Svetski vojni izdaci dostigli su 2,72 biliona dolara u 2024. godini, što je povećanje od 9,4 odsto u odnosu na 2023. i predstavlja najveći godišnji porast barem od kraja Hladnog rata, prema izveštaju koji je u ponedeljak objavio vodeći tink-tenk za sukobe.
Povećane geopolitičke tenzije dovele su do rasta vojnih izdataka u svim svetskim regionima, s posebno brzim rastom u Evropi i na Bliskom istoku, pokazuju podaci Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma (SIPRI).
„Više od 100 zemalja širom sveta povećalo je svoju vojnu potrošnju u 2024. godini“, saopštio je SIPRI. „Kako vlade sve više daju prednost vojnoj bezbednosti, često na račun drugih budžetskih oblasti, ekonomski i društveni kompromisi mogli bi značajno uticati na društva u godinama koje dolaze“, navodi se.
Rat u Ukrajini i sumnje u američku posvećenost NATO-u doveli su do porasta vojne potrošnje u Evropi (uključujući Rusiju) za 17 odsto, čime je evropska vojna potrošnja premašila nivo zabeležen na kraju Hladnog rata.
Ruski vojni izdaci dostigli su procenjenih 149 milijardi dolara u 2024. godini, što je povećanje od 38 odsto u odnosu na 2023. i dvostruko više u odnosu na 2015. godinu. To čini 7,1 odsto ruskog BDP-a i 19 odsto svih državnih izdataka.
Ukupni vojni izdaci Ukrajine porasli su za 2,9 odsto i dostigli 64,7 milijardi dolara, što iznosi 43 odsto ruskih izdataka. Sa 34 odsto BDP-a, Ukrajina je imala najveće vojno opterećenje od svih zemalja u 2024. godini.
„Ukrajina trenutno sve svoje poreske prihode usmerava na vojsku“, navodi SIPRI. „U tako ograničenom fiskalnom prostoru, Ukrajini će biti teško da nastavi da povećava svoju vojnu potrošnju.“
Vojna potrošnja SAD porasla je za 5,7 odsto i dostigla 997 milijardi dolara, što čini 66 odsto ukupne potrošnje NATO-a i 37 odsto svetske vojne potrošnje u 2024. godini.
