Jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od zvaničnika 11 država koje prisustvuju Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa danas u Odesi, nije potpisao izrazito antirusku deklaraciju koja je usvojena, saznaje Sputnjik.
Predsednik Vučić koji je prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske Specijalne vojne operacije, nije se saglasio sa dokumentom protiv Moskve i u tome je, bar na ovom antiruskom samitu, ostao usamljen.
To se vidi i u samom tekstu gde među nabrojanim liderima koji su stali iza dokumenta nema imena Aleksandra Vučića.
Tako se Srbija, kao jedina zemlja u ovom delu sveta koja je ostala dosledna u poziciji da uprkos zahtevima i pritiscima ne uvodi sankcije Rusiji, praktično distancirala od teksta.
Predsednik Srbije je, kako saznajemo, odbio da podrži zahtev ostalih učesnika Samita jer se u tekstu ističe zahtev da se zadrže postojeće ali i da se dodatno ojačaju sankcije prema Rusiji.
Prema našim informacijama, i neke druge formulacije u dokumentu kose se sa stavom koji je Srbija zauzela u sukobu Rusije i Ukrajine, a naročito oko bezbednosnih aspekata i aranžmana. Zato Vučić nije stao iza teksta, a to se vidi i po tome što ga nema na spisku potpisnika dokumenta, a u šta je Sputnjik imao uvid.
Deklaracija sa Samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Odesi
© Foto : Snimak sa ekrana
Čime sam izdao Rusiju, kad ponovo nisam potpisao deklaraciju?
Vučić je izjavio da na Samitu u Odesi nije izdao Rusiju kako to tvrde pojedini mediji u Srbiji i istakao da ponovo nije potpisao deklaraciju već da je Srbija bila uzdržana.
Na pitanje da prokomentariše pisanje Vremena da je njegova poseta Ukrajini bila nenajavljena i pitanje da li su to novo balansiranje ili diplomatski razgovori, kao i da mediji N1 i Nova S počeli da govore o izdaji prema Ruskoj Federaciji, Vučić je odgovorio:
“A šta sam i koga izdao? Rusiju? Čime? Time što sam došao na samit, pa ovo mi je četvrti put da sam na samitu Jugoistočne Evrope i Ukrajine i opet sam jedini koji nije prihvatio deklaraciju. Za razliku od njih koji bi prihvatili sve protiv Rusije, sve što mogu. Ali to vam govori o njihovoj potpunoj pogubljenosti. O tome da više ne znaju ni šta žele”.
Vučić je dodao da su ga do juče ti mediji kritikovali da je ruski agent, a da je sada nečiji tuđi.
“Čak i kad zaštitim i naše interese, a štiteći naše, uvek je to delimično i ruske koliko i ukrajinske interese. Jer mi štitimo interese međunarodnog javnog prava. A uvek rukovodeći se svojim interesima. Kad nemate argumente, onda vam ne preostaje ništa nego da se nadate da ćete lažima nešto da postignete. Na kraju, rezultati su uvek isti. Laži imaju kratke noge. Ponosan sam na politiku Srbije, na našu samostalnost, na našu nezavisnost i to ćemo nastaviti da radimo”, naveo je Vučić.
Napomeno je da zna da u Srbiji ima mnogo ljudi koji emocionalno reaguju protiv Ukrajine i zapitao šta je Ukrajina loše uradila ili šta je Ukrajina uradila protiv Srbije.
“Jer Ukrajina je zemlja koja nije pozvala ovde predstavnike Prištine. Jesmo li dužni da za to kažemo hvala? Ja mislim da jesmo. A šta po tom pitanju da kritikujem? Evo, dozvolili su mi da budem ovde i da budem uzdržan i da se ne potpišem i da ne bude Srbija kao potpisnica deklaracije. Šta još tražite? I od Ukrajine i od nas. Šta u stvari neko hoće od politike Srbije? Ja mislim da je ovo vrhunac koji neko kao mala zemlja u provođenju svoje samostalne nezavisne politike može da dostigne. Ponosan sam na to”, rekao je Vučić.
Dodao je da onog dana kada ne bude više predsednik, a to će biti za godinu i po dana ili dve najkasnije, kako je rekao, takvu politiku će biti mnogo teško održati.
“Ja sam to uspeo zahvaljujući hiljadama ličnih veza, odnosima koje sam gradio dugo, dugo, dugo sa mnogima i uspevao da i tu vrstu ličnog pečata unesem kao doprinos samostalnoj, slobodnoj i nezavisnoj politici Srbije. Veoma sam ponosan na to”, poručio je Vučić.
Inače Vučić je na samitu u Odesi pozvao na intenziviranje dijaloga i brzo postizanje mira.
Na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa govorio sam o sve snažnijoj potrebi za intenziviranjem dijaloga i brzom postizanju mira kao preduslova za rešavanje svih drugih otvorenih pitanja, naveo je Vučić na društvenim mrežama.
“Istakao sam da se svet nalazi na istorijskoj prekretnici i da samo od nas zavisi kakvu ćemo budućnost stvoriti za generacije koje dolaze. Snažno sam se založio da se glas diplomatije što glasnije čuje, kako bismo bolje razumeli jedni druge”, dodao je on.
Vučić je naveo da je imao “značajan i otvoren” razgovor sa Vladimirom Zelenskim “o ključnim pitanjima savremenih geopolitičkih izazova sa kojima se suočavaju Evropa i ceo svet.”
“Razmenili smo mišljenja o važnosti postizanja dugoročnog i održivog mira, poštovanja međunarodnog prava, kao i ulozi diplomatije u prevazilaženju konflikata”, naveo je predsednik.
Vučić je dodao i da je sa šefom kijevskog režima razgovarao i o ekonomskim temama, kao i zajedničkim ciljevima u postizanju što je moguće jače zajedničke saradnje u različitim društvenim sferama kao temelja svakog daljeg napretka.
Vučić je izjavio da je u Odesi imao veoma uspešne sastanke i da je zahvalio Zelenskom na tome što je u potpunosti poštovao povelju UN i teritorijalni integritet Srbije, kao i što na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa nije bilo predstavnika Prištine.
Vučić je istakao da je to veliki gest prema našoj zemlji i poručio da će Srbija to i te kako umeti da ceni.
Dodao je da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini i time građanima te zemlje pruži podršku.
“Ono što mogu da kažem u ime svoje zemlje jeste to da će Srbija nastaviti da se čvrsto pridržava Povelje UN i međunarodnog javnog prava, što uključuje zaštitu teritorijalnog integriteta zemalja koje su priznate u okviru Ujedinjenih nacija kao najvažnijeg principa. Uvek smo to zagovarali i kao što sam rekao, bićemo čvrsti u tom stavu i mislim da na neki način to može da bude korisno i Ukrajini”, istakao je Vučić u obraćanju na prvoj sesiji Samita.
Na 4. Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa koji organizuje lider kijevskog režima Vladimir Zelenski okupili su se predstavnici zemalja jugoistične Evrope, među kojima su i predsednik Rumunije Nikušor Dan, premijer Hrvatske Andrej Plenković, moldavska predsednica Maja Sandu, ministar spoljnih poslova Litvanije Kestutis Budris, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, grčki premijer Kirjakos Micotakis, premijer Bugarske Rosen Željazkov, predsedavajuća Skupštine Albanije Elisa Spiropali, Tanja Fajon ispred EU…
Sputnjik.rs
