Ja tako mislim / Posuđeni komentar

Nova partija šaha na balkanskoj tabli

Piše: Ljuban Karan

Da li će novi američki pristup krizi na Kosmetu doneti rešenje, ili još veće probleme za Srbiju?

Sve doskora američki pristup rešenju problema na KiM bio je apsolutno pogrešan. Za njih je kosovska nezavisnost bila gotova stvar i nepromenljiva činjenica. Suština greške u pristupu je što se od Srbije tražilo (straho)poštovanje zapadne moći i bespogovorno potčinjavanje zapadnim interesima, pre svega SAD, zatim vodećih država EU, te njihovih balkanskih saveznika, tako da za srpske interese nije bilo ni prostora ni razumevanja.

PROMENA RETORIKE Međutim, kreatori ovakvog pristupa smetnuli su s uma da je u pitanju slobodarski narod koji se lažima, pretnjama i zastrašivanjem ne može pokoriti. Propagandne aktivnosti, zasnovane na suludoj tezi da nas je NATO bombardovao za naše dobro i da su nam NATO bombe donele slobodu, nisu prošle, i samo su produbile odbojan srpski stav prema ovoj agresivnoj vojnoj alijansi. Propaganda NATO lobista zasnovana na toj tezi bila je apsolutno kontraproduktivna i samo je nervirala naše građane.
Sada se dešava nešto sasvim drugo, kao da je neko stavio prst na čelo i shvatio u čemu je greška. Svi su promenili retoriku, pa čak i široko omrznuti srpski NATO lobisti. Odjednom su primetili da i Srbija ima svoje interese. Odjednom nas prihvataju i uvažavaju, ne samo velike zapadne sile nego i značajan deo evropskih država.

Zašto je to tako, i da li se treba prisetiti narodne izreke: „Sve je isuviše lepo da bi bilo istinito“?

Uzrok promene može biti zaključak da je Srbija ojačala, da ima podršku moćnih prijatelja, da se njen geostrateški položaj promenio i da se bez nje ne mogu rešavati problemi u regionu, a kamoli na Kosmetu. Ako pritisci i pretnje više ne daju rezultate, logično je da se traži novi model nastupanja čije konture sada naziremo.

Nije teško razumeti (sa stanovišta interesa SAD i Zapada u celini) da podrška Srbiji može dati daleko bolje rezultate od ucena, ma kakav bio njihov krajnji cilj. Ako pogledamo detalje promena nastupa prema Srbiji, vidimo da nas sada podržava i Višegradska grupa. To i nije neko iznenađenje što se tiče Mađarske, Češke i Slovačke, ali jeste veliko iznenađenje ako se ima u vidu višedecenijski stav Poljske. Neki naši susedi žele jače povezivanje i bolju ekonomsku saradnju, čak i Albanija. Sve to je izvanredno ako je promena iskrena i ako nije iz nekih skrivenih razloga diktirana iz centra za vođenje specijalnog rata.


PORUKE MARKA ESPERA Bez obzira na vidljive promene, američki pristup rešavanju problema na Kosovu i Metohiji i dalje je konfuzan do mere da svakoga može zbuniti. Dok njihove diplomate čine velike napore u pokušaju da promene srpsko shvatanje izvora opasnosti i problema, nespretne izjave i potezi visokih zvaničnika sve to anuliraju. Tako je novi šef Pentagona Mark Esper već prilikom procedure svog postavljenja pred Odborom za oružane snage američkog Senata govorio o izazovima na Zapadnom Balkanu i nekakvim smernicama budućeg američkog angažovanja u rešavanju problema. Unapred se vidi da to Srbiji neće doneti ništa dobro i da su to planovi koji našu zemlju stavljaju pred nove opasnosti i izazove.

Esper u tradicionalnom i već pomalo dosadnom stilu tvrdi da Rusija aktivno radi na destabilizaciji Zapadnog Balkana. Zato poziva NATO da objavi rat ruskim dezinformacijama koje prikazuju SAD i NATO u negativnom svetlu. Sve to možda ne bi trebalo da nas se tiče, neka se velike sile suočavaju i obračunavaju, da nije jasnog zaključka da će se medijski rat o kome Esper govori težišno voditi u Srbiji. Znači, dok se deo američke administracije trudi da skrene tokove u pravcu koji bi odgovarao i Srbiji, drugi deo vraća vodu na staru propagandnu vodenicu. Jer Esper kaže: „Pentagon će blisko sarađivati sa svojim saveznicima i partnerima na Balkanu kako bi se povećale njihove mogućnosti odvraćanja od bilo kakvih zloćudnih aktivnosti.“ Kako ovo razumeti nego da Esper mobiliše snage da nas zaštiti od ruskog „malignog“ i „zloćudnog“ uticaja.

Da stvar bude potpuno jasna, kako i priliči američkom političaru tako visokog ranga, Esper tvrdi da Rusija neće uspeti u svojim pokušajima da destabilizuje Zapadni Balkan jer će je Amerika i NATO u tome sprečiti, kao što su ih sprečili u pokušaju destabilizacije Crne Gore i Makedonije. Da bar to nije spomenuo kao dobar primer, možda bi mu poneki Srbin i poverovao, ovako zasigurno neće. Crna Gora i Makedonija (Severna) su nam tako blizu i tako bliske da mi savršeno znamo šta se tamo događalo i da su ove države uvučene u NATO mimo volje naroda. Što je još gore, u njima se raspiruje antisrpsko raspoloženje i vrši organizovan, državni pritisak na srpsku manjinu. Pritisak do neslućenih granica obrušio se i na Srpsku pravoslavnu crkvu za koju upravo Amerikanci i njihovi sateliti na Balkanu tvrde da je infrastruktura za širenje ruskog malignog uticaja. Dobro je da nam Esper na vreme saopštava kako to oni i u Srbiji nameravaju da obezbede mir i stabilnost – po crnogorskom i makedonskom receptu.

PARANOJA U SLUŽBI PROPAGANDNOG RATA Nije lako držati pola sveta u stalnoj napetosti pred izmišljenom ruskom opasnošću i u toj dugotrajnoj misiji uvek su potrebne nove ideje predstavljanja supertajnih akcija „surovih“ ruskih obaveštajaca i još surovijeg ruskog predsednika Vladimira Putina. Tako je ugledni „Njujork tajms“, čijim informacijama na Zapadu slepo veruju, objavio kako je otkrivena nova opasna tajna ruska obaveštajna služba pod šifrovanim nazivom „Jedinica 29155“. Toliko je tajna da ni Rusi za nju ne znaju, čak ni ostale ruske obaveštajne službe. Navodno, to je elitna obaveštajna formacija u okviru ruskog obaveštajnog sistema kojom direktno rukovodi predsednik Putin, a koja je specijalizovana za subverzije, sabotaže i atentate po svetu sa ciljem destabilizacije Evrope. Tajnovitost produbljuje informacija da ta služba aktivno deluje skoro deceniju a tek sada je otkrivena.

Međutim, nastavak priče potpuno razobličava „fabrikante“ informacije i njihovu pravu nameru. Objašnjenje koje bi trebalo da pojasni rusku opasnost zvuči toliko naivno da se iz aviona vidi da je u pitanju nova spletka i lakrdija. Zapadni kontraobaveštajci su navodno utvrdili da je „Jedinica 29155“ najpre izvela kampanju destabilizacije Moldavije, a zatim su usledile i druge opasne tajne operacije – trovanje trgovca oružjem u Bugarskoj, pokušaj puča u Crnoj Gori, atentat na bivšeg ruskog špijuna u Velikoj Britaniji uz pomoć nervnog otrova i mnoge druge za koje se i ne zna. Kako se tvrdi, iako su sve te operacije nosile jasne otiske ruskih obaveštajnih službi, kontraobaveštajci sve dosad nisu zaključili da je u pitanju velika ruska tajna akcija destabilizacije Evrope, nego su ih gledali kao izolovane i nepovezane slučajeve.

VIRTUELNA I STVARNA OPASNOST Američki stratezi specijalnog rata pokušavaju da nam što realnije predstave neku izmišljenu, virtualnu opasnost sa Istoka kako ne bismo videli realnu i stvarnu opasnost sa Zapada, što je u ovoj fazi pridobijanja srpskog poverenja veoma važno. Zato lansiraju „informacije“ o planovima Rusa koji bi trebalo da nas zabrinu. Međutim, mi ovde odavno znamo da je „Njujork tajms“ (i mnogi drugi mediji) u funkciji propagandne mašinerije CIA. Proturaju namerne terminološke greške koje navode na pogrešan zaključak. Tako, na primer, Skripalja nazivaju dvostrukim agentom ili ruskim špijunom, iako nema nikakve dileme da je on ruski pukovnik, ali britanski špijun.

Za utvrđivanje nekih drugih istina i činjenica novinari jakih medijskih kuća na Zapadu nisu tako vispreni, iza čega se krije namera da prljave poslove njihovih obaveštajnih službi podmetnu suprotnoj, ruskoj strani. Nedavno su ruski agenti bili osumnjičeni da su fizički likvidirali zvaničnika Kremlja Olega Smolenkova, i to zajedno sa suprugom i troje dece. Ceo svet bio je zgrožen i zabrinut za sudbinu ove porodice jer su zvanično proglašeni nestalim za vreme odmora u Crnoj Gori. Kasnije se ispostavilo da je Smolenkov špijun CIA angažovan na sagledavanju okruženja i aktivnosti predsednika Putina, te da je planski izvučen iz Rusije u SAD kada se posumnjalo da je „provaljen“ i da mu preti opasnost od hapšenja.

Stiče se utisak da, u stvari, prljave igre i akcije sve vreme izvode moćne zapadne obaveštajne službe dok uporno i neargumentovano napadaju Rusiju, a da su ruske obaveštajne službe više zaokupljene razobličavanjem protivničkih prljavih akcija koje im se perfidno podmeću. Tako nešto se dešava i na Balkanu, i što je još gore, prema američkim najavama prljave obaveštajne igre će se nastaviti pod maskom borbe protiv ruskog „malignog“ uticaja. Naravno da Srbija neće nasesti na to ma šta se dešavalo u narednoj „partiji šaha“ na balkanskoj tabli.

PRIDOBIJANjE POVERENjA SRBIJE Teško je poverovati da će novu partiju šaha na balkanskoj tabli započeti Aljbin Kurti, i to belim figurama, a da će moćne zapadne sile biti samo sufleri i kibiceri. Mnogo je verovatnije da se američka diplomatija rastrčala po Balkanu upravo zato da se brojni potezi definišu unapred. Nije američka administracija detaljno usmerila zamenika pomoćnika državnog sekretara Metjua Palmera kako da rešava „kosovsko pitanje“ i pojačala američke „argumente“ slanjem Trampovog čoveka od najvećeg poverenja Ričarda Grenela, o istom pitanju, da bi odlučivao Aljbin Kurti a oni samo savetovali i sugerisali. Oni su došli da zahtevaju i upravljaju događajima puni uverenja da će brzo pronaći pravo rešenje. Pravo pitanje je šta je za njih pravo rešenje i šta im je u stvari pravi cilj.

Od Srbije se očekuje da nakon intenzivnih jesenjih susreta i sastanaka poveruje u iskrene i dobre namere, ne samo Amerike i vodećih država EU nego i država u našem okruženju koje su tradicionalno neprijateljske prema srpskom narodu. Nova strategija pridobijanja poverenja Srbije već se nazire, a okvirno je definiše upravo Ričard Grenel. Po njemu, ključ rešenja je u balkanskom povezivanju i ekonomskoj saradnji, a oduševljeni pristanak Edija Rame i Zorana Zaeva na široku saradnju sa Srbijom samo je pokazatelj da su Amerikanci već povukli prve poteze dok Aljbin Kurti još nije ni seo za šahovsku tablu. Njegovi neprimereni antisrpski komentari i potezi već u procesu sastavljanja „vlade Kosova“ prolaznog su karaktera jer on nije ličnost koja se može odupreti američkim zahtevima.

Amerikanci su ponovo loše procenili situaciju. Žele da „kosovski problem“ reše brzo, a uslov je da pre toga steknu srpsko poverenje, što je za kratko vreme nemoguće. Već u prvim kontaktima Grenel i Srbiju i „Kosovo“ naziva američkim partnerima, dok svi znaju da je to licemerno i da nije tačno. Kao što je već rečeno, Amerikanci su albanski saveznici i zaštitnici u ratu i u miru i bez njihove direktne podrške lažna država Kosovo ne bi postojala, dok su Srbiju tretirali što kao neprijatelja, što protivnika, i u tom pogledu nema vidljivih promena. Rusi nas upozoravaju da je Grenelova misija obična igra i da se Srbiji priprema nova podvala što znači da i oni budno prate dešavanja. Istovremeno upozoravaju da neće dozvoliti da se i ovoga puta izigraju srpski interesi.

Kome verovati i nije neka dilema, jer znamo da je srpske interese i do sada otvoreno branila Rusija. Amerikanci su albanske interese i otimanje srpske teritorije branili kao svoje. O pitanju tih stavova nema velikih promena i zato se u novu rundu pregovora, do kojih će sigurno doći, po istom principu kako se uključe Amerikanci, moraju uključiti i Rusi. Dobro je što se oni nude i prihvataju takvu ulogu. Prepustiti sve Amerikancima samo zato što oni imaju moć da upravljaju stavovima Albanaca bila bi velika i nepopravljiva greška, jer već u ovoj fazi pripreme pregovora ponovo se od Srbije traži sve i svašta, a ne nudi joj se ništa sem nekakvog partnerstva sa onima koji su nas donedavno smatrali neprijateljima.

Piše: Ljuban Karan za pecat.co.rs

Slične objave

Haradinajevo novo odelo – nova podela karata

Z.K

Perić: Svuda su tragovi pustošenja

M.

KAŽNjAVANjE CIPRASA

Z.K

Ostavite komentar