Nakon godina štednje, Evropa okreće novu stranicu i pokreće najveće ulaganje u odbranu u novijoj istoriji.
Sa planom da potroši stotine milijardi evra, Brisel i ključne članice poput Nemačke nadaju se da bi odbrambena industrija mogla doneti i ekonomski podsticaj, baš kao što je to slučaj u SAD-u. Planovi obuhvataju sve – od izgradnje evropskog protivraketnog štita do sopstvenih satelitskih mreža koje bi mogle postati alternativa Starlinku, čija se pouzdanost sve češće dovodi u pitanje, prenosi Politico.
Iako sve više zemalja dostiže NATO cilj od 2% BDP-a za odbranu, generalni sekretar Alijanse, Mark Rute, upozorava da je to i dalje nedovoljno. Evropska komisija već je otvorila prostor za ulaganja od 800 milijardi evra, dok je Nemačka, najveća evropska ekonomija, najavila istorijski plan vredan čak bilion evra. Konačne odluke i planove svih članica NATO-a verovatno ćemo čuti tek na samitu NATO-a krajem juna u Hagu.
U novom bezbednosnom poretku izdvaja se Poljska, koja godinama intenzivno ulaže u svoje oružane snage s jasnim ciljem – da postane najjača kopnena sila u Evropi. Samo prošle godine izdvojili su 4,12% BDP-a za odbranu, uvereni da snažna vojska predstavlja najbolju zaštitu od bilo kakvih ambicija Moskve. Poruka Varšave je jasna: Rusija ne sme ni da pomisli da ugrozi poljsku teritoriju.
Neka istraživanja sugerišu da bi vojna ulaganja mogla imati dugoročne koristi. Na primer, svako povećanje vojnih istraživanja za 1% BDP-a moglo bi dugoročno povećati produktivnost za 0,25%. Ipak, nisu svi optimistični.
S leve strane političkog spektra dolaze kritike – mnogi upozoravaju da se budžeti za odbranu pune na račun socijalnih programa, što bi moglo izazvati nezadovoljstvo građana i ojačati populističke partije. Na primer, britanska vlada je istovremeno najavila rezove u socijalnim davanjima i povećanje vojnog budžeta.
Nova trka u naoružavanju i stara zavisnost od Vašingtona
Premijer Keir Starmer pritom jasno ističe britansku lojalnost savezništvima, posebno NATO-u, i spremnost za globalne vojne intervencije. Međutim, britanska vojna moć u velikoj meri zavisi od američke tehnologije, naročito kada je reč o nuklearnom odvraćanju koje se oslanja na podmorničke sisteme, čiji ključni delovi dolaze iz SAD-a. To još jednom potvrđuje koliko su evropske sile, čak i one najjače, strateški povezane i tehnološki oslonjene na Vašington.
Cela inicijativa uglavnom će se finansirati kroz novo zaduživanje, i to u trenutku kada su mnoge evropske zemlje već visoko zadužene. Uprkos tome, zemlje na prvoj liniji, poput Poljske, Finske i baltičkih država, ne žele da čekaju. Njima je bezbednost prioritet, pa po potrebi kupuju i van Evrope – iz SAD-a, Južne Koreje i Izraela.
Ipak, uprkos svim tim milijardama evra uloženim u naoružanje, globalni poredak vojnih sila srednjoročno se neće značajno promeniti. Na vrhu liste i dalje su Sjedinjene Američke Države, slede Rusija, Kina i Indija. Prva evropska sila, Velika Britanija, nalazi se tek na šestom mestu, dok Francuska drži deveto, a Nemačka jedanaesto mesto. Evropa možda jača, ali još uvek igra drugu ligu u globalnim bezbednosnim odnosima.
