Magazin Zanimljivo

Bucmaste manekenke – američki ili globalni trend?

Modna revolucija – baš tako su američki mediji opisali odluku brenda “Vicotira’s Secret” da angažuje manekenku sa oblinama.

Da li je ovo samo marketinški trik kompanije čiji su modeli prepoznatljivi kao Viktorijini „anđeli“, i kada su manekenke sa kojim kilogramom viška postale tražene?

Koji kilogram viška i centimetar manjka za Lorenu Duran, godinama su bili glavna prepreka do modne piste. Iako se ne uklapa u šablone, ova Špankinja će za jednu od najpoznatijih američkih kompanija reklamirati donji veš. Marketinški trik ili početak kraja mršavica na pisti?

Pretpostavljam da je ta odluka da se uvedu ‘plus sajz’ manekenke negde i logičan sled onoga što gledamo na modnim pistama. Ali ja to ne bih nazvao revolucijom, ja mislim da je to u slučaju ‘Viktorije’ više jedan dobar manevar da se na nešto što je do sada mnogo puta viđeno u svetu u kome smo puni informacija, na to skrene pažnja“, objašnjava modni dizajner Igor Todorović.

Na pistama su se pojavile poslednjih godina i sve više skreću pažnju. Bucmaste manekenke fenomen su 21. veka.

Zaobljene devojke nisu ove koje manekenke predstavljaju, a koje su zapravo iznad te zdravstvene linije oblina, one su zapravo gojazne. Gojaznost je jedna jedna sasvim druga definicija. Tako da ćemo mi na pisti imati anoreksične ili gojazne, a jedino ko će da fali to su zapravo zdrave žene“, opominje nekadašnja manekenka Irena Mišović.

Ipak, Igor Todorović ukazuje da je pojava novih manekenki jedan sociološki momenat.

I mislim da u tom sociološkom momentu daje snagu i onim ženama koje se možda ne prepoznaju u supermodelima da modu prepoznaju kao deo sebe, jer obično bi bile rezervisane oko onoga što bi viđale na pistama“, kaže Todorović.

Najbolja je „zlatna sredina“

A trendovi na pistama su se menjali. Zato mnoge iznenade savremeni 3 XL modeli, jer je današnja predstava manekenke oblikovana još šezdesetih naspram sada već čuvene Tvigi, koja je bila sinonim za mršavost.

Moda je sa jedne strane preuzela tu novu ulogu gde je smatrala da u futurističkom društvu trebati da zgledamo tako. Ja lično mislim da je to bila greška, jer ne bi se onda devedesetih vratili super-modeli iza kojih stoji pre svega Đani Versaće, Kazablanka koji je osnivač ‘Elit’ agencije i nećete verovati, Tramp koji je njegov odličan prijatelj bio“, dodaje Irena.

Zato se često baš devedesete pominju kao poslednje doba kada su manekenke bile žene prirodnog izgleda. Da li nove modne trendove zaobljenih modela diktira Amerika?

Mislim da je to jedna ružna propaganda u odnosu na to da sada oni nama, američka kultura nameće kako bi mi trebali da budemo feministički napredni, mi smo odavno napredni, i mislim da je ovo regresija. Ne treba da podsećam da je ‘Elle’ mislim 1981. Rouzi Mekgota koja je imala velike grudi i uopšte nije bila mršava“, podseća Mišovićeva.

Igor Todorović je drugačijeg mišljenja i tvrdi da se samo na prvi pogled može pomisliti da je u pitanju američki fenomen.

Ja pre mislim da je to jedna globalna slika konzumacije svega, u ovom slučaju konzumacije onoga što je ‘plus sajz’, podjedanko i u istoj meri što je nekada bio standard, moda više nema tu odredncu francuske, engleske, italijanske, američke. U pitanju su globalni trendovi“, ukazuje Todorović.

Iako za posao manekenke idealne proporcije više nisu najvažnije, poznavaoci mode saglasni su da bi najbolje bilo vratiti se zlatnoj sredini. Tako da na pisti viđamo zdrave žene – ni u plusu ni u minusu sa kilogramima.

Izvor: RTS

Slične objave

Svaki treći stanovnik Monaka je milioner

V.R.

U Rimu počelo kažnjavanje turista zbog sjedenja na stepenicama

V.R.

Snoudenovi memoari izlaze 17. septembra

V.R.

Ostavite komentar