Ja tako mislim / Posuđeni komentar

ZBOGOM PAMETI

Piše: Bojan Jovanović

Politička zloupotreba karnevala

Kao što se u mraku sadržaji nesvesnog nesputano ispoljavaju, tako i karnevalske maske štite učesnika ovog obreda i omogućuju im slobodno izražavanje. Da se pod maskom karnevala može sakriti i njegov pravi identitet, pokazuje i njegovo poslednje izdanje u Kaštel Sućurcu kod Splita u nedelju, 3. marta, kada je odigran skeč kojim je najpre iskarikiran nedavni februarski napad na srpske vaterpoliste na splitskoj rivi. Maškare obučene u dresove „Crvene zvezde“ i bodrene Bajaginom pesmom „Zvezda“, „napali“ su muškarci u trenerkama naoružani palicama, zbog čega je jedan od „zvezdaša“ skočio u more

Svojim oblicima kulture svaka zajednica, izražavajući svoja shvatanja, verovanja i sistem vrednosti, pokazuje i odnos prema drugom (koje je često onaj njen potisnuti i nesvesni deo). Pojedini obredi, poput karnevala, imali su za cilj da privremeno oslobode društvo od potisnutih sadržaja koji bi mogli da ugroze njegovo uobičajeno, normalno funkcionisanje. Tada dolazi do ritualnog ispravljanja nepravde koja se čini prema potčinjenima i obespravljenima, koji pak dobijaju satisfakciju da privremeno postanu vladari, a vladari da zauzmu njihovo mesto. Preokretanjem socijalne i vrednosne hijerarhije kolektiv se u tradicionalnom prazniku prazni subverzivnog naboja koji bi ga mogao dovesti u pitanje.
Početak velikog uskršnjeg posta obeležava se organizovanjem tradicionalnih karnevala koji su ostali jedno od obeležja mediteranskih kultura, a potiču iz vremena rimskih saturnalija. Iako ih je hrišćanstvo stavilo u kalendarski kontekst svojih praznika, oni su od davnina obeležavali kraj zime i početak leta. Ovaj prvenstveno paganski obred toleriše se i neguje u okviru hrišćanske rimokatoličke kulture i njime se označava početak najvećeg hrišćanskog praznika. Duh tog paganskog nasleđa provocira i iskušava postojeća društvena, moralna i kulturna pravila, jer tada svako dobija priliku da postane neko drugi ili nešto drugo: ratnik, kralj, princ ili lav, ruža, sunce.
Maskirani učesnici karnevala mogu da pod tim drugim, pozajmljenim identitetom čine ono što u uobičajenim prilikama ne bi mogli. Važan elemenat ovog rituala je mogućnost da njegovi učesnici slobodno i bez ikakvih posledica iskažu kroz šalu, smeh i porugu kritički stav prema predstavnicima aktuelne vlasti i nosiocima društvene moći i uticaja. Kao što se u mraku sadržaji nesvesnog nesputano ispoljavaju, tako i karnevalske maske štite učesnika ovog obreda i omogućuju im slobodno izražavanje. Zbog dominantnog značaja maski, ovaj karneval je poznat u Dalmaciji pod imenom maškare, a tako se nazivaju i učesnici ove svečanosti.

Da se pod maskom karnevala može sakriti i njegov pravi identitet, pokazuje i njegovo poslednje izdanje u Kaštel Sućurcu kod Splita u nedelju, 3. marta, kada je odigran skeč kojim je najpre iskarikiran nedavni februarski napad na srpske vaterpoliste na splitskoj rivi. Maškare obučene u dresove „Crvene zvezde“ i bodrene Bajaginom pesmom „Zvezda“, „napali“ su muškarci u trenerkama naoružani palicama, zbog čega je jedan od „zvezdaša“ skočio u more.
Ovaj događaj koji je trebalo da zabrine sve u Hrvatskoj, a posebno Splićane, poslužio je za karnevalsku igru izrugivanja žrtava tog monstruoznog napada i bio uvod u još bizarniji maškarski spektakl paljenja velike lutke s likom Milorada Pupovca. Obučena u šumadijsku nošnju, koja nema nikakvih veza s tradicijom Srba u bilo kom području Hrvatske, lutka koja je predstavljala predsednika Samostalne demokratske srpske stranke, lidera Srpskog nacionalnog vijeća i poslanika u Hrvatskom saboru zapaljena je na kraju ove opštenarodne zabave tokom koje je oduševljena masa vikala: „Kriv je! Kriv je!“ Kada je ona izgorela, učesnici karnevala zadovoljno su klicali: „Pupovac se pretvorio u pepeo.“ Ovo nije prvi put da se pravi lutka s Pupovčevim likom, koji oličava, kao i druge lutke – poznate pod nazivom krnjo, sve ono loše u protekloj godini, ali je prvi put nad njom izvršen crnomagijski ritual destrukcije.
Ovakav odnos prema predstavniku Srba u Hrvatskoj nije individualni čin, eksces pojedinačne netrpeljivosti, već manifestacija organizovanog kolektivnog učešća u njegovom simboličkom ubijanju. Suština izvršenog rituala ga zato i odvaja od zabavnog duha karnevala kojim se iskazuje vitalnost i kreativnost narodne kulture. U okviru tradicionalnog obrasca, karneval se završavao spaljivanjem lutke koja je predstavljala samu smrt i oličavala preovlađujući prirodni princip tokom trajanja zimskog perioda koji se ovim činom završavao. Obred je bio način socio-kulturnog potvrđivanja početka novog, letnjeg vremenskog ciklusa u kojem će vegetacija ponovo oživeti. U karnevalskom obredu obnove životnog ciklusa, antropomorfna figura je označavala smrt i simbolizovala odlazeće doba, pa je i njeno spaljivanje predstavljalo iznošenje i proterivanje smrti.


Magija i zlo
Za razliku od ovog rituala, u kome je lutka simbolisala apstraktnu predstavu smrti, u crnomagijskoj praksi pravljene su lutke koje su dobijale ime lica kome se nastojalo učiniti neko zlo. Predstavljajući zamenu za konkretnog pojedinca, lutka je bila objektivna figura nad kojom se činilo ono što je trebalo da se u stvarnosti dogodi tom pojedincu. U imitativnoj magiji lutka se nastojala učiniti što sličnijom osobi koju je predstavljala, da bi se intervencijom nad njom, probadanjem iglama i destruiranjem, inicirala i proizvela istovetna posledica toj osobi, nanela joj se šteta i učinilo zlo.
I upravo ovde, gde prestaje svaka sličnost s karnevalskom tradicijom, počinju razlike koje ritual javnog spaljivanja lutke predstavnika Srba u Hrvatskoj dovodi u vezu s aktuelnim hrvatskim društvenim i političkim kontekstom u kojem obnovljeno ustaštvo, istorijski utemeljeno genocidom nad Srbima, nastoji da se potvrdi neprevladanim šovinizmom i dobije svoj legitimitet. Iako od datog konteksta karnevala zavisi značenje njegovih činilaca, nesumnjivo je da je novim postupcima taj referencijalni okvir proširen i promenjen i da u njemu izvršeni crnomagijski ritual ima svoje odgovarajuće značenje.
Ličnost koja oličava masovno postradele, progonjene i pokrštene Srbe u Hrvatskoj, postala je negativni junak i predmet ismejavanja jer su se u nju projektovale nacionalne negativne emocije i frustracije. Odigravši svoju ulogu na rivi, lutka je to mogla da učini jer je bila povezana nevidljivim nitima s kolektivnim nesvesnim predstavama. Umesto da karnevalska sloboda bude prilika za suočavanje sa sobom i osvešćivanje svoje tamne strane, ona se zloupotrebila za projekciju tog mračnog dela sebe u drugog, pa je tako i čovek bez ikakve stvarne političke moći, vlasti ili uticaja postao objekat napada i brutalnog izrugivanja. On oličava negativan stereotip o Srbima, remetilački faktor u „lepoj zemlji“, koga treba ukloniti da se ne bi više borio za zaštitu ljudskih, političkih i nacionalnih prava Srba i njihov opstanak i dostojanstven život u Hrvatskoj i da se ne protivi legalizaciji ustaškog pozdrava „Za dom spremni“. Spaljivanje njegove figure sažima i sve dosadašnje poruke koje mu se upućuju da bi ga trebalo ubiti, streljati, baciti u jamu i zatrti svaki trag o njegovom postojanju.
Ta igra s poništavanjem drugog ima dimenziju nepriznavanog sopstvenog ljudskog ništavila kome nedostaje iskustvo i učinak dobra da bi se suprotstavilo svom razjapljenom zlu. Iako je bilans tih igara već ušao u istoriju ljudskog beščašća, uvek se treba podsećati na to da u svojevrsnu negativnu hrvatsku tradiciju spadaju i zločini prema Srbima izvršeni i kao svojevrsna igra i zabava. Jedna od takvih igara je bilo i organizovano takmičenje ustaša u ubijanju Srba u Jasenovcu, gde ih je ubijeno, zajedno s Jevrejima i Romima, kako je to nedavno pokazao Gideon Grajf, na dosad nepoznatom avionskom snimku nepreglednog polja s ljudskim leševima, više od 800.000. Smatralo se da u ovom balkanskom Aušvicu niko ne ubija tako efektno i brzo kao Miroslav Filipović Majstorović, poznat pod nadimkom fra Sotona, ali da bi se tačno utvrdilo ko je od jasenovačkih koljača najbolji, organizovano je u noći između 29. i 30. avgusta takmičenje u kojem su se Bonzo, Žile, Zrinušić i Brzica nadmetali u ubijanju zatočenih Srba. Pobedio je Petar Brzica, student prava, član katoličke organizacije „Križara“, koji je tada, prema autentičnom svedočenju Hrvata Nikole Nikolića, zaklao njih 1.360 i osvojivši titulu „koljačkog cara“ bio nagrađen zlatnim satom, srebrnim servisom, pečenim prasetom i bocom vina. Deo tih igara je da se izvršeni zločini umanjuju i negiraju, žrtve optužuju da su krive za ono što im se dogodilo, a dželati se pripreme za još jednu orgiju ubijanja.

Neljudsko na Poljudu
Početak ove, 2019. godine obeležen je i informacijama iz susedne Hrvatske o njenom odnosu prema Jasenovcu. I dok se u sklopu potvrđivanja ustaštva slavilo ubijanje Srba, kojima su slate morbidne božićne čestitke s fotografijom odsečene glave pripadnika ovog naroda, pojedinci su nastojali da ospore fakta i prikažu Jasenovac kao radni logor u kojem se umiralo samo od bolesti. Ove kontradiktorne razlike pokazuju svu dubinu istorijskog zla s kojim se Hrvatska i mnogi Hrvati ne žele suočiti, kao i strategiju bekstva od odgovornosti potiskivanjem činjenica i projektovanjem sopstvene nečiste savesti na žrtve optužene da su izazvale i da su krive za svoje stradanje.
Zato i nije slučajno da se u Splitu desio mračni karneval, jer je upravo u ovom mestu 12. juna 2016. na travnatom terenu stadiona „Poljud“, pred utakmicu između Italije i Hrvatske, odigrane bez prisustva publike zbog kazne za rasističko ponašanje zagrebačke publike na prethodnoj utakmici s Norveškom, bio iscrtan kukasti krst. Pokazalo se da slika koja je obišla svet nije bila izraz nekog pankerskog prkosa, niti „umetničkog“ koketiranja sa ovim nacističkim simbolom, već pokazatelj samog središta žive i agresivne ustaške ideologije, pred kojom oni koji joj se ne priklanjaju ostaju nemi i nemoćni da bi joj se adekvatno suprotstavili.
Iako se smatra da naziv karneval potiče od latinskog carrus navalis, što znači lađa na kolima, koja se nekad vozila u pokladnim povorkama, izvesnije je da je on izveden iz pratećeg uzvika Carne vale!, u značenju „zbogom meso“ kojim su učesnici obreda započinjali veliki post. Jasna poruka upućena s poslednjeg splitskog karnevala na kojem su manifestovani netrpeljivost i šovinizam prema Srbima, bez ikakvog saosećanja prema njihovim dosadašnjim žrtvama i s jasnom porukom šta ih još može očekivati u Hrvatskoj, ukazuje, međutim, da mu je možda najprimereniji naziv: zbogom pameti.

Piše: Bojan Jovanović za pecat.co.rs

Slične objave

Dvadeset godina posle

Z.K

Početak ere Evroazije

Z.K

GORAN DAKIĆ: Pet stotina udaraca

Z.K

Ostavite komentar