Iako nije član EU, Island je deo jedinstvenog evropskog tržišta i šengenskog prostora bez granica
Islandski birači u subotu izlaze na vanredne parlamentarne izbore, nakon kojih bi ta zemlja ponovo mogla da odluči o svom članstvu u Evropskoj uniji, što je godinama izazvalo velike podele u javnosti.
Pitanje mogućeg članstva u EU pokrenuto je u predizbornoj kampanji prvi put posle više od deset godina, a ankete pokazuju da birači podržavaju proevropske stranke.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je članstvo u EU postalo popularnije i da ga podržava nešto više od 45 odsto birača. Protiv je 35 odsto birača, a ostali su neodlučni. Donedavno je podrška ulasku u EU bila znatno manja, pokazuju ankete.
Preokret se delimično pripisuje krizi visokih troškova života, jer neki veruju da bi članstvo u EU moglo da podstakne ekonomiju smanjenjem trgovinskih barijera i da bi pridruživanje evrozoni smanjilo volatilnost kursa.
„Stanje ekonomije je uvek ono što pokreće pitanje članstva u EU“, rekao je Eirikur Bergman, profesor političkih nauka na Univerzitetu Bifrost na Islandu. „Inflacija i kamatne stope na Islandu su relativno visoke, i to uvek vraća pitanje evra u fokus.
Islandska ekonomija je takođe pogođena nizom vulkanskih erupcija, koje su hiljade ljudi proterale da napuste svoje domove, oštetile infrastrukturu i izazvale pad turizma.
Iako nije član EU, Island je deo jedinstvenog evropskog tržišta, šengenskog prostora bez unutrašnjih granica i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA).
Zaokret ka podršci članstvu u EU mogao bi da bude i posledica rata u Ukrajini.
„Ljudi gledaju u svet i misle: „A šta je sa nama? Da li bi trebalo da budemo više povezani sa našim saveznicima?'“, rekao je Jon Steindor Valdimarsson, bivši poslanik i suosnivač proevropske liberalne Reformske partije.
Referendum o EU
Islandski premijer Bjarni Benediktson raspustio je parlament u oktobru i raspisao izbore za 30. novembar, navodeći kao razlog nesuglasice u vladajućoj trojnoj koaliciji koja uključuje njegovu Partiju nezavisnosti, Progresivnu stranku i Levi zeleni savez.
Opoziciona Reformska partija, koja vodi u anketama sa dvadesetak odsto glasova, koliko i socijaldemokrate, želi da organizuje referendum o članstvu u EU ako pobedi na izborima.
Ali socijaldemokrate smatraju da bi referendum bio preuranjen i da bi mogao da izazove podele u zemlji.
„Ne želim da se stavljam u poziciju da održavam referendum o nastavku pregovora sa EU na kojem 52 odsto birača kaže „da“, a 48 odsto „ne“, rekao je za Rojters lider socijaldemokrata Kristrun Froštadotir. .
Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi dve stranke zajedno mogle da dobiju 40 odsto glasova.
Valdimarson je rekao da bi, ukoliko formiraju koaliciju nakon izbora, referendum o prvom koraku ka članstvu u EU mogao biti održan u roku od četiri godine.
Pozitivan ishod bi doveo do pregovora o članstvu sa EU, nakon čega bi se građani izjasnili da li zaista žele zvanično ulazak u EU ili ne.
Island je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine nakon finansijske krize, ali su pregovori o pristupanju obustavljeni 2013. godine.
Vlade teško opstaju
U poslednje dve decenije, islandski birači su poznati po tome što su kritični prema vladama.
„Tokom tog perioda glasali su protiv vlade na svim izborima osim na jednim“, rekao je za AFP Olafur Hardarson, profesor političkih nauka na Univerzitetu Islanda.
Izuzetak je Katrin Jakobsdotir iz Levo-zelenog pokreta, koja je ostala na funkciji nakon izbora 2021, nakon što su glasači pohvalili njeno postupanje sa epidemijom Covid-19, kaže ekspert.
Njen naslednik Benediktson preuzeo je dužnost u aprilu 2024. godine, nakon što je Jakobsdotir odlučila da se kandiduje za predsednika, ali je na tim izborima izgubila.
Hardarson je rekao da su islandski birači posebno nestabilni i da je “na poslednja četiri izbora na Islandu između 40 i 50 odsto birača menjalo stranke između izbora”.
