Ja tako mislim / Posuđeni komentar

Pri kraju evropskog sna

Piše: Dejan Lukić

Da li prisustvujemo kraju dugogodišnjeg, promašenog sna o ujedinjenoj Evropi bez sukoba, rampi, carina i tarifa?

Britaniji se žuri da okonča agoniju pregovaranja s Briselom o uslovima i proceduri izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije (najavljeno za 29. mart).
U Vestminsteru ima nagoveštaja da bi predsednica vlade Tereza Mej mogla, naprosto, da zalupi vrata, zaobiđe, ignoriše ili stavi van snage uobičajenu parlamentarnu proceduru koja propisuje 21 dan za ratifikaciju međunarodnih ugovora.

ISTINA PO CENU OSTAVKE London je, istina, već najavio da će Kraljevina otići iz Evropske unije u martu, a premijerka je još i namerna da skrati predviđenu proceduru odlaska kako bi sporazum s Briselom o „miroljubivom razlazu“ mogao da bude ratifikovan na vreme i po skraćenom postupku.
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije već je ranije objavilo da će otići iz EU – tačno u 23 časa po Griniču u petak 29. marta 2019. godine. Odluka je posledica referenduma na kome su Britanci, podsetimo, odlučili sa 51,9 odsto prema 48,1 posto da UK napusti EU.
Pokazuje se, međutim, da je odluku o napuštanju Unije bilo jednostavnije proglasiti nego realizovati.
Pregovarači britanske vlade utrošili su više od godinu dana u natezanju s Briselom na temu kako i po koju cenu da se Kraljevstvo ratosilja EU. Mučno pregovaranje sa ozlojađenim Briselom oteglo se dok, najzad, nije postignut dogovor – istina po cenu ostavke dvoje ministara u kabinetu gospođe Mej.
Većina poslanika u Parlamentu želi da izbegne situaciju u kojoj bi Britanija otišla iz EU bez sporazuma jer bi to proizvelo haos na graničnim prelazima i teške poremećaje u trgovini; mada pristalice raskida ovo doživljavaju kao scenario zastrašivanja javnosti.
Pokazuje se da je dosad obavljen nešto manji deo posla formulisan u dokumentu pod naslovom „Politička deklaracija“. Teži deo posla ostavljen je premijerki Mej da ugovor o odlasku sumira i pomenutu političku deklaraciju i zatim „progura“ kroz Parlament po cenu – kako se već ispostavilo – ostavke dva člana njene vlade.
„Istorijski ugovor“ o napuštanju „evropskog sna“ koji, zapravo, nikada i nije bio britanska fascinacija, trebalo je da prođe kroz sito i rešeto poslanika u Vestminsteru da bi se, na kraju, ceo projekat našao pred poslanicima Evropskog parlamenta.
Usaglašeni ugovor s Briselom o načinu i ceni izlaska Britanije iz Evropske unije postao je sada legalno overeni, obavezujući dokument od 585 stranica koje detaljno saopštavaju uslove odlaska Britanije. Ugovor saopštava obaveze i prava građana posle bregzita. Tu, između ostalog, stoji da će građani Unije imati pravo da rade i ostanu tamo gde su se zatekli u času raskida; garantuje im se, dalje, da će ovo važiti i za članove njihovih porodica. London se, zatim, obavezuje da će poštovati odredbe Evropske unije za vreme dogovorenog „prelaznog perioda“.

PRELIMINARNE PONUDE Na taj način bi se ostavilo dovoljno vremena politici i biznisu da se pripreme za nepredviđene situacije u budućnosti.
Dogovoreno predviđa, takođe, i fer finansijski aranžman od 39 milijardi funti koji bi kao vrsta cene pao na teret britanske kraljevine.
Fiksiran je i prelazni period od 21 meseca (nakon britanskog odlaska). Time bi trgovinski odnosi dobili vremena da se prilagode novim okolnostima.
Dve strane su se usaglasile o dokumentu (od 26 stranica) koji govori o budućim odnosima Londona sa Briselom nakon isteka prelaznog perioda. Ovaj dogovor nije doduše legalno obavezujući i sugeriše nešto manje detaljnu sliku o budućim odnosima dve strane. Odnosi se vrte oko termina „uska saradnja“ i u zvaničnim objašnjenjima obe strane najčešće se opisuju kao „tesna saradnja zasnovana na legalno obavezujućim ugovorima“.
Sve je to već bačeno na papir, a cela sadržina sa svim pojedinostima biće tek predmet detaljnih pregovora kada „operacija bregzit“ krene 29. marta.
U dosadašnjim pregovorima o budućnosti odnosa London–Brisel, posle razlaza, nije se stiglo dalje od preliminarnih ponuda, ispitivanja pulsa druge strane i, svakako, izraza dobrih namera da se režim faktičke dekompozicije Evropske unije, kakvu smo dosad znali, izvede sa što manje „prolivanja krvi“.
S britanske strane Lamanša Terezi Mej preostali posao nije nimalo lakši nego briselskoj birokratiji. U Londonu Tereza Mej je namerna da istraje na „mekšoj“ varijanti razlaza od one dosad obnarodovane. O tom njenom papiru trebalo je da Parlament glasa 11. decembra, ali je Mejova odložila glasanje usred ocena da joj neki važni delovi projekta zasigurno ne bi dobili prolaz u Vestminsteru; budući da je ceo projekt uglavnom ocenjen kao previše darežljiv prema Briselu. Veruje se da joj papir, sudeći po trenutnom raspoloženju poslanika, zaista ne bi prošao u Parlamentu.
KAMEN SPOTICANjA Krupna tačka spora je pitanje kako rešiti status granice s Republikom Irskom, čiji je deo Severna Irska u ustavnom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva.
Problem statusa Severne Irske je veliki kamen spoticanja u razgovorima. Obe strane su izbegavale da u priči o budućim odnosima potežu povratak na takozvanu „vidljivu“ granicu Severne Irske (dosadašnjeg dela UK). „Vidljiva granica“ bi značila povratak na granične policijske prelaze i proveru dokumenata na granici. Ako bi se ovaj režim vratio, to bi, ujedno, moglo da znači i opasnost od povratka na nekadašnje stanje neobjavljenog građanskog rata koji je proizveo toliku količinu „zle krvi“ u vreme dugogodišnjeg sukoba s Republikom Irskom, čiji je sever bio deo britanske krune. Još više od toga, ovo bi značilo i kraj Ujedinjene Kraljevine kakvu smo poznavali a svet priznavao.
Sve u svemu, Ujedinjena Kraljevina i Evropska unija potrošile su više od jedne godine kako da materijalizuju razvod. To je sada usaglašeno na strani Evropske unije i u britanskom kabinetu. Usaglašena je i neka vrsta političkog dokumenta koji predviđa kakvi bi odnosi dve strane trebalo da budu u budućnosti – reč je o pomenutom okvirnom dokumentu „Politička deklaracija“.
Terezi Mej ostaje sada da sve to overi u parlamentu. Ako joj plan prođe, treba da ga ratifikuje evropska skupština, čime bi se, faktički i legalno, označio i kraj dugogodišnjeg, promašenog sna o ujedinjenoj Evropi bez sukoba, rampi, carina i tarifa.
U ovako nastaloj situaciji najmanje je aktuelno pitanje da li će predsednica vlade Tereza Mej, kao epicentar sadašnje turbulencije, politički nadživeti svojih ruku delo.

Piše: Dejan Lukić za pecat.co.rs

Slične objave

GORAN DAKIĆ: Hoću svoj deo, nećete da me prevarite!

Z.K

Dobri kosmetski džihadisti

Z.K

POLITIČKA ZLOUPOTREBA OPTUŽBI ZA ŠPIJUNAŽU

Z.K

Ostavite komentar