Na stadionu u Leskovcu, dok je Aleksandar Mitrović tresao mrežu Andore i upisivao het-trik u svom jubilarnom 100. nastupu za reprezentaciju, još jedna važna stranica istorije srpskog fudbala ispisana je – ovaj put pored aut-linije. Dragan Stojković je ušao u anale kao selektor sa najviše utakmica na klupi nacionalnog tima od davne 1920. godine, kada je selekcija prvi put nastupila protiv Čehoslovačke u Antverpenu.
Stojković je od preuzimanja Orlova 24. marta 2021. godine i meča protiv Republike Irske u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru, pa sve do 10. juna 2025. i okršaja sa Andorom, komandovao sa klupe čak 52 puta. Time je prestigao legendarnog Ivicu Osima, koji je nacionalni tim predvodio u 51 susretu. Piksi je odavno najdugovečniji selektor Srbije u novijoj eri, ostavivši iza sebe imena poput Radomira Antića i Siniše Mihajlovića.
Kada se pogledaju brojke, Stojković je u 52 meča na klupi Orlova zabeležio 25 pobeda, uz 14 remija i 13 poraza. Gol-razlika tima u tom periodu iznosi 86:56. Osim, sa utakmicom manje, ostvario je 27 pobeda, 10 remija i 14 poraza.
Blizu je i Slobodan Santrač sa 43 utakmice i čak 26 trijumfa, uz samo sedam neuspeha. Piksi, koji je već rekorder kao jedini koji je predstavljao Srbiju i kao igrač i kao selektor na Evropskom i Svetskom prvenstvu, sada je dodatno učvrstio mesto u istoriji domaćeg fudbala.
Simbolično, 35 godina posle legendarne pobede nad Španijom u Veroni, na Mundijalu u Italiji 1990, kada je kao igrač u ekstazi slavio gol u zagrljaju Ivice Osima, Stojković sada prestiže upravo svog trenerskog uzora.
I sam priznaje da mu to nikada nije bilo u planu.
“Naravno da u tom trenutku nisam razmišljao da bih ikada u životu mogao da budem selektor svoje zemlje. Život je čudan, čini nas drugačijim i donosi nam izazove koje nismo očekivali. Sticajem okolnosti bavim se trenerskim poslom već 17 godina, a poslednje četiri sedim na klupi državnog tima i presrećan sam što predstavljam Srbiju u toj odgovornoj, ali pre svega privilegovanoj ulozi. E sad, da ću nadmašiti Osimov rekord, nisam mogao da zamislim ni u najluđim snovima. Daleko od toga da sam brojao utakmice. Štaviše, iznenadili ste me tim podatkom. Na kraju krajeva, brojevi su egzaktni i ne mogu da lažu. Svakako da mi godi. Trudiću se i dalje da zajedno sa svojim igračima doprinosim jačanju ugleda srpske reprezentacije na međunarodnom nivou. Nema veće radosti i lepše satisfakcije za jednog selektora od plasmana na veliko takmičenje. Sada želimo korak dalje. Da napravimo nešto veliko. Hoćemo rezultat koji će zauvek ostati upisan u analima srpskog reprezentativnog fudbala“, rekao je Stojković.
Veza između Osima i Stojkovića, međutim, nikada nije bila samo profesionalna. Već tada, tokom igračke karijere, Stojković je važio za Švabinog miljenika, što sam priznaje, ali i pojašnjava.
“Ne bežim od toga, čak verujem da je zaista bilo tako, mada on to nikada ne bi priznao. Imali smo sličan karakter, voleo je igrače s pobedničkim mentalitetom. Sve sam umeo da vratim igrama, golovima, zalaganjem i profesionalnim odnosm na treniznima i utakmicama. Nikada nisam pokušao da zloupotrebim te privilegije i da radim stvari zbog kojih bi Švabo kasnije imao problema. Mnogo sam ga cenio kao stručnjaka, jer sam tek kod njega počeo da shvatam neke detalje o taktici. Zona, sistem, zahtevi igre… Osim je znao posao i fantastično je umeo da izbalansira tim. Nije dobro kad imaš deset znalaca na terenu. Mora neko i da trči“.
Jedna od najupečatljivijih scena Stojkovićeve karijere ostaje slavlje gola protiv Španije, kada je u trku prigrlio Osima, trenutak koji je imao dublju, emotivnu pozadinu.
“Često me pitaju za proslavu prvog gola protiv Španije. To je bila moja podrška čoveku koji je tih dana bio na strašnom udaru javnosti. Videlo se da imamo štofa i da smo kadri za veliki rezultat. Međutim, Osima su napadali sa svih strana. Trpeo je niske udarce, a kap koja je prelila čašu dogodila se veče pre meča u Veroni. Napisali su da je popio 11 flaša viskija. Bio je strašno utučen, klonuo duhom, psihički razoren. Ceo svet mu se smučio. Rekao mi je: ‘Sve mogu da razumem, ja sam čovek širokih shvatanja i otvorenog srca, ali ovo je prevršilo svaku meru’. Zagrljaj kod gola je najmanje što sam mogao da učinim da ga bar malo oraspoložim“, otkrio je Dragan Stojković.
Posle jubileja i emotivne večeri u Leskovcu, fudbalska reprezentacija Srbije okreće se narednim izazovima. Sledeći ispit je zakazan za 6. septembar protiv Letonije u Rigi, dok će tri dana kasnije Srbija da bude domaćin Engleskoj, u duelu koji bi mogao da označi novi početak za selekciju koja traži korak više – baš onaj o kojem Piksi sanja.
meridiansport.rs
