Svijet Vijesti

“Masakr” o kom se ćuti: 30 godina Tjenanmena

Danas se obeležava trideset godina od protesta na pekinškom Trgu Tjenanmen protiv komunističke vlasti. Svakog 4. juna desetine hiljada ljudi okuplja se u parku u Hong Kongu da upale sveće za ubijene na Tjenanmenu, ali se i danas mnogi u tom gradu, jedinom mestu na kineskoj teritoriji gde se tolerišu…

Danas se obeležava trideset godina od protesta na pekinškom Trgu Tjenanmen protiv komunističke vlasti.

Svakog 4. juna desetine hiljada ljudi okuplja se u parku u Hong Kongu da upale sveće za ubijene na Tjenanmenu, ali se i danas mnogi u tom gradu, jedinom mestu na kineskoj teritoriji gde se tolerišu masovne demonstracije,pitaju koliko će to još trajati, piše Volstrit džurnal.

Dok kineski zvaničnici na pitanja o represiji ukazuju na privredni napredak, predsednik Si Đinping, koji se smatra jednim od najmoćnijih kineskih lidera, iskoristio je promene ustava i uklonio ograničenja predsedničkog mandata što mu omogućava da doživotno bude predsednik.

Posle 30 godina od masakra na Tjenanmenu kineska Komunistička partija je opsednuta brisanjem istorije, ocenjuje u uredničkom komentaru Njujork tajms, dodajući da je u određenoj meri uspela, pošto malo Kineza zna šta se desilo 4. juna 1989

Zašto kineska Komunistička partije oseća potrebu da potisne znanje o Tjenanmenu nije teško razumeti, ukazuje Njujork tajms – dopuštanje otvorene rasprave o onome što se dogodilo postavilo bi ozbiljna pitanja o rasuđivanju navodno nepogrešive partije, kao i da li je ekonomski bum možda došao kasnije zbog masakra ili da li bi Kina, da je prihvatila demokratske reforme, bila naprednija danas kao što su to Hong Kong ili Tajvan.

Aktivisti i istraživački novinari sada nestaju, završavaju u pritvoru ili se ućutkuju na druge načine, dok, kako ocenjuje Vašington post, nova kineska digitalna moć znači da je državna represija naprednija i čvršća nego ikada, s veštačkom inteligencijom, tehnologijama prepoznavanja lica i dronovima iskorišćenim za orvelovsku kontrolu 21. veka.

Američka agencija piše da su ograničenja slobode govora s pisanih medija proširena na društvene medije i da najmanji čin protivljenje može izazvati skoro trenutni odgovor vlasti, pri čemu ogromni bezbednosni aparat radi nekažnjivo.

Sredinom aprila 1989. hiljade studenata su se okupile u centru Pekinga da odaju počast preminulom proreformskom zvaničniku Komunističke partije, ali se u narednim nedeljama njihovo bdenje pretvorilo u protest sa zahtevom za većim političkim slobodama.

Protesti su na vrhuncu privukli više od milion ljudi, ali i gnev Komunističke partije koja je strahovala da njena vlast popušta, posle čega su na trg ušli tenkovi a bezbednosne snage pucale na demonstrante. Do kraja 4. juna protest je razbijen, ukazuje Vašington post i ističe da niko ne zna koliko je ljudi ubijeno, ali da procene idu od stotina do hiljada.

b92

Slične objave

Drecun: Izjava Mogerinijeve znači izmjenu Rezolucije 1244?

M.

Prije 15 godina ušli su u EU i od tada ih je napuistilo skoro dva miliona mladih, a sada zemlja pokušava da ih zadrži

D V

Nova firma za uhljebljenje DNS

M.

Ostavite komentar