Sud Evropske unije poništio je danas odluku Evropske komisije kojom je odbijen zahtjev lista The New York Times za pristup SMS porukama između predsjednice Komisije Ursule fon der Lajen i izvršnog direktora “Fajzera” Alberta Bourla, koje su razmjenjene tokom pregovora o nabavci vakcina protiv koronavirusa.
Američki list zatražio je pristup porukama poslatim od 1. januara 2021. do 11. maja 2022. godine, kada su sklapani ugovori vrijedni više milijardi evra, prenio je Rojters.
Komisija je odbila zahtjev uz obrazloženje da poruke nisu sačuvane, nakon čega je “The New York Times” podnio tužbu.
Sud je sada odlučio u korist lista, poništivši odluku Komisije i naglasivši važnost transparentnosti u radu evropskih institucija.
Kako je ranije navedeno, tužbu su podneli list New York Times i njegova dopisnica Matina Stevis-Gridnef, navodeći kršenje pravila transparentnosti nakon što je Komisija odbila da im preda tekstualne poruke na zahtjev, piše Politiko, prenosi Tanjug.
Novinarka je u aprilu 2021. otkrila da su Fon der Lajen i izvršni direktor “Fajzera” razmjenjivali SMS poruke uoči sklapanja ugovora o nabavki vakcina. Sljedeće godine je zatražila sve tekstualne poruke koje su Fon der Lajen i Bourla razmijenili između 1. januara 2021. i 11. maja 2022, a prema zakonskom pravu na pristup javnim dokumentima EU.
Tužbu su podneli New York Times i njihova dopisnica Matina Stevis-Gridneff, tvrdeći da je Komisija prekršila pravila transparentnosti odbivši da im dostavi tražene poruke.
Novinarka je u aprilu 2021. otkrila da su fon der Lajen i Burla razmenjivali SMS poruke pred zaključenje ugovora o nabavci vakcina. Naredne godine je, pozivajući se na pravo pristupa javnim dokumentima EU, zatražila sve poruke razmenjene između 1. januara 2021. i 11. maja 2022.
Komisijino odbijanje da dostavi poruke podstaklo je novinarku i njene novine da slučaj iznesu pred Sud pravde EU.
Kako je New York Times naveo, lična komunikacija između Ursule fon der Lajen i šefa Pfizera bila je ključna za postizanje višemilijardnog dogovora o nabavci vakcina na vrhuncu pandemije.
U proleće 2021. godine, Komisija je u ime svih 27 članica EU zaključila ugovor vredan do 35 milijardi evra za isporuku 1,8 milijardi doza vakcina.
Komisija je odbila zahtev novinarke navodeći da „ne poseduje takve dokumente“.
Način na koji je Komisija rukovala ugovorima o vakcinama izazvao je brojne kritike. Evropski ombudsman je 2022. godine oštro kritikovao Komisiju zbog njenog odgovora na zahteve za pristup dokumentima. Kancelarija evropskog javnog tužioca takođe trenutno istražuje nabavku vakcina u EU.
U odvojenom slučaju, Opšti sud EU presudio je prošle godine da Komisija nije obezbedila dovoljan pristup javnosti ugovorima o kupovini vakcina.
Na saslušanju održanom 15. novembra 2024. u Luksemburgu došlo je do oštre razmene između dve strane. Odvjetnica New York Timesa Bondine Kloostra optužila je Komisiju za kršenje načela dobre uprave i komunikacije, zanemarujući važnost tih poruka.
S druge strane, advokat Komisije Paolo Stankaneli tvrdio je da SMS poruke nisu bile deo pregovora o uslovima nabavke. Priznao je da poruke postoje, ali je rekao da se pregovori nisu vodili tim putem.
Službe Komisije, koje su 2022. godine zatražile poruke, kontaktirale su kabinet fon der Lajen, ali im je rečeno da se poruke „ne mogu pronaći“.
Afera je izazvala kontroverze unutar institucija u Briselu, a u januaru 2022. Komisija je najavila da razmatra ažuriranje svoje politike o pristupu dokumentima, bez navođenja detalja.
