Da li je došlo do novog preokreta u sapunici “mirovni pregovori o Ukrajini” nakon kratkog susreta američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog pod impresivnim svodovima vatikanske bazilike Svetog Petra, ili se nastavlja nepredvidiva “šarena laža” koja unedogled oteže taj mučni takozvani pregovarački proces?
Naime, dogodila su se dva važna preokreta i pomaka, ali poznajući ćudljivu nepredvidivost Donalda Trampa i, naročito, licemernu dvoličnost ruskog lidera Vladimira Putina, sve to treba ipak uzeti s dozom sumnje i opreza. Jer, to nas je naučilo iskustvo dosadašnjeg toka razgovora o – pravednom – okončanju rata, odnosno ruske agresije na Ukrajinu. Recimo samo da je Zelenski izjavio kako je Ukrajina spremna na potpuni i dugoročni prekid vatre koji bi garantovao da se ratna dejstva neće obnoviti. Dakle, nakon sastanka u Vatikanu, moskovski umereno režimski list Komersant navodi kako je Putinov portparol Dmitrij Peskov najavio da je Vladimir Putin, odnosno Rusija, spreman na direktne pregovore s Ukrajinom “bez ikakvih prethodnih uslova”. No, to ipak zahteva preciziranje, s obzirom na brojne uslove koje su do sada iznosili kremaljski zvaničnici, pa i sam kremaljski despot Vladimir Putin.
Naime, da li ta izjava o pregovorima “bez uslova” znači da se Rusija odriče tvrdnji da neće pregovarati dok se ne ukinu makar neke ekonomske sankcije, da prihvata razgovore o mogućem članstvu Ukrajine u NATO-u, o dolasku međunarodnih mirovnih vojnih snaga za koje je govorila da “ne dolaze u obzir ni pod koju cenu”, da neće insistirati na razgovorima o statusu ukrajinskih teritorija koje je anektirala i priključila – Krimu, Donjeckoj, Zaporoškoj, Hersonskoj i Luganskoj oblasti – te da na pregovorima više neće zahtevati, kao do sada, da ukrajinske odbrambene snage budu ograničene na određen broj vojnika i oružja koje smeju da poseduju, kao i da se sprovedu predsednički izbori kako bi pregovarač sa ukrajinske strane imao, kako kažu, potreban legitimitet? Sve to je Rusija do sada iznosila kao svoje “preduslove” da uopšte sedne za sto s predstavnicima Kijeva. Stoga izjava da “nema uslova” mora da znači i jasno odustajanje od svih prethodnih uslova, odnosno da su svi oni predmet pregovora.
Takođe, važna stavka je i da li će – ako i kada počnu direktni pregovori – oružje zaćutati i da li će se pregovori voditi u atmosferi potpunog prekida vatre. No, dok iz Kremlja poručuju da su “spremni na pregovore bez uslova”, prorežimski mediji bliski Kremlju, poput agencija Lenta i Ria Novosti, ipak pišu da se “pregovorima mora pristupiti uzimajući u obzir realnost na terenu, odnosno na bojištu”, te da se mora znati “gde prolazi granica”.
Nadalje, drugo pitanje je novo ponašanje Donalda Trampa. Naime, pregovori o početku pregovora traju već puna tri meseca, a on je prvi put ozbiljnije kritikovao Putina i Rusiju izražavajući sumnju – na šta su ga upozoravali mnogi američki, evropski, pa i nezavisni ruski analitičari i mediji – da Putin “možda ne želi da okonča rat”.
Ta teza se odavno provlači i može se čvrsto potkrepiti dosadašnjim ponašanjem Moskve koja stalno odlaže i ima zamerke, poput one o legitimitetu Zelenskog čiji potpis na neki “mirovni sporazum” ne bi bio pravovaljan, ili traži garancije da Ukrajina neće ući u NATO i da se neće naoružavati. Tramp je prvi put izrazio i nezadovoljstvo, odnosno smatra, kako je rekao, nepotrebnim i suvišnim poslednja izuzetno brutalna raketiranja uglavnom civilnih ciljeva u Kijevu, Sumiju, Odesi, Harkovu i Krivom Rogu. Wall Street Journal navodi kako je od njegovih bliskih saradnika saznao da je “Tramp zbog toga veoma ljut i besan na Putina”.
Dok navodno pristaje na pregovore, Institut za proučavanje rata (Institute for the Study of War) objavljuje da se Rusija priprema za nove napade i ofanzive tokom leta i jeseni 2025. godine. Istovremeno najavljuje i nove ekonomske i finansijsko-bankarske sankcije Rusiji ako vidi da odugovlače i ne žele mir. I Trampov bliski saradnik Lindsey Graham, republikanski senator, na X-u je napisao da treba izvršiti pritisak na Rusiju i uvesti nove sankcije ako se Putin bude protivio sporazumu o prekidu vatre, te je čak najavio da će uvesti nove carine svim zemljama koje od Rusije kupuju naftu, gas, uranijum i druge rude i minerale.
S druge strane, dok kritikuje Putina zbog “prekomernog granatiranja”, Tramp navodi kako je neozbiljna ideja da se Ukrajini trebaju vratiti izgubljene (misli na okupirane i anektirane regije) teritorije! Čak napada komentatora The New York Timesa koji o tome piše, nazivajući ga “netalentovanim” i “neznalicom”.
Podsetimo da su, prema navodima američkih nezavisnih medija koji se pozivaju na izvore iz Bele kuće, SAD spremne priznati de jure Krim kao ruski (i na to nagovaraju Kijev), a ostale četiri anektirane regije (za sada) de facto kao rusku teritoriju. Putin je navodno obećao Trampu, preko njegovog izaslanika Stiva Vitkofa s kojim se već četiri puta sastao, “da neće krenuti u osvajanje cele Ukrajine” te da su se Rusi i Ukrajinci već dogovorili oko “ključnih tačaka sporazuma”, iako nije poznato kojih tačno. I tu je potrebna mala digresija. Putin bi pristao da “ne osvaja celu Ukrajinu”, ali ovih dvadesetak procenata koje sada kontroliše nije ono što bi njega zadovoljilo, naročito ako bi Kijev i Odesa ostali van njegovog domašaja. Odnosno, njega bi zadovoljilo da priključi tih 20% samo u slučaju da u Kijevu sedi marionetski proruski predsednik, a u Odesi, na samoj granici s Moldavijom i u predvorju Rumunije, budu raspoređene ruske trupe.
Tu treba biti potpuno jasan – Putin neće odustati od toga da stavi šapu na veći deo Ukrajine, koja bi bila, poput Belorusije, u vazalnom i kolonijalnom odnosu prema Moskvi. Sve ostalo za Putina je poraz i gubljenje vremena, a ostvarenje tog cilja ili plana značilo bi da su sve susedne zemlje, pre svega Moldavija te istočne i severne članice NATO-a i EU, pod direktnom ruskom pretnjom.
Šta zapravo znači ovaj Trampov blagi zaokret prema Putinu, verovatno ćemo uskoro saznati, kao i ovo novo oduševljenje Zelenskim za kojeg je, podsetimo, govorio da je diktator, izbacio ga iz Bele kuće i optužio da je kriv – podjednako kao i Putin, ali i Džo Bajden – za rat. Videćemo da li je došlo do preokreta ili je to samo uobičajena promena Trampovog raspoloženja. Sutra već možda bude dijametralno suprotno.
