Haiti, već decenijama pogođen krizama, danas se suočava s najgorom situacijom u svojoj novijoj istoriji. Godinu dana nakon raspada vlasti, država je na ivici potpunog kolapsa.
Mnogi su se nadali da će Prelazno predsedničko veće, privremena vlada koja je uz podršku pristiglih snaga Ujedinjenih nacija u aprilu prošle godine preuzela upravu nad ovom najsiromašnijom zemljom zapadne hemisfere, vratiti stabilnost i red. To se nije dogodilo. „Približavamo se tački bez povratka“, izjavila je Marija Izabel Salvador, najviša predstavnica UN-a na Haitiju, pred Savetom bezbednosti krajem aprila, upozorivši da je situacija izmakla kontroli i da se život sveo na puku borbu za goli opstanak i hranu.
U zemlji živi nešto više od 11 miliona ljudi, od kojih je polovina mlađa od 25 godina. O Haitiju se najviše pisalo 2010. godine, kada je u razornom zemljotresu poginulo između 200.000 i 300.000 ljudi, a zemljom zavladao haos. Mislilo se da ne može biti gore, ali vesti koje dolaze s ostrva govore suprotno.
Haitijem danas vladaju bande, piše The Economist. Improvizovana vlada jedva da uspeva da održi minimalnu kontrolu, čak i nad glavnim gradom Port-o-Prensom. Javni život i ključne institucije su pred kolapsom.
Većina škola je zatvorena. Kolera se ponovo širi. Marriott, jedan od poslednjih funkcionalnih hotela u zemlji, zatvorio je vrata. Bande su opkolile kancelarije Digicela, glavnog mobilnog operatera, preko kojeg se većina stanovništva povezuje s internetom.
Stručnjaci upozoravaju da bi kolaps Digicela gurnuo zemlju u potpuni informacijski mrak, odsakavši komunikaciju sa svetom.
Haitijskim bandama Digicel ne treba. One postaju sve sofisticiranije i koriste Starlink satelitski sistem Ilona Maska za komunikaciju, piše The Economist. Tako organizovane, i dalje kontrolišu pristup morskim lukama. Ucenjuju vozače kamiona i autobusa na glavnim putevima.
Prelazno veće, koje bi trebalo da pripremi izbore zakazane za novembar, nedavno je i samo optuženo za korupciju. Bezbednosne snage od oko 1.000 ljudi, sastavljene od UN-ovih pripadnika iz Kenije, nisu uspele da obuzdaju haos. Njihovo finansiranje ističe u septembru, nakon čega bi mogla nestati i poslednja iluzija pomoći. „Imamo prelaznu vlast, ali ona ne upravlja ničim“, kaže Klod Džozef, bivši premijer. Po njegovim rečima, „događa se neodrživa katastrofa“. „U svakom trenutku možemo izgubiti Port-o-Prens.“
U glavnom gradu svakodnevno dolazi do sukoba između policije i građanskih grupa s jedne strane, i koalicije bandi Viv Ansanm („Živimo zajedno“) s druge strane. Ova grupa kontroliše veći deo grada.
Međunarodni aerodrom je gotovo potpuno zatvoren, pa se sa Haitija može otići samo helikopterom ili brodom koji obilazi južnu obalu kako bi izbegao teritorije pod kontrolom bandi.
Sjedinjene Američke Države su nedavno proglasile Viv Ansanm i srodne organizacije za terorističke grupe, ali ta odluka je uglavnom simbolična – znak političke podrške legitimnim vlastima.
Prema UN izveštaju, u februaru i martu ubijeno je preko 1.000 ljudi, a 60.000 je raseljeno. Broj ljudi koji su napustili svoje domove u poslednje dve godine popeo se na milion (tokom zemljotresa bilo ih je 1,5 miliona). To je skoro 10% ukupnog stanovništva.
The Economist navodi da društvenim mrežama kruže snimci u kojima pripadnici bandi igraju fudbal sa odrubljenim glavama.
Oni koji su pobegli na selo nisu u mnogo boljoj situaciji. Centralni Haiti, nekada mirniji region, sada je podeljen među bandama. Mirebalais, grad između Port-o-Prensa i granice sa Dominikanskom Republikom, već je pod njihovom kontrolom. „Zemlja je postala kriminalno preduzeće. Ovo je Divlji zapad“, kaže jedan strani zvaničnik.
Strpljenje Saveta bezbednosti UN-a je pri kraju. SAD su već obezbedile 600 miliona dolara za bezbednosnu misiju, ali je malo verovatno da će dati još. „Amerika ne može sama snositi toliki finansijski teret“, rekla je Doroti Ši, američka ambasadorka pri UN. Malo je drugih zemalja spremno da pomogne.
Veće je toliko očajno da razmatra angažovanje privatnih vojnih kompanija. U toku su razgovori sa Osprey Global Solutions iz Severne Karoline. Erik Prins, osnivač ozloglašene firme Blackwater, posetio je Haiti u aprilu kako bi pregovarao o isporuci borbenih dronova i obuci specijalnih jedinica. Veće je odbilo da komentariše ove navode.
Haitijska policija je preopterećena, piše The Economist. Oko 12.000 policajaca nadgleda skoro 12 miliona ljudi – što je tek polovina međunarodnog standarda. Slabo rukovodstvo, loša koordinacija sa kenijskim snagama i sve glasniji zahtevi za smenu šefa policije ukazuju na duboku institucionalnu krizu.
Najavljeno je da će na ostrvo stići najmanje 2.000 obučenih UN snaga, ali do sada je stigla samo polovina, a sredstva za njihovo finansiranje obezbeđena su samo do septembra.
Pozivi, apeli i molbe ne prestaju, ali adekvatan odgovor još uvek izostaje.
