Nvidia je saopštila da će pretrpeti gubitak od 5,5 milijardi dolara zbog odluke Vašingtona da dodatno ograniči trgovinsku razmenu sa Kinom. Nakon što su Sjedinjene Američke Države 2023. godine uvele zabranu izvoza procesora u Kinu, Nvidia je razvila čip H20 koji je mogla da izvozi.
Međutim, vlada u Vašingtonu je 9. aprila obavestila Nvidiju da će joj za izvoz H20 čipova u Kinu biti potrebna licenca. Licenca ostaje obavezna “na neodređeno vreme”, potvrđeno je 14. aprila. SAD žele da spreče Kinu da koristi Nvidijine čipove za svoja superračunala, i to u trenutku kada carine na kinesku robu uvezenu u SAD iznose neverovatnih 245%. Uzimajući u obzir postojeće zalihe i ugovore, Nvidia procenjuje da će ovaj potez značiti gubitak od oko 5,5 milijardi dolara u prvom kvartalu 2025. godine. Iako H20 nije među najmoćnijim Nvidijinim čipovima, i on podržava rad veštačke inteligencije, izvestio je Bloomberg.
Administracija Donalda Trampa ranije je ozbiljno ograničila prodaju poluprovodnika i opreme za proizvodnju čipova kineskim kompanijama zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, prenose agencije. Od oktobra 2022, zabrana izvoza proširena je i na memorijske čipove i druge komponente ključne za AI aplikacije.
Bivša američka ministarka trgovine Đina Raimondo je još 2021. u intervjuu za BBC izjavila da je SAD “ispustio loptu” u vezi sa proizvodnjom čipova, omogućivši Kini i drugim azijskim centrima da preuzmu vodeću ulogu. Četiri godine kasnije, čipovi su ponovo postali centralno bojno polje u tehnološkoj trci između Amerike i Kine.
Mikročipovi su izumljeni u SAD-u, ali danas dominaciju u njihovoj proizvodnji imaju azijske zemlje. Koriste se u svemu – od veš mašina i iPhone-a do vojnih aviona i električnih vozila, navodi BBC u analizi tehnološkog rata između SAD i Kine u vreme Trampove politike visokih carina. Njihova proizvodnja je skupa i tehnički zahtevna, a čitav svet danas funkcioniše kao jedna velika proizvodna linija.
Na primer, iPhone sadrži čipove koji su dizajnirani u SAD, proizvedeni u Tajvanu, Japanu ili Južnoj Koreji, koristeći retke minerale iz Kine. Potom se šalju u Vijetnam na pakovanje, pa u Kinu na sklapanje i testiranje, pre nego što završe u prodavnicama u SAD ili Evropi. Ovaj globalni lanac snabdevanja razvijan je decenijama.
Ipak, Tramp je svoju kampanju bazirao na obećanju da će vratiti proizvodnju u SAD, s namerom da to postigne uvođenjem visokih carina na uvoz. Najvećem svetskom proizvođaču čipova – tajvanskoj kompaniji TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) – poručio je da će morati da plati 100% carinu ako ne izgradi fabrike u Americi.
Vašington razmišlja ovako: iza uspeha azijskih proizvođača čipova stoje ogromne državne subvencije koje su Kina, Tajvan, Japan i Južna Koreja davali privatnim kompanijama. Zato je još 2022, tokom Bajdenove administracije, donet Zakon o čipovima, s ciljem podsticanja domaće proizvodnje i diverzifikacije lanca snabdevanja – kroz bespovratna sredstva, poreske olakšice i subvencije.
Na osnovu tog zakona, TSMC je dobio 6,6 milijardi dolara pomoći i zajmova za fabrike u Arizoni, dok je Samsung, najveći svetski proizvođač pametnih telefona, dobio oko 6 milijardi dolara za pogon u Tejloru, u Teksasu. Pored već obećanih 65 milijardi dolara za tri fabrike u SAD-u, TSMC je nedavno najavio još 100 milijardi dolara investicija u Ameriku. To im je i u interesu, jer Kina i dalje preti preuzimanjem Tajvana.
Uprkos velikim američkim investicijama, u TSMC-u kažu da će većina njihove proizvodnje ostati u Tajvanu, posebno proizvodnja najnaprednijih čipova. Decenijama su razvijali svoj proizvodni kapacitet – SAD bi to teže postigle bez stabilnosti. A s Trampom to nije verovatno: osim što stvara haos visokim carinama, njegova politika hapšenja i deportacije migranata ne ide u prilog poslodavcima. Naime, američka IT industrija zavisi od kvalifikovanih stručnjaka iz Kine i Indije.
Zbog toga Trampov savetnik i direktor Tesle, Elon Mask, snažno podržava američki H-1B program viza koji dovodi stručnjake u SAD. Bez tih viza, Tesla ne može da nađe dovoljno inženjera. To je usko grlo koje se, kako kaže BBC, može rešiti samo ako Bela kuća radikalno promeni svoj imigracioni stav.
Tramp pokušava da stvori industriju čipova kroz protekcionizam i izolaciju, dok je uspeh azijske čip-industrije zasnovan na saradnji i globalizaciji.
Kao reakcija na Trampovu agresivnu carinsku politiku, mnoge kompanije verovatno će pojačati fokus na domaću proizvodnju u Kini, Evropi i SAD. Potraga za novim tržištima već traje – kineski gigant Huawei širi se po Evropi i državama u razvoju kao što su Tajland, UAE, Saudijska Arabija, Malezija i brojne afričke zemlje. Stručnjaci procenjuju da bi Indija mogla da postane novo svetsko proizvodno središte – imaju jeftinu radnu snagu i dobar obrazovni sistem.
Tehnološke kompanije najviše nade polažu u to da će se Tramp predomisliti. Microsoft, Apple i Cisco vrše jak pritisak. Ranije su mobilni telefoni, laptopovi i druga elektronika bili izuzeti iz carina na kinesku robu, a insajderi veruju da je to rezultat jakog lobiranja Appleovog direktora Tima Kuka. Navodno, Tramp je upravo zahvaljujući lobiranju ukinuo zabranu prodaje pojedinih Nvidijinih čipova Kini, piše BBC.
Na konkretno pitanje o Apple-ovim proizvodima, Tramp je rekao: „Veoma sam fleksibilna osoba. Možda će biti situacija koje će se pojaviti. Razgovaram s Timom Kukom i nedavno sam mu pomogao.“
„Mislim da Trampova administracija pokušava da sa čipovima uradi isto što i sa TikTok-om“, izjavio je za BBC Mark Ajnštajn iz konsultantske firme Counterpoint. „Kažu vam da nećete moći da poslujete u SAD-u, osim ako Oracle-u ili nekoj drugoj američkoj firmi ne date udeo.“ To bi značilo da Tramp ne planira da protera TSMC – već da natera Tajvance da naprave dogovor sa Intelom i prepuste mu deo tržišta.
