Ja tako mislim / Posuđeni komentar

Putin prizemljuje „kalibre“

Piše: Bojan Bilbija U Evropi, pogotovo u Berlinu, kategorički su protiv jednostranih koraka SAD kojima se narušava bezbednost na kontinentu, produbljuje raskol među NATO saveznicima i stvaraju nove podele unutar EU Vašington, a za njim i Moskva, napuštaju najvažnije sporazume o naoružanju, što vodi raspadu sistema kontrole i ograničavanja, bez…

Piše: Bojan Bilbija

U Evropi, pogotovo u Berlinu, kategorički su protiv jednostranih koraka SAD kojima se narušava bezbednost na kontinentu, produbljuje raskol među NATO saveznicima i stvaraju nove podele unutar EU

Vašington, a za njim i Moskva, napuštaju najvažnije sporazume o naoružanju, što vodi raspadu sistema kontrole i ograničavanja, bez ikakve nade da u doglednoj budućnosti mogu biti zaključeni novi. U Rusiji ocenjuju da je situacija alarmantna, pogotovo kada u Evropi postoje američki sateliti, spremni na slepu poslušnost Vašingtonu, ma šta od njih tražili. Novu dozu napetosti uneo je šef američke vojne obaveštajne službe, general Robert Ešli, optužujući prošle nedelje Rusiju da sprovodi u tajnosti nuklearne probe „malih“ bojevih glava – ovo je bio poslednji u dugačkom nizu napada na Moskvu iz Vašingtona. Deluje kao da američki funkcioneri ne mogu da propuste dan, a da ne iznesu optužbu ili zamerku svojim globalnim konkurentima, bilo da je reč o Rusiji, Kini, a sve češće i Evropskoj uniji, odnosno Nemačkoj.

MATRICA KOJA SE PONAVLjA Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov naglasio je da Moskva neće ignorisati agresivne izjave Amerikanaca. „To što SAD u svojim doktrinarnim dokumentima proglašavaju Rusiju i za protivnika i za neprijatelja, i stalno zvanično izjavljuju da je nas neophodno urazumiti, uključujući i dopuštanje preventivnih vojnih mera, naravno da ne možemo da ne registrujemo“, poručio je ruski ministar. Verbalni napadi i optužbe iz Amerike uglavnom su praćeni opaskama tipa „veoma verovatno“, „ne možemo da isključimo“, „imamo saznanja“, ali iza ovih navoda ne stoje dokazi. Iako je reč o optužbama za najteža kršenja međunarodnog prava i bilateralnih sporazuma, sve se svodi na reči američkih funkcionera – jer se njima mora verovati! Ako ih neko – u poslednje vreme, doduše, sve ređe – upita za dokaze, vašingtonski šefovi uglavnom kažu da oni postoje, ali da ne mogu da ih iznesu, jer bi time bila ugrožena bezbednost obaveštajnih izvora. Ta matrica se ponavlja godinama, iz čega obično sledi američki pritisak za pooštravanje sankcija i drugih kaznenih mera Rusiji.
Ako je, međutim, Lavrov govorio dosta uopšteno i načelno, što su mnogi mogli da protumače kao „prazne reči“, konkretizacija je već sledećeg dana stigla s najvišeg mesta, od Vladimira Putina. Ruski predsednik uputio je Državnoj dumi na usvajanje projekat zakona o prestanku dejstva Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa (INF sporazum). To može da bude direktan odgovor generalnu Ešliju, na njegove tvrdnje da Rusija možda krši zabranu ispitivanja nuklearnog oružja male snage, na svom poligonu u regionu Arktika. Moskva se, saopštio je on, „verovatno ne pridržava“ pravila iz Sporazuma o zabrani nuklearnih proba iz 1996. godine.
Zanimljivo je da optužbe u vezi s ovim sporazumom prema Moskvi (koja ga je potpisala i ratifikovala u parlamentu još 2000. godine) dolaze iz Vašingtona – koji već 23 godine odbija da izvrši ratifikaciju. Zbog toga ovaj sporazum zvanično još nije stupio na snagu, a u decembru 2006. Generalna skupština UN je sa 172 glasa „za“ usvojila rezoluciju u kojoj se poziva na što hitnije potpisivanje i ratifikaciju od strane preostalih država. Protiv rezolucije glasale su svega dve zemlje, SAD i Kina. I sada Vašington, jedna od preostalih osam prestonica bez čije ratifikacije Sporazum ne može da stupi na snagu, optužuje Rusiju da ga krši, iako ga je ona ratifikovala pre 19 godina, od kada stalno – ali bezuspešno – apeluje na SAD da učine isto. Na sve to Ešli tvrdi da se Moskva „verovatno ne pridržava“ pravila.
I vodeći ruski senatori, članovi gornjeg doma parlamenta, Saveta Federacije, najavili su podršku Putinovom zakonu – čim prođe proceduru i bude usvojen u Državnoj dumi. Kako najavljuje senator Oleg Morozov, prioritetno će staviti na dnevni red ovaj zakon, jer „jednostrani izlazak SAD iz sporazuma stvara pretnju bezbednosti našoj zemlji“. Predsednik Spoljnopolitičkog komiteta SF Konstantin Kosačov najavljuje da će zakon biti podržan i usvojen. Reč je o bilateralnom ugovoru zaključenom 1987. u Vašingtonu između SAD i SSSR, a na njemu su potpisi tadašnjih lidera, Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova. Sporazum se odnosi na rakete kopnenog baziranja, dometa od 500 do 5.500 kilometara, koje su prvenstveno bile predviđene za razmeštanje u Evropi u finišu Hladnog rata.

ODGOVOR NA „KINESKU PRETNjU“ Zbog kratkog vremena doleta do cilja, između 7 i 10 minuta, kao i zbog nepredvidive trajektorije leta, kopnene rakete srednjeg dometa su značajno uvećavale opasnost od izbijanja nuklearnog sukoba, pa je svima laknulo kada je sporazum potpisan. U oktobru 2018, međutim, predsednik Donald Tramp je izjavio da SAD izlaze iz sporazuma, jer RF krši njegove odredbe. Američki Stejt department je istovremeno zahtevao da Moskva uništi ili modifikuje spornu raketu 9M729, kojom se navodno krši sporazum. Nikakve dokaze, pri tome, ponudili nisu, ali su ignorisali ponudu Moskve da iznese svoje argumente da prekršaja nije bilo. Početkom februara 2019. Vašington je zvanično objavio da kroz šest meseci napušta INF sporazum, što će se desiti u avgustu. Putin je prošle nedelje, šaljući u Dumu zakon o izlasku Rusije iz sporazuma, najavio da će Moskva preduzeti recipročne mere.
Kao jedan od dodatnih razloga zbog kojih je odlučio da SAD napuste INF sporazum, predsednik Tramp naveo je „kinesku pretnju“. Peking ovim raketama, navodno, nišani američke saveznike, Japan i Južnu Koreju. „Oni ulažu sve više novca u izradu naoružanja, uključujući i nuklearno. Neke NATO zemlje smatraju svrsishodnim da uključe Kinu u novi sistem kontrole naoružanja“, podržao je Trampovu inicijativu i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Problem sada može da postane još veći, jer sledeće godine ističe rok važenja rusko-američkog START sporazuma o ograničenju strateških nuklearnih potencijala, kao praktično jedinog preostalog stuba globalne bezbednosti u ovoj oblasti. Krah ovog ugovora uveo bi celu planetu u opasni vrtlog neizvesnosti, bez jasnih pravila i ograničenja.
Kina je izgovor za Trampa, isto kao što je „pretnja“ Irana i Severne Koreje godinama služila kao opravdanje za postavljanje američke protivraketne odbrane u Evropi. Naravno da ni Teheran ni Pjongjang nisu bili pravi razlog za projekat vredan desetine, a moguće i stotine milijardi dolara – jer oni ni u srednjoj budućnosti neće moći da dobace svojim raketama do Evrope. Kao što ni kineski projektili srednjeg dometa nisu opasnost neposredno za SAD. Ako Amerikanci žele da INF sporazumu priključe i Kinu, zašto bi raskidali ugovor s Rusijom koji dobro funkcioniše već duže od tri decenije? A posebno zato što i Evropljani i Amerikanci dobro znaju da u ovom trenutku ne postoje šanse da Kina pristane na sporazum kojim bi sama sebe obuzdala i razoružala, imajući u vidu da ovaj tip naoružanja čini 80 odsto njenog raketnog potencijala, u koji su uložene ogromne investicije. Time se najavljuje i trka u naoružanju u Aziji i povećava mogućnost izbijanja sukoba u tom regionu.
Sve ovo dobro znaju i u Evropi, pogotovo u Berlinu, gde su kategorički protiv jednostranih koraka SAD kojima se narušava krhka bezbednost na kontinentu. Time se produbljuje već odavno prisutni raskol među NATO saveznicima, budući da zemlje „nove Evrope“, poput baltičkih republika, Poljske, pa čak i Rumunije – suseda Srbije – mogu da pristanu da budu poligon za razmeštanje američkih nuklearnih raketa srednjeg i kraćeg dometa. A to će dovesti do novih podela i unutar same EU, gde ionako „škripi“ o čitavom nizu pitanja. Sasvim konkretno – Vašington će dobiti novu polugu za disciplinovanje EU, odnosno Berlina i Pariza i učvršćivanje svog uticaja na Starom kontinentu. Nade da bi Vašington mogao dobrovoljno da se odrekne mehanizama za kontrolu nad Evropom padaju u vodu. Sve će, naprotiv, biti još čvršće i još žešće.

MOSKVA NAJAVLjUJE OZBILjAN ODGOVOR Eksperti u Moskvi uvereni su da izjava generala Ešlija, da Moskva u tajnosti ispituje male bojeve glave, predstavlja samo novi krug optužbi, sa ciljem opravdanja namera samih SAD da vrše testiranja u ovoj oblasti. Kako se navodi, Vašington namerava da razvija projekat „Advanced Hypersonic Weapon“, odnosno balističke rakete s hipersoničnim bojevim glavama srednjeg dometa. Moskva, međutim, najavljuje mnogo ozbiljniji odgovor – u vidu krstarećih hipersoničnih raketa kopnenog baziranja, zasnovanih na tehnologijama koje koriste sistemi „Iskander“ i „Kinžal“.
I Putin je prošle nedelje najavio da će Moskva „prizemljiti ’kalibre’“. To znači da će se moćne krstareće rakete „kalibar“, oprobane u ratu u Siriji, uskoro pojaviti i u kopnenim varijantama, a ne samo na brodovima i avionima, kao dosada. Po procenama eksperata, sve to moglo bi da bude realizovano već krajem ove godine, a ruske rakete imale bi veću i brzinu i manevarske sposobnosti od američkih. U slučaju izbijanja sukoba, sve to ne bi imalo previše značaja, jer u nuklearnom obračunu supersila – ne može biti pobednika. Vreme je da se Evropa uozbilji i da vodeće zemlje EU sopstvenu bezbednost preuzmu u svoje ruke. Dok još to, možda, mogu.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Slične objave

GORAN DAKIĆ: Nisam i neću više nikad!

Z.K

In memoriam

Z.K

Blokada je zločin protiv čovečnosti

Z.K

Ostavite komentar