Odbor za pravosuđe američkog Kongresa juče je na svojim stranicama objavio da istražuje da li je kompanija Pfizer 2020. godine manipulisala objavljivanjem pozitivnih podataka o vakcini protiv COVID-19.
U osnovi, saopštenje Odbora zvuči čudno jer polazi od pretpostavke da su se navodno krili odlični rezultati kliničkih ispitivanja, iako je to bilo vreme kada je tadašnji predsednik Donald Tramp gradio svoju strategiju borbe protiv pandemije – kao i kampanju protiv Bajdena – na operaciji Warp Speed. Tramp – a ne Džo Bajden – pokrenuo je hitne investicije u proizvodnju vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa i očekivao je svaku pozitivnu vest koja bi potvrdila da se pandemija može zaustaviti vakcinacijom, a ne zatvaranjima i zastrašivanjem.
Hipoteza republikanaca jeste da su Trampu pokradeni izbori 2020. godine, iako bi mu svet, prema njima, trebalo zahvaliti za operaciju Warp Speed, tj. inicijativu hitnog naučno-medicinskog odgovora na pandemiju. Iz njihove perspektive, informacija kompanije Pfizer o novim, efikasnim mRNA vakcinama mogla je mobilisati neodlučne glasače u „swing“ državama – onim koje je Džo Bajden osvojio sa manje od 1% razlike. Istraga kongresnog odbora ima realnu političku težinu i ne može se opisati kao divljanje MAGA ekstremista, već kao postavljanje vrlo osetljivog i važnog pitanja o načinu donošenja odluka tokom pandemije, odnosno o negativnoj spregi politike i farmaceutske industrije.
Pfizer se, naravno, brani tvrdnjom da je regulator (FDA) tražio da se odustane od prezentacije jednog istraživanja sa 32 slučaja, kako bi se smanjio rizik od lažno pozitivne procene i time povećalo poverenje javnosti. Ali imaju „mali“ problem sa nezgodnim, novim „svedokom“ koji negira bilo kakav prestup. Međutim, ista osoba – dr Filip Dormicer, bivši izvršni direktor Pfizera – rekao je novim kolegama u GSK-u da bi, zbog istrage, trebalo da ga sklone u Kanadu jer je Pfizer odložio informaciju o novoj mRNA vakcini.
“Istraga odbora dolazi nakon izveštaja Wall Street Journala da se britanski proizvođač lekova GSK obratio saveznim tužiocima sa tvrdnjom da je bivši izvršni direktor Pfizera, koji je prešao kod njih, dr. Filip Dormicer, rekao kolegama u GSK-u da je Pfizer namerno odložio objavu da je njihova vakcina protiv Covida uspešna – do posle izbora. Dormicer je osporio ovu tvrdnju, rekavši za novine: „Moji kolege iz Pfizera i ja uradili smo sve što smo mogli da dobijemo odobrenje FDA za hitnu upotrebu što je ranije moguće“, dodajući da bi „svako drugačije tumačenje mojih komentara o tempu razvoja vakcine bilo netačno.“
Pfizerova vest o efikasnosti vakcine stigla je gotovo nedelju dana posle izbora, ali izvršni direktor kompanije Albert Burla tvrdi da tajming nije imao nikakve veze sa politikom. U intervjuu sa glavnim medicinskim dopisnikom CNN-a Sanjajem Guptom 2020. godine, Burla je osporio ideju da je postojala bilo kakva politička motivacija iza objavljivanja vesti nakon što su Amerikanci izabrali svog predsednika.”
Kongresni odbor, kojim rukovodi blizak Trampov saveznik Džim Džordan, objavio je dodatne detalje o slučaju Dormicer, više nego što je to učinio CNN:
„Dana 26. marta 2025. Wall Street Journal je izvestio da vlasti poseduju informacije koje dolaze od bivšeg visokog rukovodioca Pfizera o tome da li je Pfizer ‘zadržao pozitivne rezultate kliničkih ispitivanja‘ kako bi uticao na predsedničke izbore 2020. godine. Časopis je identifikovao dr. Filipa Dormicera kao bivšeg izvršnog direktora Pfizera i izvestio da je on to rekao svom tadašnjem i sadašnjem poslodavcu, GSK-u, nakon Trampovog poraza na izborima. Dana 9. aprila 2025. Odbor je poslao pismo GSK-u tražeći dodatne informacije o tim tvrdnjama. GSK je odgovorio 16. aprila. U svom pismu navode:
‘U novembru 2024., ubrzo nakon izbora, dr. Dormicer se obratio predstavniku HR tima GSK-a kako bi razgovarali o mogućem preseljenju u inostranstvo. Kako se predstavnik seća, dr. Dormicer je bio vidno uznemiren i zatražio da bude premešten u Kanadu jer se plašio da bi nova Trampova administracija mogla da ga istražuje zbog njegove uloge u razvoju Pfizerove vakcine. Kada je upitan šta je izazvalo njegovu zabrinutost, dr. Dormicer je rekao nešto u stilu: ‘Recimo samo da nije bila slučajnost kad je objavljena vest o vakcini.‘“
Džim Džordan je takođe objavio i pismo sa neugodnim pitanjima koje je poslao glavnom direktoru Pfizera Albertu Burli – istoj osobi koja je u doba najveće popularnosti vakcina razmenjivala SMS poruke sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen o isporukama vakcina. Iako postoje sumnje o regularnosti te javne nabavke, njih dvoje su konstatovali da su sadržaji poruka previše „efemerni“ da bi bili zanimljivi javnosti.
Možda je Ursuli fon der Lajen samo neprijatno zbog „efemernih“ porukica koje je razmenjivala sa direktorom u tom trenutku najmoćnije farmaceutske kompanije na svetu, ali u kontekstu nove kongresne istrage i ta komunikacija postaje sve zanimljivija.
MRNA vakcine su imale ogroman uticaj na zaustavljanje pandemije, iako nisu bile previše efikasne protiv kasnijih mutiranih sojeva. Pre 2. oktobra 2020, Pfizerov protokol je predviđao prvu privremenu analizu na osnovu 32 slučaja zaraze. Analitičke procene (JPMorgan, ProPublica) sugerisale su da bi se taj prag mogao dostići između 31. oktobra i 2. novembra – dakle neposredno pred izbore (mogući „October surprise“).
Nakon rasprave sa FDA, Pfizer je uklonio prag od 32 slučaja i podigao ga na 62+, pauzirajući čitanje uzoraka. Kada su pregovori završeni, broj slučajeva je već bio 94. Nezavisni odbor (DMC) je analizirao slučajeve 8. novembra, a Pfizer je 9. novembra objavio da je efikasnost vakcine 90%.
U zvaničnim narativima, Bajden je bez pomoći farmaceutske industrije osvojio Belu kuću, i bio je odličan predsednik – sve do povratka Donalda Trampa.
