Nauka i IT Tehnologija

Ko su digitalni radnici, čime se bave i koliko zarađuju?

Internet danas ne predstavlja samo izvor informisanja i zabave, već je i nezaobilazno sredstvo u obavljanju različitih poslova. Procenjuje se da su radnici iz Srbije među najbrojnijima u online sferi rada, kako u Evropi, tako i u svetu.

Oni najčešće obavljaju poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-ja, bave se pisanjem i prevođenjem tekstova, davanjem časova jezika, prodajom i marketingom, birotehničkim uslugama, ali i davanjem profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih, konsultantskih…

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u „offline svetu”, i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.

Prva studija takve vrste u Srbiji, koja odgovara na pitanje ko su digitalni radnici iz Srbije koji učestvuju u masovnom radu, i kakav je njihov socio-ekonomski položaj u društvu nastala je na osnovu istraživanja koje je tokom 2018. godine sproveo Centar za istraživanje javnih politika.

Mladi i visoko obrazovani ljudi sa fakultetskim diplomama iz ekonomije, dizajna, marketinga, arhitekture, filologije i inženjerstva najbrojniji su medu digitalnim radnicima iz Srbije.

Oni najčešce pružaju usluge iz oblasti razvoja softvera i tehnologije (30 odsto), pisanja i prevođenja (29 odsto) ili rade u kreativnoj i multimedijalnoj industriji (22 odsto), neki su od podataka iz istraživanja.

Znatno manji broj digitalnih radnika iz Srbije bavi se prodajom i marketingom, birotehničkim uslugama i unosom podataka i pružanjem profesionalnih usluga. Većina digitalnih radnika i radnica radi na univerzalnim platformama koje nude najrazličitije tipove poslova (Upwork i Freelancer), a potom slede i one specijalizovane samo za jednu oblast kao što je, na primer, držanje časova stranih jezika.

Kako istraživanje Centra pokazuje, upravo zarada predstavlja jedan od glavnih motiva za radnike iz Srbije da se priključe digitalnom radu na platformama. Međutim, za neke digitalne radnike, ovaj rad predstavlja glavni izvor prihoda, za neke, druge dodatni priliv novca uz glavnu zaradu, a za neke, samo džeparac.

Generalno, digitalni radnici zarađuju više od svojih kolega u tradicionalnoj ekonomiji. Njihova prosečna bruto zarada je oko 120.000 dinara (jul 2018.). Trećina anketiranih digitalnih radnika koji su registrovani kao preduzetnici i kojima je ovo pretežno glavni izvor prihoda ubrajaju se ujedno i u one koji najbolje zarađuju – u proseku 196.000 dinara bruto. Među njima ima najviše onih koji pružaju usluge u IT sektoru i u kreativnoj industriji u digitalnoj sferi.

Srbija je po broju radnika na globalnim onlajn platformama kroz takozvani “masovni rad” već godinama u samom svetskom vrhu. Na ovu “tihu revoluciju” prvi put je ukazala Svetska banka u svom izveštaju za 2015. godinu.

Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom ucešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika, i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji. Neki podaci pokazuju i da je Srbija u decembru 2018. godine bila na desetom mestu u svetu, a na četvrtom u Evropi po obimu radne snage u digitalnom radu.

Budući da u digitalnom svetu nema fizičkih granica, digitalni rad omogućava klijentima da dopru do radne snage širom sveta u bilo kom trenutku. Pojedini stručnjaci procenjuju da je korišćenje digitalnih platformi poraslo za 25 odsto između 2016. i 2017. godine.

Jedan od razloga za ovakav rast jeste, bez svake sumnje, sposobnost platformi da stvore efikasan i brz sistem uparivanja ponude i tražnje, znatno umanjujući transakcione troškove, koji omogućava klijentima pristup veštinama i talentima za koje bi morali da potroše znatno više sredstava za proces selekcije.

Kao i u oflajn sferi rada, veoma su izražene prihodovne nejednakosti i rodni jaz u prihodima. Mogućnost da digitalni radnici budu angažovani kao zaposleni ili po ugovoru o (autorskom) delu ne postoji jer platforme nisu registrovane kao poslodavci u Srbiji.

Kako pokazuje istraživanje Centra, 83 odsto digitalnih radnika radi standardnih 40 sati nedeljno ili manje. Istraživanje takođe pokazuje da oni digitalni radnici koji rade više od 40 sati nedeljno, najčešće imaju preduzetničku radnju ili firmu, a digitalni rad im je glavni izvor prihoda.

Rad na digitalnim platformama često podrazumeva i rad u nestandardnim radnim satima, uveče, ili noću. Praktično, ovakve poslove karakteriše rad od kuće, pa su kao takvi izbor za mnoge koji vole da rade u sopstvenom okruženju i van kancelarije.

Izvor: Tanjug

Slične objave

Pariz se “urbanim šumama” bori protiv klimatskih promena

V.R.

Honor 9X Pro će imati tri kamere na poleđini, izdižuću selfi kameru

V.R.

Kuba legalizovala Wi-Fi za ličnu upotrebu

D V

Ostavite komentar