Ja tako mislim / Posuđeni komentar

HOĆE LI KINA RAZMESTITI TRUPE U HONGKONGU?

Piše: Branko Žujović Glasnogovornik kineske Narodnooslobodilačke armije Vu Ćijen sredinom prošle nedelje naglasio je da Zakon o garnizonu, koji uređuje status trupa kineske vojske na području Specijalnog autonomnog regiona Hongkong, dozvoljava razmeštanje trupa na poziv lokalne vlade Tokom nereda u Hongkongu demonstranti su 21. jula demolirali ulaz u zgradu ispostave…

Piše: Branko Žujović

Glasnogovornik kineske Narodnooslobodilačke armije Vu Ćijen sredinom prošle nedelje naglasio je da Zakon o garnizonu, koji uređuje status trupa kineske vojske na području Specijalnog autonomnog regiona Hongkong, dozvoljava razmeštanje trupa na poziv lokalne vlade

Tokom nereda u Hongkongu demonstranti su 21. jula demolirali ulaz u zgradu ispostave za vezu centralne vlade. Maskirane osobe prešarale su kineske državne simbole i ispisale uvredljive grafite. Podsetimo, u Hongkongu mesecima traju demonstracije na kojima se okupljaju pretežno mlađi građani, nezadovoljni predlogom izmene zakona koji bi omogućio izručenje građana ovog specijalnog kineskog autonomnog regiona matičnom delu Kine i Specijalnom autonomnom regionu Makao.

MINISTARSTVO ODBRANE POMNO PRATI DOGAĐAJE U Pekingu je odmah reagovalo kinesko Ministarstvo odbrane saopštivši da pomno prati razvoj događaja, posebno pomenuti napad radikalnih demonstranata na kancelariju za vezu.
„Neka ponašanja radikalnih demonstranata izazivaju autoritet centralne vlade i suštinu koncepta jedna zemlja – dva sistema“, upozorio je Vu Ćijen, portparol Ministarstva odbrane NR Kine, dodajući da je to nepodnošljivo. Naglasio je da Zakon o garnizonu, koji detaljno uređuje status trupa kineske vojske na području Specijalnog autonomnog regiona Hongkong, dozvoljava njihovo razmeštanje na zahtev lokalne vlade.
„To je perspektiva zbog koje su mnogi u Hongkongu zabrinuti, dok se u matičnom delu Kine širi debata o tome da li bi centralna vlada slanjem vojske trebalo da okonča nedelje nemira u gradu“, objavio je hongkonški list „Saut Čajna morning post“, konstatujući da su trupe kineske vojske prisutne u Hongkongu otkako se ovaj region vratio pod okrilje Kine, te da su zahtevi za razmeštanje trupa u Hongkongu porasli posle napada na zgradu u kojoj se nalazi ispostava za vezu centralne vlade.
Štaviše, u gradu su se pojavile grupe muškaraca u belim majicama koje su napadale demonstrante, kao što je bio slučaj pretprošle nedelje, prilikom napada na građane kod stanice podzemne železnice „Juen Lung“, gde je prema navodima „Saut Čajna morning posta“ jedna takva grupa, naoružana štapovima, tukla demonstrante koji su se vraćali sa protesta, novinare i građane. Napadači su, prema istom izvoru, bili iz okolnih sela, čiji meštani čine okosnicu vlasti u tamošnjem distriktu, a ozbiljnu zabrinutost izazvali su pozivi na osvetu, upućeni posredstvom društvenih mreža. List je nakon toga konstatovao da je trupama kineske vojske pravno dozvoljeno da pomognu Hongkongu da održi red i vladavinu zakona na zahtev lokalne vlade, koja je demokratski izabrana i naklonjena centralnim vlastima, potvrdivši tako navode Ministarstva odbrane.

ZAKON UREĐUJE UPOTREBU VOJSKE Način i okolnosti za angažovanje kineskih trupa u Hongkongu precizno određuje Osnovni zakon regiona Hongkong. „Premda je zakonitost takvog postupka jasna, analitičari još veruju da je, s obzirom na previsoku političku cenu i složenost, angažovanje vojske malo verovatno, te da predstavlja poslednje rešenje“, konstatuje „Saut Čajna morning post“. Čak se i Hu Siđin, glavni i odgovorni urednik kineskog „Global tajmsa“, usprotivio toj ideji, navodeći „ogromnu političku cenu“ i „ozbiljnu neizvesnost“ do koje bi angažovanje vojske moglo da dovede. „Takva akcija bila bi praćena međunarodnom osudom i ozbiljnim reakcijama u javnosti Hongkonga. Garnizon Narodnooslobodilačke vojske u Hongkongu je simbol nacionalnog suvereniteta. To nije vatrogasna brigada za red i mir u Hongkongu“, objavio je Hu Siđin.
Mediji u Hongkongu listom ističu da vojska neće biti angažovana u smirivanju situacije, iako su ovogodišnji protesti najmasovniji i prema većini analitičara predstavljaju najveću političku krizu u Hongkongu posle njegovog povratka pod kineski državni suverenitet.
Prema izveštaju „Rojtersa“, general-major Čen Daokijang, komandant garnizona u Hongkongu, još prošlog meseca je uveravao Dejvida Helveija iz američkog Ministarstva odbrane, zaduženog za indopacifička pitanja bezbednosti, da se kineske trupe neće mešati u, kako je navedeno, poslove grada.
Prema oceni većine analitičara, razmeštanje Narodnooslobodilačke armije i njeno direktno mešanje u političku krizu u Hongkongu ne bi, barem zasada, predstavljalo održivo rešenje, kao što održiva nisu ni jednodimenzionalna medijska poređenja tekućih dešavanja u tom gradu s vojnom intervencijom na trgu Tjenanmen u Pekingu, za koja se na kraju ispostavilo da nisu bila potpuno podudarna s navodima iznetim u većini medijskih izveštaja.
Protesti na Tjenanmenu i u Hongkongu nisu isti, naročito ne po strukturi zahteva demonstranata, obimu i strukturi protesta, osim što isti geopolitički rukopis sa strane pokušava da ih uključi u vlastitu interpretaciju političke stvarnosti.

Piše: Branko Žujović za pecat.co.rs

Slične objave

Njemci između (sve udaljenije) Bijele kuće i (bližeg) Kremlja

Z.K

TANjA VUKOMANOVIĆ: Posljednji trzaj razuma

Z.K

Na vrteški bankarskog ruleta

Z.K

Ostavite komentar