– Nismo više vaši podanici, vaši robovi. Mi smo sada slobodni ljudi.
Tim je rečima Patrik Lumumba govorio pred belgijskim kraljem, diplomatskim korom i sopstvenim narodom sat vremena nakon proglašenja nezavisnosti Konga. Bilo je to 30. juna 1960. godine u Leopoldvilu, današnjoj Kinšasi. Te su reči bile poziv na buđenje kolonijalne Afrike, ali i poziv onima koji su želeli da uguše slobodnu reč po svaku cenu.
A sedam dana pre toga, na današnji dan pre 65 godina, isti taj Lumumba zvanično je formirao vladu nakon pobede na prvim demokratskim izborima održanim u maju.
Od poštara do premijera
Patrik Lumumba je bio poštanski službenik. Taj tada 35-godišnjak, postavši premijer, nosio je na svojim plećima teret zemlje koja je godinama bila vlasništvo jednog čoveka, belgijskog kralja Leopolda II, a zatim i države koja ju je posmatrala isključivo kao rudnik. U njegovom glasu nije bilo diplomatskih fraza, već samo istina. I zbog toga je morao da nestane.
Patrik Lumumba
Rođen 1925. godine u Onaluiju, u plemenu Tetela, Lumumba je verovao da Kongo može biti jedinstvena, moderna i suverena nacija. Govorio je o građanskom identitetu, pravdi i solidarnosti, a njegova vizija pokazala se previše hrabrom za svet koji je na Kongo gledao kroz interes, a ne kroz pravdu.
Izdaja najbližih
Samo nekoliko meseci nakon što je položio zakletvu kao premijer, izbio je vojni puč, a zemlja je potonula u haos. Pokrajina Katanga, bogata mineralima, proglasila je secesiju uz podršku domaćih protivnika i stranih kompanija. Vojska je izmakla kontroli. Lumumbu su sopstveni oficiri izručili neprijateljima, a ubijen je 17. januara 1961.
U Demokratskoj Republici Kongo mnogi se i danas bore sa glađu
Demokratska Republika Kongo jedna je od najzagađenijih zemalja na svetu
Godinama se ćutalo o detaljima smrti. Tek decenijama kasnije, belgijski istražitelji potvrdili su da je telo rastopljeno u kiselini, a jedini sačuvani ostatak, zlatni zub, čuvan je u privatnoj fioci policajca koji je nadgledao uništenje tela. Taj zub je 2022. vraćen porodici, kao simbol kajanja. Kajanja koje nije moglo ispraviti istorijsku nepravdu i zlo učinjeno Lumumbi i narodu Konga.
Njegova smrt bila je pokušaj da se ugasi vizija o suverenom Kongu, koji neće klečati pred spoljnim diktatima niti pred unutrašnjom korupcijom. Zemlja se ubrzo našla pod čizmom vojnog režima, general Mobutu Sese Seko vladao je decenijama, dok su rudnici punili džepove elita, a narod tonuo u siromaštvo.
Mobutu Sese Seko
Mobutu je u početku bio Lumumbin saveznik. Bio je portparol vojske, mlad, ambiciozan i elegantan. No ubrzo je postao lice izdaje. Uz podršku stranih ambasada i korporacija, preuzeo je vlast i započeo proces „depolitizacije“, eufemizam za čišćenje svega što je mirisalo na Lumumbu. Njegovo ime izbrisano je sa imena ulica i trgova, slike su skidane sa zidova, a sećanje na Lumumbu potisnuto je iz zvanične priče.
Ljudi ne zaboravljaju
Ali narod ne zaboravlja lako. Ispod zvanične tišine, ime Patrika Lumumbe živelo je u pesmama, pričama, tajnim sastancima i pogledima onih koji su znali da je reč opasnija od oružja. Šta god da su činili, nisu mogli ubiti značenje njegovog govora.
Kada je belgijska vlada 2002. priznala moralnu odgovornost za njegovo ubistvo, to nije bila ni pravda ni izvinjenje. Bila je to administrativna gesta, u trenutku kada je već bilo kasno za političku hrabrost.
Mobutu Sese Seko
Kada je zlatni zub vraćen njegovoj porodici, simbolika je bila snažna, ali se suštinski ništa nije promenilo. Lumumba se među žive nije mogao vratiti, a Kongo je i dalje ostao igralište moćnih država i korporacija.
Mit koji je nadživeo nasilje
Lumumbino delo i smrt podsećanje su na neka mnogo mračnija vremena. Na ono doba kada se istina u politici plaćala životom. Oni su dokaz i da je pravda često spora, a da pravo herojstvo živi u onima koji su spremni da za pravdu i istinu umru.
U savremenom Kongu, ime Lumumbe i dalje izaziva podeljena osećanja. Za jedne, on je heroj bez mane. Za druge, idealista koji je u stvarnom svetu platio cenu sopstvene nepopustljivosti. Njegova slika visi po zidovima državnih kancelarija, ali stvarnost često ne prati njegovu viziju. Korupcija, siromaštvo i politička zavisnost ostali su deo svakodnevice.
Kinšasa danas
Ali istina je da nijedna politička figura u modernoj istoriji Afrike nije tako brzo postala mit, a tako brutalno izbrisana iz života. Lumumba je ušao u kolektivno sećanje ne zato što je pobedio, već zato što nije pristao na uslove poraza.
