Ja tako mislim / Posuđeni komentar

Reinkarnacija otpisanog ratnika

Piše: Slobodan Ikonić

Za proteklih 20 godina Vojska Srbije je prošla put od potpune devastacije i umanjenja njene moći do značajnog preporoda, obnove i podizanja nivoa sposobnosti zahvaljujući čemu je postala respektabilni faktor u regionu, što potvrđuju i mnogo veće i moćnije vojne sile i organizacije

Kada jedan vojnik kaže da je stanje stabilno, ali po svim parametrima veoma nepredvidivo, to znači da ono nije redovno i da je potpuno otvoreno bezbednosno pitanje zemlje, to jest da se vojna opcija ne razmatra, ali samo „trenutno“. Upravo je to rekao načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilović, osvrćući se na situaciju na Kosovu i Metohiji, označenu kao veoma kompleksnu, punu tenzija i jednostranih postupaka.

UPOZORENjE PRIŠTINI Za razliku od vojnika, mnogo eksplicitniji su političari, poput ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koji je, govoreći o mogućem „blickrigu“ prištinskih oružanih formacija na sever Kosova, upozorio NATO da će srpska vojska intervenisati u odbrani Srba: „Srbija neće dozvoliti napad na Srbe na severu Kosova, naravno, nije samo sever Kosova u pitanju, na celom Kosovu, pošto kod njih je sada opsesija da oni ovladaju severom Kosova. I oni pokušavaju da naprave taj blickrig kao što su radili u Republici Srpskoj Krajini, međutim, tada su oni imali podršku zapadnih zemalja, sada je veliko pitanje šta je kome u interesu“, rekao je prvi čovek srpske diplomatije.
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin dodatno je upozorio premijera tzv. Kosova Ramuša Haradinaja da bi se njegov eventualni pokušaj ulaska s vojskom na sever KiM završio apsolutnim neuspehom, „bežanjem i rasulom“.
„Srbija više nije ni slaba ni sama kao što je tada bila. Građani Srbije mogu da budu spokojni, Vojska Srbije je sigurna i spremna da ispuni svako naređenje vrhovnog komandanta i zaštiti mir i bezbednost“, istakao je srpski ministar odbrane.

NOVA OPREMA Poznata je činjenica da su, u poslednje dve decenije, duž čitave administrativne linije angažovane respektabilne snage Vojske Srbije na 24 lokacije i one su na zadacima ne samo obezbeđenja te linije nego i kontrole Kopnene zone bezbednosti od trenutka NATO agresije i bombardovanja do danas, kada se navršava 20 godina od tog zločinačkog čina.
U tom periodu Vojska Srbije prošla je mnoge promene i „reforme“ pa se, ne bez razloga, postavlja pitanje da li je i koliko vojska sposobna da odgovori na pretnje i reaguje kako bi zaštitila stanovništvo Srbije, naročito na KiM?
U januaru ove godine na Vojnotehničkom institutu prikazani su naoružanje i vojna oprema iz programa naoružanja „1.500 plus“, koji su uvedeni u operativnu upotrebu Vojske Srbije ili su u završnoj fazi ispitivanja. Reč je o opremanju kopnenih snaga za brza dejstva i ostalih pešadijskih jedinica najsavremenijim naoružanjem i opremom, mahom domaće proizvodnje. Dosad je nabavljeno 26 različitih grupa naoružanja – najsavremenijih pušaka, pištolja, nišanskih sistema, ronilačke, penjačke i padobranske opreme. Prvih 1.500 vojnika opremljeno je s više stotina termovizijskih i optoelektronskih sistema. U planu skore nabavke je nova „Zastavina“ puška „M-17“, koja koristi novi metak kalibra 6,5 milimetara, novi „Teleoptikovi“ nišani, nove snajperske puške i vozila…
Vojnotehnički institut, kao vojnonaučna ustanova, vodi glavnu reč u razvoju i modernizaciji naoružanja i vojne opreme u sistemu odbrane Srbije. VTI je prošle godine primio 50 mladih inženjera a planira se prijem još 75, što će značajno unaprediti kadrovsku bazu.
Od sistema koji su uvedeni u naoružanje Vojske Srbije predstavljeni su, između ostalog, samohodna artiljerijska haubica 155mm „Nora B-52“, raketa 128mm „Oganj M18“, univerzalna pokretna artiljerijska računarska stanica UPARS, borbena oklopna vozila BOV KiV i „Lazar 3“, razni tipovi modernizovanih radarskih stanica PVO sistema, različiti optoelektronski i uređaji za ometanje eksplozivnih naprava, kao i kompleti zaštitne balističke opreme T18.
Pored toga ovaj institut je prikazao i robotizovanu platformu „Miloš“, raketu zemlja-vazduh RLN-IC, podsisteme za modernizaciju tenkova, borbenih vozila pešadije i aviona „Orao“, naoružanje za helikopter H-145M, kao i razne vrste terenskih vozila koji su u završnoj fazi razvoja i ispitivanja.
Lista zahteva stručnih službi Ministarstva odbrane i Generalštaba u godini za nama skraćena je za čak 29 različitih sistema naoružanja, municije i vojne opreme. To čini svojevrsni rekord, budući da je na terenu opremanja poslednjih decenija najuspešnija godina bila 2008, kada su se oružane snage ponovile sa svega osam novih sredstava.

„ŠUMADIJA“ I „STRŠLjEN“ Posebno je značajan paket namenjen Ratnom vazduhoplovstvu Vojske Srbije. Pored modernizovanog raketnog sistema PVO „Kub-M“, radara „P-40“, artiljerijsko-raketnog sistema PASARS-16, u njemu je savremena oprema namenjena avionu „orao“, na čijoj modernizaciji se ubrzano radi.
Najsavremeniji proizvodi domaće namenske industrije, gde važnu ulogu ima i VTI u Žarkovu, jesu – navođene rakete. Poznati sistem „Alas“ razvija privatna kompanija „Edepro“, a VTI radi na razvoju srodnih sistema „Košava“ i A-DND-18. Izuzetno moderne rakete namenjene su najpre stranim kupcima, ali zbog velikog dometa, visoke preciznosti i mogućnosti navođenja na cilj na spisku su želja i naše vojske. Ove rakete mogu da se ispaljuju iz višecevnog bacača modularnog sistema „Morava“, koji je interesantan i stranim kupcima.
Raketa „Šumadija“ klase zemlja-zemlja ne predstavlja samo novitet već i veoma respektabilan sistem koji će Srbiju svrstati među 10 zemalja sveta koje proizvode taktičke balističke rakete do 300 kilometara. Kako ukazuju stručnjaci, ova raketa može parirati kineskoj raketi WS-2 ili najmoćnijoj verziji američkog sistema M270. Domet rakete je 300 kilometara, teška je oko 1.500 kilograma, pri čemu je 900 kilograma težina goriva, dok je bojeva glava teška 200 kilograma.
Uz „Šumadiju“, Srbija će posedovati i bespilotni helikopter za izviđanje i borbene akcije „Stršljen“. To je ultralaki helikopter težine 750 kilograma, koji može da nosi borbeni teret i gorivo do 350 kilograma. Može da leti na visini od 4.000 metara, a brzina mu je 180 kilometara na sat. Radi na električni motor zbog čega je nečujan.

AVIONI I HELIKOPTERI Nabavkom aviona i helikoptera Vojska Srbije dobiće sasvim novi lik a operativna sposobnost Ratnog vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije biće u celini podignuta na viši nivo. Pored deset postojećih aviona Mig-29 (četiri naša i šest doniranih iz Rusije) u planu je da veoma brzo iz Belorusije stignu još četiri letelice istog tipa. Minsk je odobrio isporuku i jednog PVO sistema malog i srednjeg dometa. U finalnoj fazi su pregovori o isporuci tri helikoptera Mi-17 i četiri „leteće oklopnjače“ Mi-35. Ova tehnika trebalo bi da stigne sledeće godine, kada po ugovoru sa „Erbasom“ stižu i letelice H145M.
Opremanje Vojske Srbije avionima Mig-29, uz njihov remont i modernizaciju, predstavlja opremanje savremenim višenamenskim borbenim avionom „4+“ tehnološke generacije koji će doprineti unapređenju sposobnosti efikasne kontrole i zaštite suvereniteta vazdušnog prostora.
Naše oružane snage do 2021. godine biće opremljene rekordnim brojem sredstava iz srpskih fabrika. U VS lane ušlo je 29 novih sistema oružja i opreme, a uskoro će, najavljuje se, raspolagati sa 90 potpuno novih sistema naoružanja i vojne opreme. Većina ovog arsenala, čak 76 sredstava, biće iz domaće namenske industrije. Na ovom spisku su raketno i PVO naoružanje, artiljerijska sredstva, duge cevi, municija, balistička zaštita, optika i izviđačka sredstva…

SPAS OD UNIŠTENjA Često se ukazuje da karakter naoružanja jedne zemlje govori mnogo rečitije o njenim geopolitičkim prioritetima od bilo koje izjave političara, a da se tome i te kako ozbiljno prilazi, ide u prilog i deo otpisanog naoružanja spasen od uništenja i vraćen u jedinice VS.
Srbija se ranije lišila više stotina tenkova, haubica… Videlo se to još pre godinu dana na vežbi „Sadejstvo 2018“. Dejstvo borbenih oklopnih vozila i protivoklopnih lansera M-83 označilo je zvanični početak novog života ubojitih vojnih sredstava. Ona čine samo deo prethodno otpisanog naoružanja koje je, umesto da završi u peći za topljenje smederevske Železare ili bude isečeno u Smederevskoj Palanci, završilo u – jedinicama Vojske Srbije. Resursi ovom naoružanju su produženi, i ono danas dobro funkcioniše.
Otpisivanje upotrebljive vojne tehnike bio je sastavni deo reforme sistema odbrane koja je počela još ranih dvehiljaditih, sve pozivajući se na tvrdnje NATO-a o viškovima našeg naoružanja. Treba se prisetiti kako su NATO stručnjaci bili „zaprepašćeni“ količinom tenkova T-84, T-72 i T-55 koje imamo, ali i istovremeno zadovoljni što će nam „pomoći“ da se rešimo „balasta“. Za njih je bilo „neshvatljivo“ da jedna „mala“ balkanska državica u 21. veku raspolaže sa oko 1.100 tenkova, preko 850 oklopnih borbenih vozila, više od 3.750 artiljerijskih oruđa velikog kalibra, 155 aviona, 53 helikoptera… Isticali su da to nije potrebno, da će nas Alijansa „partnerski“ štititi, da je došlo vreme mira i prijateljskih regionalnih i globalnih odnosa, da je u prvom planu diplomatija…
Sledeći takva uputstva tadašnji ministri odbrana, posebno Prvoslav Davinić, preuzimajući reformsku štafetu od svog prethodnika, potonjeg „vrhovnog komandanta“ u dva mandata Borisa Tadića, uspeli su da se „izbore“, eto, da ipak „sačuvamo“ 200 i još koji komad tenkova M-84, a da se preostalih oko 800 komada (T-55), jednostavno, rešimo tako što ćemo ih proglasiti viškom.

ODLUČNI ODGOVOR Na sreću, danas više nije tako, što potvrđuje i nedavni poverljivi dopis NATO stratega upućen najvažnijim političarima u zemljama članicama pakta, u kojem se kaže da specijalno obučene jedinice Vojske Srbije mogu za 48 sati da zauzmu sever Kosova, ali i druge većinski srpske sredine u pokrajini. Štaviše, mediji koji tvrde da su imali uvid u dokument, ako im je verovati, pišu i da NATO eksperti u tajnom izveštaju navode da Srbija ima detaljno razrađen plan delovanja u slučaju eventualnog pokušaja Albanaca da nasilno preuzmu kontrolu nad severom. Taj plan se, navodno, zove „Odlučni odgovor“ i predviđa da Vojska Srbije u brzoj operaciji, u roku od najviše nekoliko sati, zauzme sever pokrajine i tenkovima i oklopnim borbenim vozilima izađe na Ibar, odnosno na most koji deli severnu od južne Kosovske Mitrovice.
U izveštaju se posebno naglašava da bi Srbija, uz vojnu i diplomatsku pomoć Rusije, mogla i dugoročno da zadrži novostečene pozicije na Kosovu. „U tom slučaju, nastala bi nova realnost na terenu, koju ne bi bilo nimalo lako promeniti. Srbiju ne bismo mogli otvoreno i frontalno da napadnemo kao 1999. godine, a veliko je pitanje koliko bi bio efikasan i delotvoran otpor Albanaca na Kosovu. Tako bismo došli u poziciju u kojoj bi Srbija nametala uslove i bila u prilici da ponovo otvori pitanje statusa Kosova“, navodi se u ovoj NATO proceni.
Ako to kažu NATO stratezi, onda izjave i upozorenja srpskih političara, na temu delovanja naše vojske na KiM, još kako imaju osnova i težine. Opreznija i nešto mirnija izjava generala Mojsilovića samo je u svrhu trezvene ocene situacije, ali i pokazivanja nedvosmislene odlučnosti i rešenosti na akciju, ako bude trebalo.

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

Slične objave

Evangelizacija Kosova

Z.K

Mudrolije sa Facebook-a: Delta

Z.K

ZBOGOM PAMETI

Z.K

1 Komentar

$@Л€ Mart 23, 2019 at 7:28 pm

Ljepa bajka za laku noć. A šta bi bilo sa ostatkom teritorije Kosova i Srba na njoj? Ovaj opisani scenario je jedino moguć ako se unaprijed dogovore oko razgranicenja i onda inscenira napad na sjever a potom vojni odgovor Srbije da zauzme teritoriju koja bi pripala Srbiji. I onda bi Srbi izasli tu kao quazi posjednici i zauzvrat bi priznali ostatak Kosova kao državu. Ali čisto sumnjam u takav scenario previše dobija Srbija sto Zapadu ne odgovara.

Odgovori

Ostavite komentar