Trampova administracija zamrzla 2,2 milijarde dolara podrške i dodatnih 60 miliona dolara u ugovorenim sredstvima namenjenih Univerzitetu Harvard nakon što ta institucija nije pristala da ispuni niz zahteva koje je administracija postavila. Harvard, najbogatiji univerzitet na svetu, poručuje da će poštovati sve važeće zakone, ali smatra da je ovo pokušaj ograničavanja akademske autonomije koji prevazilazi ovlašćenja izvršne vlasti. Uprava univerziteta ističe da administracija, ukoliko želi da menja zakon, to mora učiniti preko Kongresa.
Otpor
Sukob između trenutne savezne vlasti i obrazovnih institucija pojačan je nakon što je u februaru osnovana Zajednička radna grupa za borbu protiv antisemitizma, čiji je službeni zadatak suzbijanje antisemitizma u obrazovnim ustanovama, posebno nakon propalestinskih studentskih protesta iz 2023. koji su se proširili širom zemlje. Ipak, rad te grupe izazvao je brojne kritike, čak i iz konzervativnih krugova, zbog navodne “bezpresedanske moći” da oblikuje univerzitetske politike prema političkim ciljevima administracije. Iako se ta grupa birokrata predstavlja kao zaštitnik prava jevrejskih studenata, njeni protivnici upozoravaju da se pod tim izgovorom uvode široke ideološke smernice koje zadiru u akademsku autonomiju.
Na primer, zajednička radna grupa je naložila Harvardu da podeli sve podatke o zapošljavanju s Trampovom administracijom, da ukine sve programe posvećene raznolikosti, jednakosti i inkluziji, kao i da aktivno sarađuje sa saveznim imigracionim agencijama, naročito u kontekstu provere međunarodnih studenata. Takođe, grupa je tražila zabranu pokrivanja lica na protestima i pokretanje revizije određenih fakultetskih odeljenja koja se smatraju neuspešnim u borbi protiv antisemitizma.
Za razliku od Univerziteta Kolumbija, koji je pristao da ispuni zahteve administracije nakon pretnje uskraćivanjem 400 miliona dolara federalnog finansiranja, Harvard je odlučio da pruži otpor. Predsednik univerziteta, Alan Garber, poručio je da Harvard neće odustati od svoje institucionalne nezavisnosti i ustavnih prava zagarantovanih Prvim amandmanom. „Nijedna vlada, bez obzira koja je stranka na vlasti, ne bi smela da diktira šta privatni univerziteti mogu da predaju, koga mogu da prime i zaposle i koje naučne i nastavne programe smeju da razvijaju i sprovode“, izjavio je.
Zanimljivo je da je u početku Garber bio spreman na saradnju s Trampovom administracijom, ali je zbog pritiska iz univerzitetske zajednice odlučio da promeni stav. Urednički komentar u studentskom listu Harvard Crimson pozvao ga je da promeni mišljenje ili podnese ostavku. Privremena predsednica Univerziteta Kolumbija, Katrina Armstrong, podnela je ostavku nakon što je prihvatila zahteve Trampove administracije.
Tužbe profesora
Prema američkom zakonodavnom okviru, izvršna vlast ne može jednostrano da ukine ili trajno uskrati federalno finansiranje univerzitetima bez odobrenja Kongresa. Ipak, federalne agencije imaju određena diskreciona ovlašćenja da, u sklopu sprovođenja zakona, privremeno obustave finansijska sredstva tokom istraga, kao što je slučaj kod sumnje na kršenje Zakona o građanskim pravima iz 1964. Upravo se na to poziva Trampova administracija koja je u poslednjih mesec dana poslala „upozorenja“ više od 60 univerziteta, preteći merama ako ne usklade svoje politike sa propisima.
Te mere izazvale su pravne postupke, uključujući i tužbu koju su podneli profesori Harvarda, tvrdeći da postupci administracije krše Prvi amandman Ustava SAD i član 6. Zakona o građanskim pravima. Ako sudovi utvrde da je isplata podrške blokirana nezakonito ili proizvoljno, mogu naložiti povraćaj sredstava ili ukidanje obustave. Pravni spor između univerziteta i Trampove administracije mogao bi da potraje, a ishod je trenutno neizvestan. Ipak, Harvard veruje da ima zakonsku i finansijsku osnovu za otpor.
Pravna borba
Naime, Harvard, za razliku od mnogih drugih obrazovnih institucija, može sebi da priušti gubitak državnih sredstava, i izgleda da upravo na toj strateškoj prednosti temelji svoju taktiku – da jasno pokaže kako se neće bez otpora pokoriti političkom pritisku. Prema mišljenju bivšeg predsednika Harvarda, Lorensa Samersa, objavljenom u New York Timesu, institucija bi u krajnjem slučaju, u slučaju gubitka svih devet milijardi dolara državne podrške, mogla da posegne za delom svoje zaklade vredne 53,2 milijarde dolara kako bi nadoknadila eventualni gubitak.
Mehanizam funkcionisanja univerzitetskih zaklada, koje se uglavnom sastoje od donacija bivših studenata i investicija na finansijskim tržištima, daje univerzitetu mogućnost fleksibilnog upravljanja sredstvima. Prema analizama, poput one koju je objavio Kevin Keri za Vox, Harvard bi mogao da mobilizuje i do 500 miliona dolara iz tih sredstava kako bi pokrio troškove pravne borbe protiv administracije, a da pritom ne ugrozi svoju dugoročnu finansijsku stabilnost.
Iako taj iznos ne može u potpunosti da nadoknadi potencijalni gubitak svih devet milijardi dolara iz državnih izvora, Harvard veruje da ima dovoljno finansijskih kapaciteta da održi nastavu, istraživanja i zapošljavanje tokom pravnog procesa.
MIT zajedno sa Harvardom u tužbi protiv vlade
Tramp cilja na Harvard zbog njegovog statusa najbogatijeg univerziteta koji ima više novca nego što je BDP mnogih država. Ako se najprestižniji univerzitet ne suprotstavi, kako će ostale institucije?
Izgleda da je odlučnost Harvarda imala efekta, jer je manje od 24 sata nakon što se predsednik Harvarda javno suprotstavio Trampu, isto učinio i MIT, koji je podneo tužbu kojom osporava rezove u vladinom finansiranju istraživanja.
Trampova administracija poništila je vize za devet međunarodnih studenata i istraživača MIT-a bez upozorenja ili objašnjenja. „Izuzetno smo zabrinuti. Ovo ometa normalno funkcionisanje Univerziteta i sposobnost da privučemo najbolje talente iz sveta“, poručila je predsednica MIT-a Sali Kornblut.
