Postoji bar jedan evropski političar iz prošlog veka kojeg potpredsednik SAD Džej Di Vens posebno ceni, to je šef francuskog otpora u Drugom svetskom ratu i bivši predsednik Šarl de Gol.
U intervjuu za britanski portal UnHerd, potpredsednik SAD izjavio je da je de Gol “voleo Sjedinjene Američke Države”, ali je istovremeno shvatao ono što i ja danas shvatam, da nije u interesu ni Evrope ni Amerike da Evropa zauvek ostane bezbednosni vazal SAD”.
Preporučujemo
Ova izjava dolazi u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa sve češće kritikuje evropske prestonice zbog prevelikog oslanjanja na američku vojnu moć, i nagoveštava da SAD možda neće automatski pomoći članicama NATO koje ne ulažu dovoljno u sopstvenu odbranu.
Ministar odbrane SAD Pit Hegset takođe je upozorio da američko vojno prisustvo u Evropi nije “zauvek”, preneo jeportal Politico.
Trampova administracija sada zahteva da članice NATO troše 5 odsto svog BDP na odbranu, što je značajan skok u odnosu na trenutni cilj od 2 odsto, koji će verovatno biti povećan na samitu u Hagu ovog leta.
“Ne mislim da je veća nezavisnost Evrope loša za Sjedinjene Države, to je zapravo dobra stvar”, rekao je Vens i nastavio:
“Kada pogledamo istoriju, iskreno, mislim da su Britanci i Francuzi bili u pravu kada su se suprotstavili Ajsenhaueru u vezi sa Sueckim kanalom”.
Podsetimo, tokom 1950-ih, američki predsednik Dvajt Ajzenhauer je primorao London i Pariz da se povuku iz vojne intervencije u Egiptu, kojom su pokušali da povrate kontrolu nad strateški važnim Sueckim kanalom.
De Gol tada još nije bio predsednik, ali je kasnije, duboko pod uticajem tog sukoba, vodio politiku vojne nezavisnosti Francuske, razvijajući nuklearno naoružanje i snažnu odbrambenu industriju, ideju koju današnji predsednik Francuske, Emanuel Makron, naziva “strateškom autonomijom”.
Vesti sa naslovne
“Sa izuzetkom Britanije, Francuske i Poljske, većina evropskih zemalja nema vojske koje mogu da obezbede sopstvenu razumnu odbranu. Grubo je reći, ali i istinito. Cela evropska bezbednosna infrastruktura, tokom čitavog mog života, bila je subvencionisana od strane SAD”, smatra Vens.
De Gol, koji je svoje stavove oblikovao i pod uticajem Sueca, često je upozoravao da Evropa mora biti nezavisnija od SAD, i zalagao se za veću vojnu autonomiju.
Evropa i SAD: Sve iz ljubavi
Vens je takođe izneo mišljenje o evropskom odgovoru na američku invaziju Iraka 2003. godine, koju je nazvao “strateškom katastrofom”.
Dok su se SAD pripremale za napad na Irak, mnoge evropske zemlje, uključujući Francusku i Nemačku, bile su protiv vojne intervencije, dok je Velika Britanija podržala SAD. Potpredsednik SAD je rekao da su skeptične evropske zemlje možda mogle glasnije da se suprotstave.
“Mnoge evropske nacije su bile u pravu što su imale rezervisano mišljenje o ratu u Iraku”, rekao je Vens, i uz malo dokaza izneo tvrdnju da je Evropa možda mogla da spreči rat da je bila “malo nezavisnija i malo spremnija da se usprotivi”.
Iako je ranije kritikovao Evropu zbog migracija i pitanja slobode govora, Vens je sada pokušao da ublaži ton, naglasivši svoju “ljubav” prema evropskom kontinentu.
“Volim evropski narod. Više puta sam rekao da ne možete odvojiti američku kulturu od evropske. Mi smo u velikoj meri proizvod evropskih filozofija, teologija i migracionih talasa koji su stvorili Sjedinjene Američke Države”.
Međutim, Vens je dodao:
“Evropski lideri su ozbiljno potcenili ulaganja u bezbednost, i to mora da se promeni”.
Džej Di Vens ponovo potkačio i Zelenskog
Takođe je iskoristio priliku da kritikuje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, u još jednom nastavku verbalnog sukoba između njih dvojice, koji je započeo njihovim nategnutim sastankom u Ovalnom kabinetu u februaru, kada je Vens optužio Zelenskog za “nepoštovanje”.
U intervjuu za emisiju 60 Minuta, emitovanom u nedelju, Zelenski je optužio Vensa da “na neki način opravdava” rusku invaziju i da je žrtva ruske dezinformacione kampanje.
“Apsurdno je da Zelenski govori američkoj vladi, koja trenutno drži njegovu celu vladu i ratni napor na okupu, da smo mi na strani Rusa”, uzvratio je Vens.
Peking je oštro reagovao na izjavu američkog potpredsednika JD Vensa, koji je kineske radnike nazvao „seljacima“, a visoki kineski zvaničnik poručio je: „Neka seljaci u Sjedinjenim Američkim Državama plaču pred 5000 godina kineske civilizacije.“
Xia Baolong, visoki kineski zvaničnik zadužen za poslove u Hongkongu, nazvao je američke carine „krajnje bezobraznim“ i upozorio da zlostavljanje nikada nije delovalo na Kineze.
Komentari Xija, koji je inače direktor pekinške kancelarije za poslove Hongkonga i Makaa, odnose se na kontroverznu uvredu JD Vensa o „kineskim seljacima“.
„Kineski narod ne izaziva probleme, niti ih se boji. Pritisci, pretnje i ucene nisu pravi način za ophođenje s Kinom“, dodao je Xia.
Njegovi komentari usledili su nakon što je Kina povećala carine na uvoz američke robe na 125 procenata, uzvraćajući time na Trampovu odluku da podigne carine na kinesku robu na 145 procenata.
Potpredsednik Vens izjavio je da SAD „pozajmljuje i kupuje od kineskih seljaka“, a ta izjava izazvala je oštre osude u Kini.
