Iranske revolucionarne garde (IRGC) su u sredu izvele jedan od najtežih i najrazornijih raketnih napada koje je Iran pokrenuo protiv cionističkog režima poslednjih dana, kao odgovor na izraelsku agresiju na iranski narod“, objavila je iranska agencija Tasnim. Treba imati u vidu da su tamošnji državni mediji strogo kontrolisani i da je cilj njihovih objava da se stvori slika da je Izrael na kolenima. Tako je predstavnik IRGC-a izjavio da je „jedanaesti talas odmazde uključivao prvu generaciju balističkih raketa Fatah, koje su razbile mit o nepobedivosti sistema protivvazdušne odbrane cionističkog režima, probile izraelske štitove i više puta potresle skloništa kukavica“.
Neki drugi mediji objavili su fotomontažu na kojoj ruka miluje nuklearnu raketu, čime se šalje poruka da će se situacija dramatično promeniti kada Iran napravi atomske bombe. Problem je u tome što takve poruke idu na ruku Netanjahuu i Trampu, koji tvrde da Iran predstavlja opasnost za Izrael, ali i za ostatak sveta, naročito Evropu. Zbog toga ni EU ne kritikuje Izraelce, a neki, poput nemačkog kancelara Fridriha Merca, otvoreno izjavljuju da Izrael obavlja prljav posao u ime Zapada.
Nakon što mu je Tramp poručio da ga može ubiti kad god poželi, iranski ajatolah Sejed Ali Hamenei upozorio je SAD na „nepopravljivu štetu“ koju će pretrpeti u slučaju vojne akcije protiv Irana, naglašavajući da se iranski narod nikada neće predati. U televizijskom obraćanju objavljenom u sredu, Hamenei je pohvalio iranski narod zbog „dostojanstvenog, hrabrog i pravovremenog odgovora na glupi i zli čin agresije cionističkog neprijatelja“.
Odbacujući pretnje američkog predsednika, Hamenei je poručio da „mudri ljudi koji poznaju iranski narod i istoriju nikada neće razgovarati sa Iranom jezikom pretnje, jer se iranski narod ne predaje“. Amerikanci moraju imati na umu da će im svaki vojni angažman protiv Irana nesumnjivo naneti nepopravljivu štetu, upozorio je iranski vođa iz tajnog skloništa.
