Ja tako mislim / Posuđeni komentar

Provociranje sukoba

Piše: Ljuban Karan Akcije Prištine su deo specijalnog rata protiv Srbije Serija drskih provokacija iz Prištine se nastavlja i nema baš nikakvih signala da će od njih odustati, ili da će ih neko sa Zapada zaustaviti. Zato prošlonedeljni upad prištinskih specijalnih jedinica na sever Kosova treba razumeti kao jedan segment…

Piše: Ljuban Karan

Akcije Prištine su deo specijalnog rata protiv Srbije

Serija drskih provokacija iz Prištine se nastavlja i nema baš nikakvih signala da će od njih odustati, ili da će ih neko sa Zapada zaustaviti. Zato prošlonedeljni upad prištinskih specijalnih jedinica na sever Kosova treba razumeti kao jedan segment iz lepeze metoda specijalnog rata koji se prema Srbiji već duže vreme vodi od strane najmoćnijih obaveštajnih službi NATO-a. Perfidna podrška prištinskom ludilu, koja je nekada javna, a nekada prećutna, toliko je široka i vremenski i sadržajno usklađena da je potpuno jasno da se njome upravlja iz jednog obaveštajnog centra za hibridno delovanje prema Srbiji.

PRIUČENI SPECIJALCI Ne zna se tačno koju je specijalnu jedinicu Priština upotrebila – po nekima to je ROSU, drugi kažu NjSA, treći da je u pitanju FIT. Najbliže istini je da je to privremeno skrpljena vojna jedinica, od specijalaca koji su završili policijsku i vojnu obuku, među koje su ubačeni i priučeni „policajci“ koji su možda prošli sirijsko ratište. Priučene je po mnogo čemu lako prepoznati.
Profesionalci iz bezbednosnih razloga prilikom intervencije nikada ne drže prst na obaraču. Kada stave prst na obarač, onda i pucaju. Ispružen kažiprst drže iznad obarača, kako zbog naglih pokreta ili nervoze ne bi došlo do nehotičnog pucnja i slučajnih žrtava. Oni priučeni drže prst na obaraču i obavezno vežu lepljivom trakom dva okvira municije jedan za drugi kako bi ga što lakše i brže zamenili. To pravi instruktori ne dozvoljavaju jer nepotrebno i asimetrično opterećenje okvira koji je u funkciji može izazvati zastoj na oružju.
Priučeni borci u paravojskama na ratištu imaju veću slobodu u pogledu korišćenja opreme i oružja i često jedni od drugih nauče pogrešne stvari koje postaju praksa. Na prljavim ratištima, kao što je sirijsko, više se plaše zarobljavanja nego smrti i uvek su opterećeni time da će biti zarobljeni ako im nestane municije. Zato vežu okvire jedan za drugi i prave druge greške koje nisu svojstvene profesionalcima – prednji deo puške drže za okvir, što takođe može izazvati zastoj tokom borbe. Takve greške mogle su se videti na snimcima sa sirijskog ratišta, tako da je sasvim moguće da su povratnici iz Sirije iskorišćeni kao pojačanje za ovu brutalnu akciju.

PRAVI CILjEVI AKCIJE Heterogen sastav prištinske paravojne grupe maskirane u policijske uniforme je logičan ako se zna kakvi su bili stvarni ciljevi oružane akcije. U pitanju su dva osnovna cilja – prvo, da se isprovocira Srbija i da se po svaku cenu uvuče u novi sukob sa NATO-om, i drugo, da se surovim postupanjem zastraši srpski narod kako bi se pokrenuo novi egzodus sa Kosmeta. To je razlog instaliranja mudžahedina i terorista među obučene specijalce. Oni su nedavno učestvovali u teškim borbama u Siriji i za njih je ova akcija protiv civilnog stanovništva lagan posao. Bespotrebna upotreba sile, zlostavljanje, nepotrebno povređivanje ljudi, pa i onih nemoćnih koji ne pružaju nikakav otpor ukazuju na zaključak da je celokupna jedinica unapred pripremljena da baš tako postupa. Ako se naredi da surovost eskalira u ubistva i masakre, što bi se dogodilo da su Srbi pružili i najmanji oružani otpor, povratnici imaju i ta iskustva jer su na ratištu činili zločine. U pripremi akcije računalo se da njihovo surovo ponašanje bude uzor i inspiracija onima koji tako drastična iskustva nemaju.

HRVATSKI MODEL Na Zapadu se zastrašivanje stanovništva izučava i tretira kao prihvatljiv metod uspostavljanja bolje kontrole zauzetih (okupiranih) teritorija i „oslobođenih“ naroda radi veće bezbednosti sopstvenih okupacionih trupa. Strani instruktori i savetnici prenose ova „naučna iskustva“ prištinskom rukovodstvu koje usavršava nekakav svoj originalni model pritiska i zastrašivanja srpskog stanovništva radi daljeg iseljavanja i sprečavanja povratka izbeglica. Model koji dograđuju najsličniji je hrvatskom modelu koji se pokazao kao veoma efikasan i zato najviše vole njihove instruktore i savetnike.
Psihološki efekti koji podstiču iseljavanje daleko su veći ako se sila i surovost primenjuju bez ikakvog povoda, prema nevinim i golorukim ljudima, samo zato što su Srbi, gde se ne štede ni žene i deca, stari i nemoćni. Zato smo i gledali zastrašujuće slike uklanjanja barikada i bezobziran nasrtaj na narod koji navodno žele da zaštite od kriminala. Bespotrebno razbijanje parkiranih automobila ima svrhu da poruči Srbima kako im nikakva imovina na Kosmetu nije zaštićena i da tamo nemaju nikakvu perspektivu.
Krajnjom surovošću Srbima su nastojali da stave do znanja, ako treba udarcima kundaka u glavu, da su na Kosmetu potpuno nezaštićeni i da im niko ne može pomoći, pa ni Srbija. Kako bi bili što uverljiviji, pretukli su i ruskog diplomatu Mihaila Krasnoščenka koji se tu zatekao, kao poruku da ih ni Rusi ne mogu zaštititi. Pucnji preko glava golorukog naroda i pored glave pojedincima samo su jasna poruka da bi drugi put mogli pucati „u meso“, a šok-bombe su poruka da bi sledeći put mogle biti bojeve.

STAV ZAPADA Teško povređene ljude više od kundaka boli saznanje da Zapad ne reaguje, ne osuđuje nasilje nad Srbima nego ga podržava i opravdava kao poželjnu akciju koju treba nastaviti. Tako postaje sasvim jasno da iza ovog nasilja stoje zapadni moćnici i da je sve planirano iz centra za vođenje specijalnog rata protiv Srbije. Ovakvim stavom Zapad nam ponovo daje do znanja ono što smo odavno iskusili – ako se ne pokorimo i ako nismo s njima u vojnom bloku, protiv nas je sve dozvoljeno.
Priština je prilikom planiranja i izvršenja vojnih akcija potpuno rasterećena straha od nekakve međunarodne osude ili sankcija i u seriju provokacija ulazi maksimalno relaksirano. Jasno je da su pod staklenim zvonom moćnika zapadne vojne alijanse koji će po svom starom metodu ponovo žrtve prikazati kao krivce. Priština ima snažan motiv da provocira sukob jer je ubeđena da nešto može dobiti, a da ništa ne može da izgubi. Ako bi Srbija pokrenula policiju ili vojsku da zaštiti srpski narod i svoje interese, veruju da bi ih od potpunog poraza zaštitio NATO.
Po reakcijama diplomatije zapadnih sila i „međunarodne zajednice“ jasno se vidi kontrola i koordinacija događaja, izjava i saopštenja. Slične su kao jaje jajetu, tako da je potpuno jasno da su unapred pripremljene kako bi se eliminisala i najmanja mogućnost kolizije i različitog tumačenja zbivanja na Kosmetu. Pa tako dramatična i opasna situacija postaje uobičajena policijska intervencija protiv organizovanog kriminala koju treba pozdraviti i podržati. Primenjena je stara taktika specijalnog rata – da se žrtve proglase krivim a nasilnici i provokatori unapred amnestiraju.
Po ponašanju KFOR-a može se zaključiti da je i on bio neka vrsta rezerve za eventualnu zaštitu prištinskih snaga ako to bude potrebno. NATO je bio spreman za intervenciju, pod izgovorom spasavanja KFOR-a i misije UN, ako srpska vojska i policija pređu administrativnu liniju. Vojne vežbe NATO-a u našem okruženju nisu deo ove konkretne provokacije, ali su se savršeno uklopile kao dopunska vojna pretnja i vojni pritisak na Srbiju. Evropske vlade i institucije imale su zadatak da ne reaguju i da ćute.

A truck used as barricade and cleared by Kosovo police lies off the road near Zubin Potok, northern Kosovo, Tuesday, May 28, 2019. Serbia put its troops on full alert Tuesday after heavily armed Kosovo police entered Serb-dominated northern Kosovo, firing tear gas and arresting nearly two dozen people. (AP Photo/Bojan Slavkovic)

KRAJ STRPLjENjA? Cilj Srbije je da očuva mir i stabilnost, kako kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „skoro po svaku cenu“, i da se problemi rešavaju pregovorima i dogovorom. Naravno da mir nije moguće održati po svaku cenu, zato što Priština nikada nije nameravala da stvori normalne uslove za život Srba u lažnoj državi Kosovo. Njihov plan je uvek bio da Srbe unište ili proteraju po uzoru na Hrvatsku, što Srbija neće dozvoliti.
Nema Zapad ništa protiv vojnog rešenja na Kosovu i Metohiji, i uveliko ga priprema. I sam specijalni rat protiv Srbije koji se sada vodi je svojevrsna agresija, veoma pogodna da se nastavi oružjem. Jedino je važno da se pre toga Srbija prikaže kao agresivna, nasilna i remetilački faktor u regionu. Kvazipolitičari u našem okruženju, za koje odavno znamo da su agenti zapadnih obaveštajnih službi, prave kojekakve spiskove nepodobnih srpskih ličnosti, lepe im etikete da su rasisti, fašisti, zločinci i zabranjuju im ulazak u njihove države i paradržave. Sve to liči na novu smišljenu akciju kompromitovanja srpskog političkog vrha i da bi se moglo koliko sutra desiti da neka od zapadnih sila prihvati njihove montirane pamflete. Jer ako se stvori veštačka klima da srpski političari nisu dobrodošli i da nisu dostojni ni da se s njima razgovara, šta onda drugo preostaje nego eskalacija sukoba.
Nakon prištinske vojne akcije veoma je važno da se prati tretman svakog uhapšenog Srbina u prištinskom pritvoru i zatvoru, zbog mogućeg pritiska na njih da priznaju nešto što nisu učinili, kako bi se svojim iznuđenim izjavama ukomponovali u prištinske izmišljotine i konstrukcije. I metode pritiska na uhapšene Albanci su učili od zapadnih instruktora a zna se kako oni to rade. Za koga procene da se više plaši, više će ga pritiskati, a dokle te torture mogu da idu videli smo po jezivim slikama iz Gvantanama i kojekakvih tajnih zatvora za koje niko nije odgovarao. Može se očekivati da će iznuđenim i lažnim izjavama Albanci pokušati da opravdaju svoju zločinačku intervenciju i da obezbede alibi za nove slične oružane avanture. Takve namere su već vidljive jer oni tvrde da nisu uspeli da pohapse sve „osumnjičene“.

ULOGA KFOR-a Komandanti KFOR-a su prilikom ove nezakonite akcije potpuno otvorili karte i podržali torturu nad Srbima. Nisu nas iznenadili, i ranije su to činili, samo perfidnije. Ovoga puta su nedvosmisleno, svesno i namerno lažno izveštavali o događajima, ignorisali drastično nasilje prema Srbima koje po svom mandatu moraju da štite i drsko slagali da su o predstojećoj akciji obavestili Srbiju. Ako je neko i gajio takve iluzije, sada je konačno jasno da oni neće sprečiti neki budući pogrom ili progon Srba. U sličnim situacijama biće, u najmanju ruku, pasivni, a nije isključeno da budu i direktna podrška albanskom paravojnom divljanju. Da će im biti maska i zaštita od intervencije srpske policije i vojske, u to ne treba sumnjati.
Umesto da sprovodi svoju mirovnu misiju, KFOR je direktno provocirao sukob. Nisu hteli da intervenišu, nisu hteli ni da vide šta se dešava na terenu i nisu hteli da se javljaju na telefonske pozive srpskog političkog i vojnog vrha. Ućutali su se jer nisu imali nikakve argumente kojima bi opravdali svoju pasivnost i ravnodušnost prema nasilju nad civilima koje treba da štite. Mađarski oficiri, iako su nižeg ranga, bolje su procenjivali situaciju i pošli da intervenišu, ali su u tome sprečeni.
Javili su se komandanti KFOR-a mnogo kasnije, ali ne da bi intervenisali nego da bi dokučili obaveštajne informacije o tome da li će srpska policija i vojska intervenisati ili neće. Ako do intervencije dođe, na koji način će intervenisati. Nedostajale su im obaveštajne informacije jer ovoga puta nisu smeli da upotrebe bespilotne letelice bazirane u Tuzli da špijuniraju vojne aktivnosti, svesni da je srpska PVO ojačala.

DIPLOMATSKA KORIST Ipak, bez obzira na sve zlo koje se dogodilo, Srbija može da izvuče nekakvu diplomatsku korist iz svega toga. Sada će zločinačke namere Albanaca biti lakše objašnjavati svetu nego pre ove akcije. Slike premlaćenih i povređenih ljudi govore više od reči. Zna se da svaki udarac kundakom, posebno u glavu, može biti smrtonosan. Albancima je dozvoljeno da diplomatu udaraju kundakom u lice. To mora prestati. Ko su oni da ne poštuju ono što se poštuje i u najzabačenijem kutku planete – diplomatski pasoš, diplomatski imunitet, predstavnici UN. Ako ne poštuju međunarodne autoritete, ko im to veruje da oni poštuju prava Srba na Kosmetu.
To što su pretukli našeg diplomatskog predstavnika u UNMIK-u neće im mnogo smetati, ali su pretukli i ruskog diplomatu u ovoj međunarodnoj misiji. Rusija traži detaljnu istragu, a zahtev tako velike sile ne može se ignorisati.

Piše: Ljuban Karan za pecat.co.rs

Slične objave

Dobri kosmetski džihadisti

Z.K

Profitabilni haos na Dunavu

Z.K

Rat za fotelju komesara

Z.K

Ostavite komentar