Dodik nudi opoziciji dil, Pavić traži podršku za kandidaturu

Ponudom opoziciji da međusobno podijele kandidate za predsjednika RS i Predsjedništvo BiH, Dodik želi dvije stvari: da posvađa SzP i riješi se upornog Marka Pavića! Zato će Pavić već ove sedmice sjesti sa predsjednikom Narodne stranke Ognjenom Tadićem, kako bi bio spreman i za plan “B”, ukoliko Dodik odluči da mu se tako revanšira za “Ljubiju”

Dodik je ponudio opoziciji zajednički nastup na opštim izborima naredne godine i to na način da dva politička bloka daju po jednog kandidata za dvije funkcije koje se biraju direktno – predsjednika RS i člana Predsjedništva BiH.

Ova ponuda, tvrde izvori Istinito, nije došla slučajno jer lider DNS-a Marko Pavić ne odustaje od namjere da se u okviru vladajuće koalicije izbori da kandidatura za jednu od dvije predsjedničke funkcije pripadne njegovoj stranci.

Ukoliko bi opozicija prihvatila Dodikovu ideju da oba bloka daju po jednog kandidata, što je malo vjerovatno, logično je da bi u tom slučaju najveće stranke unutar dva suprotstavljena politička bloka u Republici Srpskoj imale prednost u odnosu na manje koalicione partnere i da bi se SNSD i SDS pozvali na pravo jačeg. Na to cilja Dodik!

Budući da SNSD pošto-poto želi da obezbijedi sebi mandat predsjednika Republike, koji za sobom automatski povlači i veću podršku birača za parlamentarne liste, ali i mogućnost imenovanja mandatara nakon izbora, jasno je da Dodikova ideja nije ni malo benigna.

Naime, u opoziciji je već preovladalo mišljenje da Mladen Ivanić ima najviše šanse za osvajanje jednog od mandata, a ukoliko bi Dodikov prijedlog bio prihvaćen, to znači da bi SDS ostao bez ijedne predsjedničke kandidature.

Jasno je da bi takva situacija izazvala trzavice unutar Saveza za promjene, što i jeste primarni Dodikov cilj. Drugi je svakako želja da se Pavić eliminiše kao budući kandidat za predsjednika RS, jer bi, po logici stvari, SNSD trebao da konačno uzvrati podršku DNS-u za sve protekle izborne cikluse tokom kojih je DNS podržavao njegove kandidate.

Varijanta u kojoj se dva bloka ne dogovore ni oko čega, što je veoma izvjesno, za Dodika je puna opasnosti. Prva je da izgubi jednu kandidaturu u startu i prepusti je DNS-u, druga da izgubi izbornu trku i istane bez ijedne predsjedničke funkcije. A to bi tek bio težak poraz SNSD-a i Dodika!

Dodik se ne može ponovo kandidovati za predsjednika, a na funkciji člana Predsjedništva, čak i kada bi kojim čudom bio izabran, bio bi veoma ranjiv i pod stalnom paskom predstavnika EU i SAD. Ni opcija u kojoj bi imao dovoljno ruku u Narodnoj skupštini da ga izaberu za premijera, nije mnogo bolja. Novca nema, a njegovi “rani radovi” i njihove pogubne posljedice dolaze na naplatu.

Uz posustalu privredu i vrlo neizvjesnu finansijsku i političku podršku spolja, bilo bi gotovo nemoguće nositi se sa izazovima izvršne vlasti jer se tada ne bi, kao što je sada slučaj, mogao kriti iza svojih saradnika. Bio bi direktno odgovoran, kao što uostalom i jeste, direktno i indirektno, za većinu problema u Republici Srpskoj!
Valja podsjetiti da je Dodik sličnu ponudu opoziciji dao i 2013. godine uoči izbora na kojima je predsjednički mandat jedva osvojio, ako ga je uopšte i osvojio. I tada, a i sada, stvarna namjera je bila da poremeti krhke odnose unutar Saveza za promjene. Opet će se, ako tako i bude, Dodikovoj ponudi radovati samo oni unutar SDS-a koji oduvijek žele saradnju s njim i kojima smeta jačanje PDP-a.

Da Dodikova riječ više “ne pije vode” vidjelo se i na nedjeljnom sastanku kod predsjednika Parlamenta Nedeljka Čubrilovića, koji je stranke iz vlasti i opozicije za isti sto, sasvim moguće, doveo na Dodikov zahtjev. Lideri opozicije na sastanak su došli spremniji, sa ponudom koju je Dodik u startu odbio i zatražio da se o tome još razgovara.

Govedarica, Borenović i Čavić ponudili su Sporazum koji podrazumijeva minimum oko kojeg treba da se usaglase obje strane da bi se zaustavila parlamentarna kriza. Takođe, opozicija traži i da se regulišu brojna sporna pitanja kako bi se u izbornu godinu ušlo bez otvorenog konflikta između dva bloka. Sporazum predviđa i zajednički rad na zakonskim projektima i poslije izbora, u prvom redu na zakonu o porijeklu imovine.

Ono što je Dodika zažuljalo čak i na sam pomen, jeste RTRS. Opozicija je izričita u zahtjevu da se “obezbjede uslovi nepristrasnosti, objektivnosti i jednakih mogućnosti za sve stranke i građane koji će biti učesnici na opštim izborima iduće godine pri korištenju svih resursa u javnom vlasništvu, a naročito RTRS i novinske agencije SRNA”. A to je za Dodika neprihvatljivo u izbornoj godini.
Prikliješten između zahtjeva DNS-a unutar svoje koalicije i otvorene ponude SzP sa jasno naznačenim pitanjima koja treba riješiti da bi se situacija na političkoj sceni stabilizovala, Dodik nema mnogo manevarskog prostora. Iako je iskusan politički trgovac, ovoga puta teško da će dvjema stranama uspjeti da proda jeftinu priču.

DNS nema kud nazad i povlačenje pred SNSD-om značilo bi da Dodik preuzima punu kontrolu nad manjim koalicionim partnerom, a samim tim i gubitak podrške na izborima, nakon deceniju konstantnog rasta kakav nijedna druga stranka nije imala u kontinuitetu.

Zato će politički potezi Marka Pavića u naredna 2-3 mjeseca biti najjasniji putokaz kako će se posložiti predizborna slagalica. Srednji put koji je DNS najavljivao u protekla dva izborna ciklusa, naredne godine će morati da bude trasiran, ali i “asfaltiran”, ili će ova partija završiti kao kusur u izbornoj noći.

Odluči li Dodik da se riješi upornog Pavića i prije izbora, biće toliko ranjiv s desna da ga nijedna druga politička opcija s kojom bude koalirao neće spasiti od propasti na izborima. Da bi se ovo razmjelo, valja se prisjetiti vremena kada je Pavić kritički nastupao u Narodnoj skupštini protiv Dodika.

Izvori Istinito navode da mudri Marko Pavić računa na sve opcije i priprema se da istraje do kraja u namjeri da svoju stranku ojača predsjedničkom kandidaturom u susret najneizvjesnijim izborima u posljednih desetak godina. Svjestan da bi poraz Dodika i SNSD-a mogao značiti trajni odlazak DNS-a u opoziciju ukoliko izbornim rezultatom ne obezbijedi sebi status nezaobilaznog partnera u formiranju vlasti, Pavić već traži podršku za kandidaturu i izvan vladajuće koalicije.

Tako će, kako tvrde dobro obaviješteni izvori, već ove sedmice Marko Pavić sjesti sa predsjednikom novoosnovane Narodne stranke Ognjenom Tadićem, kako bi bio spreman i za plan “B”, ukoliko Dodik odluči da mu se na izborima 2018. revanšira za “Ljubiju”.

Podrška Narodne stranke čija će zona djelovanja prvenstveno biti Banjaluka, Paviću daje šansu da uz podršku još nekoliko manjih stranaka Dodika dovede u poziciju uzmi, ili ostavi. A tu je i Savez za promjene koji je sa mladim liderima Dodiku daleko veća nepoznanica nego što je bio 2014. godine, a ni tada mu nije bilo lako.

Izvor: Istinito, BN TV

Ko čini elitni tim Vladimira Putina?

Vladimir Putin još uvek nije potvrdio kandidturu za predsedničke izbore u Rusiji početkom naredne godine, ali je jedan broj javnih ličnosti, sportista i biznismena već speman da ga podrži. Sebe nazivaju “Putinov tim”, a mediji su dodali i “elitni”, prvenstveno, jer je reč o milionerima, pa čak i milijarderima. Zanimljivo je da većina njih svoje bogatstvo nije sticala u rodnoj Rusiji, niti tamo živi.

Kremlj, prema zvaničnim navodima, nije inicirao osnivanje tima, ali ga jeste pozdravio, dok je opozicija burno reagovala. Glavni ruski opozicionar Aleksej Navaljni je rekao čak da je “Putinov tim” postao simbol “kolonijalne vlasti” i kritikovao one koji su deo tima da žive u inostranstvu, a Rusiji “nameću Putina”. Opozicionar je čak napravio i istragu i obnarodovao imovinsko stanje sportista iz “Putinovog tima”, objavio je fotografije njihovih stanova i vila, kao i njihovu vrednost.

Sa druge strane, tim se širi, i prema tvrdnjama medija, “pokretu se iz dana u dan priključuje sve veći broj uspešnih ljudi”.

Ko je deo Putinovog tima?

Aleksandar Ovečkin

Ideja za osnivanje Putinovog tima potekla je od hokejaša Aleksandra Ovečkina, kapitena američkog tima “Vašington kapitalsima”. Ovečkin vatreno podržava ruskog predsednika, a svoje istomišljenike poziva da se ujedine kako bi svima pokazali “snažnu i ujedinjenu Rusiju”, navodeći da je ponos biti deo takvog tima.

Ipak, Ovečkin ne živi u Rusiji. Gotovo sve vreme Putinove vladavine proveo je u Americi, tačnije poslednjih 12 godina, iako je hokej popularan sport i u njegovoj rodnoj zemlji. Razlog je naravno, finansijske prirode.

U januaru 2008. potpisao je 13-godišnji ugovor sa “Kapitalsima” vredan 124.000.000 dolara, što je najbogatiji ugovor u istoriji NHL-a (američka Nacionalna hokejaška liga). Tokom nešto više od decenije igranja hokeja u SAD, Ovečkin je zaradio vilu od 1,6 miliona dolara, koji je potom prodao i kupio veću za četiri miliona dolara, a nedavno se častio i stanom u Majamiju vrednim dva miliona dolara.

Ilja Kovaljčuk

Ovečkinov kolega Ilja Kovaljčuk, takođe je javno podržavao Putina, iako je sreću i uspeh tražio daleko od Rusije. Najveći deo karijere proveo je u Americi gde je igrao u Nju Džerziju i Atlanti, odakle je iz svoje luksuzne vile i 2000. godine pozivao da se glasa za Putina.

Vratio se iz američke NHL u Rusiju 2013. godine i potpisao za svoj bivši klub SKA Sankt Peterburg ugovor na četiri godine. Zanimljivo je da je predsednik SKA biznismen Genadij Timčenko, blizak Putinov prijatelj, jedan od bogatijih tajkuna i osoba koja se već neko vreme nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država. Naravno, i on je deo “Putinovog tima”. Timočenko je inače i počasni konzul Srbije u Sankt Peterburgu.

Bure je godinama igrao u Americi, čak je imao i američko državljanstvo, kojeg se odrekao po povratku u Rusiju. Ipak, nije se odrekao nekretnina ni biznisa koji tamo ima, pa je tako vlasnik luksuznog stana u Majamiju, koji je 2007. godine kupio za 3,6 miliona dolara, a u Napi mu i dalje živi brat koji se tamo bavi proizvodnjom vina. Bureov otac takođe živi u SAD, ali je zvanično državljanin Kanade.

Jevgenij Malkin

Poslednji u nizu hokejaša koji se prodružio Putinovom timu je Jevgenij Malkin, koji od 2006. godine igra u Pitsburgu u Americi. Samo tri godine igrao je u Rusiji, nakon čega je otišao u SAD, gde je prema pisanju “Forbsa” u sezoni 2015-2016 bio sedmi najplaćeniji igrač lige sa platom većom od 9.5 miliona dolara.

Irina Viner

Bivša gimnastičarka Irina Viner takođe podržava Putina. Ona je supruga biznismena Ališera Usmanova, za kojeg se veruje da je zaradio milijarde tokom perioda Putinove vladavine. Veliki deo novca uložio je u luksuzne nekretnine u inostranstvu. Takođe poseduje privatan avion i jahtu “Dilbar” vrednu 600 miliona dolara, ali i dvorac u jugoistočnoj Engleskoj.

Deo “Putinovog tima” je i legendarna Jelena Isinbajeva.

Izvor: Blic, BN TV

Sutra se navršavaju 22 godine od potpisivanja mirovnog sporazuma

Na 22. godišnjicu okvirnog potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 21. novembra 1995. godine, prevladava mišljenje da je u pitanju jedan od najboljih međunarodnih mirovnih ugovora, kao i da je nepoštivanje tog dokumenta nedopustivo.

Takođe, iako je Dejtonskim sporazumom u BiH zaustavljen oružani sukob, ocijenjeno je da je nastavljen verbalni rat političara.

Postoje i stavovi da bi međunarodni faktor trebalo da prestane da upliće prste u dešavanja u BiH.

Sporazum je parafiran 21. novembra 1995. u vojnoj bazi “Rajt-Peterson” u amričkom gradu Dejtonu.

“Dejtonski sporazum je jedan od najboljih međunarodnih ugovora s elementima ustavnosti, koji je postignut u novijoj svjetskoj istoriji, ali smatram da je vrijeme da BiH konačno treba da prestane da bude savremenim oblikom protektorata”, istakao je Mile Dmičić, profesor ustavnog prava.

Poslanici u Narodnoj skupštini RS (NS RS) ocijenili su da je međunarodnim intervencionizmom narušeno pravilo poštivanja izvornih principa Dejtonskog sporazuma, što u dogledno vrijeme mora biti promijenjeno.

Radovan Višković, šef Kluba poslanika SNSD-a u NS RS, naglasio je da vladajuća koalicija zastupa princip poštivanja izvornih principa Dejtona.

“BiH može funkcionisati jedino ako su u svim sferama života ravnopravno zastupljeni interesi tri konstitutivna naroda. Nažalost, 22 godine se grubo krši Dejtonski sporazum i time izaziva nezadovoljstvo dva konstitutivna naroda – Srba i Hrvata”, kaže Višković, a prenosi Srna.

Nenad Stevandić, potpredsjednik NS RS, kazao je da je Dejton, otkada je potpisan, urušavan na štetu RS.

“Došlo je vrijeme da predstavnici srpskog naroda u BiH zatraže vraćanje nadležnosti koje je dobio nivo BiH, a nisu predviđene Dejtonom”, rekao je Stevandić.

Spomenka Stevanović, šef Kluba poslanika DNS-a u NS RS, istakla je da je ovaj sporazum narušen odlukama visokih predstavnika.

“Predstavnici RS u narednom periodu moraju insistirati na vraćanju izvornih principa Dejtonskog sporazuma”, istakla je Stevanovićeva.

Momčilo Krajišnik, predsjednik Asocijacije “Stvaraoci Republike Srpske”, istakao je da je zahvaljujući Dejtonskom sporazumu u BiH zaustavljen oružani sukob, ali da je nastavljen verbalni rat političara, koji se stalno optužuju i problematizuju prava onih drugih.

“Mislim da je Dejtonski sporazum trebalo da da BiH, onakvoj kakva jeste, neku šansu, ako je već na taj način usmjerena u budućnosti, ali nije joj dato pravo i potpuno je pogrešna tvrdnja da su krivci srpski predstavnici”, naglasio je Krajišnik, jedan od učesnika mirovnih pregovora u Dejtonu.

Krstan Simić, pravni ekspert iz Banjaluke, naglasio je da odnosi unutar BiH nisu uređeni, iako je Dejtonski sporazum stvorio okvir za to.

“Političke elite u BiH nisu se potrudile da pokušaju stvoriti uslove za uspostavljanje vladavine zakona i prava, pravne i ekonomske sigurnosti”, ocijenio je Simić.

Zanimljivo je da proteklih dana u FBiH osvrtanja na Dejtonski sporazum gotovo da i nije bilo.

Halid Genjac, predsjednik Glavnog odbora SDA, ocijenio je da Srbija svojim potpisom “nije dobila apsolutno pravo na to da se miješa u unutrašnja pitanja BiH”.

“Podsjećamo političke predstavnike Srbije da Srbija nije garant Dejtonskog mirovnog sporazuma”, rekao je Genjac.

Igor Rajner, zastupnik u tadašnjoj Skupštini BiH u vrijeme potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, podsjetio je da je Dejtonski mirovni sporazum zaustavio rat u BiH, te da toga moramo biti svjesni, “jer to je, u doba kada je donošen, bila vijest koju smo jedva čekali”.

“Da li je on donio loših stvari – jeste. Međutim, kao što je Alija Izetbegović rekao kada se vratio iz Dejtona – evo vam tekst sporazuma, evo vam i aneksi, nemojte me pitati da li mi se sviđaju – ne sviđaju mi se, ali oni su ono što smo zatekli i ono oko čega smo se uspjeli dogovoriti”, kaže Rajner.

Neradni dan

Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH – 21. novembar, republički je praznik i neradni dan u RS.

Dejtonski sporazum, nakon tronedjeljnih pregovora, parafirali su Slobodan Milošević, Alija Izetbegović i Franjo Tuđman.

Izvor: Nezavisne novine

Francuski ministar: Neće više biti klanjanja na ulici

Francuske vlasti će sprečiti muslimane da se mole na ulici u pariskom predgrađu Kliši-la-Garen, rekao je francuski ministar unutrašnjih poslova.

S druge strane, lokalno muslimansko udruženje namerava da organizuje klanjanje u petak u centru tog predgrađa.

“Neće biti molitvi na ulici, to ćemo sprečiti”, izjavio je ministar Žerar Kolomb na francuskoj televiziji, dodavši da muslimani treba da imaju mesto gde mogu da se mole, prenose francuski mediji.

Kako je ministar najavio, “to pitanje će se rešiti u narednim nedeljama”, navodi BFM televizija.

Muslimanski vernici protestuju molitvama na ulici svakog petka od marta meseca, a zbog zatvaranja improvizovanje džamije u centru Klišija, optužujući gradonačelnika da im nije ponudio odgovarajući teren na kojem mogu da izgrade novi verski objekat.

Gradonačelnik, pak, ukazuje da džamija već postoji u severnom delu Klišija i da tamo mogu da se mole, što oni osporavaju, tvrdeći da im je džamija daleko i da do nje nemaju liniju gradskog prevoza.

Izvor: Tanjug, B92

Umro najozloglašeniji masovni ubica Čarls Menson

Masovni ubica Čarls Menson, lider sekte koji je tokom 60-ih godina prošlog veka upravljao ubistvima koje su počinili sledbenici njegove “Porodice”, umro je.

To su objavili zvaničnici zatvora u Kaliforniji u kojem je izdržavao kaznu, prenosi Rojters.

To su objavili zvaničnici zatvora u Kaliforniji u kojem je izdržavao kaznu, prenosi Rojters.

Podsetimo, pre četriri dana američki mediji su preneli kao hitnu vest da je 83-godišnji Menson prebačen u bolnicu zbog izuzetno lošeg zdravstvenog stanja i da se pretpostavlja da se ovaj put “neće izvući”.

Menson se nalazio u bolnici u Bejkersfildu, u Kaliforniji.

TMZ je podsetio da je to drugi put ove godine da je Menson hospitalizovan hitno.
Ubica koji nije uprljao ruke ubistvom

Menson je inače najpoznatiji masovni ubica dvadesetog veka. On je organizovao sektu koja je u njegovo ime ubila oko 35 ljudi, mada tačan broj nije poznat. On sam nije “uprljao” ruke ni jednim ubistvom.

Rođen je u Sinsinatiju 1934. godine. Oca nije upoznao, a majka ga nije želela pa je odrastao na ulici. Do 1967. godine u zatvoru je proveo više od 17 godina. Te godine preselio se u Los Anđeles i počeo da okuplja Porodicu. Inspirisan pesmom Bitlsa “Helter Skelter” kao i Otkrovenjem Jovanovim, poverovao je da se bliži rat rasa i nuklearni napad.

Tokom noći 9. avgusta 1969. on je svojim ljudima naredio da ubiju Šeron Tejt, ženu reditelja Romana Polanskog, koja je bila u osmom mesecu trudnoće. Kada je pronađeno na njenom telu je bilo 16 uboda nožem. Ona nije bila jedina žrtva. Članovi Mensonove sekte ubili su i Stivena Parenta, Džeja Sebringa, Ebigejl Folger i Vojceka Frikovskog, koji su se nalazili u kući.

Na vratima je krvlju bila ispisana reč: Svinje.

Sledeće noći ubijeni su Leno i Rozmari La Bjanka. Ovoga puta Menson je lično uhvatio žrtve i vezao ih da bi tek onda naredio svojim ljudima da ih ubiju. Ipak, ni tada on nije potegao oružje, i na njih niko ne bi posumnjao da Suzan Etkins nije uhvaćena zbog ubistva Gerija Hinmana.

Iako Menson nije lično učestvovao u ubistvima, osuđen je zbog planiranja i naredbe. U martu 1971. izrečena mu je smrtna kazna, ali je zamenjena doživotnom.

Izvor: B92, Tanjug

Ivanić: Sarajevo jedva čeka da saplete Beograd

Unutar bošnjačkog političkog rukovodstva još se nije pojavio lider koji je iskreno spreman da postigne suštinski dogovor sa Srbijom, kaže Mladen Ivanić.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine smatra da Srbija treba da nastavi pozitivan pristup prema BiH kakav sada ima.

“Kada god Bošnjaci treba da naprave taj pozitivni iskorak prema Srbiji, svi bošnjački lideri se vraćaju na ratnu retoriku, prošlost i pokazuju neiskrenost prema Srbiji”, rekao je Ivanić u intervjuu za današnje “Novosti”.

Uoči predstojećeg sastanka tročlanog Predsedništva BiH sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, Ivanić izražava očekivanje da će Vučić zatražiti objašnjenje od bošnjačkog člana Predsedništva Bakira Izetbegovića za njegove nedavne izjave o Kosovu. S tim u vezi, srpski član Predsedništva ukazuje da nijednim potezom niko iz Srbije ništa slično nije uradio prema BiH.

“Nije mi jasno zašto je Izetbegović imao potrebu da stvara loš ambijent pre sastanka kod predsednika Srbije, u trenutku kada je nakon poslednje posete predsednika Vučića Sarajevu odnos između naše dve zemlje bio veoma pozitivan”, navodi Ivanić.

Predstojeći sastanak bi, kaže, trebalo da doprinese tome da se situacija na relaciji BiH-Srbija vrati na nivo pre zapaljivih Izetbegovićevih izjava o priznavanju Kosova, a uz to Ivanić ističe da je prijateljski odnos BiH i Srbije u interesu obe države.

“Izetbegović verbalno podržava stavove da ti odnosi budu dobri, ali suštinski, kada dodje do toga da se nešto konkretno uradi na terenu, onda je taj njegov odnos prema Srbiji drugačiji”, objašnjava Ivanić.

Prema njegovim rečima, videćemo da li je zapaljiva retorika bošnjačkih političara samo uvod u to da se ne postigne dogovor o granici između Srbije i BiH. “Ako se to dogodi i rešenje bude stopirano iz Sarajeva, onda će svima biti jasno da kod bošnjačkih političkih lidera nema iskrenosti, a da tu ‘lažnu iskrenost’ predstavlja Bakir Izetbegović”, ističe Ivanić.

Kako kaže, sumnja da će se u skorijoj budućnosti pojaviti bošnjački političar i lider koji je spreman da sa Srbijom gradi prijateljski odnos, ali istovremeno smatra da Srbija sa svoje strane treba da nastavi pristup prema BiH koji sada ima. “Taj pozitivan pristup daje Srbiji mnogo veću snagu i moralni autoritet od onih koji se stalno vraćaju u prošlost”, naglašava Ivanić.

On poručuje da građani Srbije i Srpske mogu biti mirni kada je u pitanju Kosovo jer, kako kaže, dok god je on u Predsedništvu BiH, od priznavanja Kosova – nema ništa. “Imamo sve mehanizme da to u startu sasečemo”, zaključuje srpski član Predsedništva BiH.

Izvor: Tanjug, Večernje novosti, B92

Tri jaka zemljotresa u južnom Pacifiku, krenuli cunamiji

Nakon dva snažna zemljotresa u vodama južnog Pacifika, jutros sedogodio još jedan i to još jači zemljotres jačine 7 stepeni po Rihteru.

Američki geološki intitut je saopštio da se najnoviji zemljotres dogodio u ponedeljak ujutru u 09.43, 82 kilometra istočno od Lojaliti ostrva u Novoj Kaledoniji.

Primećeni su i cunami talasi koji su krenuli ka Novoj Kaledoniji i Vanuatuu. Očekuje se da će talasi do jednog metra visine stići do Nove Kaledonije, a nešto niži do Vanuatua, saopštio je Pacifički centar za upozorenje od cunamija.

Prema njihovom procenama, cunamiji sa mogući u opsegu od 300 kilometara od epicentra.

Zemljotres se dogodio na dubini od 10 kilometara, prenosi Rojters.

Prethodno je u toj oblasti zabeležen zemljotres jačine 6,6 stepeni po Rihterovoj skali. Za sada nema podataka o materijalnoj šteti.

Izvor: Tanjug

Popodne stiže Zaev, prvo na večeru kod Brnabićeve

Premijer Makedonije Zoran Zaev doputovaće danas po podne u posetu Beogradu, gde će mu domaćin biti premijerka Ana Brnabić.

Brnabićeva će Zaevu, po dolasku, prirediti svečanu večeru, saznaje Tanjug u izvorima bliskim vladi.

Zaev će se sutra sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

To je prva poseta Zaeva Beogradu u svojstvu premijera, a druga u regionu, gde je prethodno posetio Sarajevo.

Dve zemlje su poslednjih godina imale dobre bilateralne odnose, na koje je senku bacila mogućnost, nagoveštavana iz Skoplja, o podršci prijemu Kosova i Metohije u Unesko, od čega je Priština u međuvremenu odustala.

Zaev je nakon toga potvrdio zainteresovanost za unapređenje bilateralnih odnosa sa Srbijom.

Izvor: Tanjug

Iz ćorsokaka u “doviđenja” – propali pregovori u Njemačkoj

Koalicionog sporazuma, čije objavljivanje je bilo zakazano za nedelju u 18.00, neće ni biti, Stranka slobodnih demokrata odbila je saradnju sa Angelom Merkel.

Prethodno su nemački mediji preneli da su pregovori potencijalnih koalicionih partnera zapali u ćorsokak, pre svega zbog spornih pitanja imigracione politike i klimatskih promena.

Očito je da Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Merkelove i njena sestrinska bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), Slobodna demokratska partija (FDP) i Zeleni nisu uspeli da se saglase u vezi s bolnim kompromisima koji su nužni da se bi se zaključili pregovori, navodi Rojters.

Neuspeh u pregovorima mogao bi da izazove najgoru političku krizu u Nemačkoj posle više decenija, imajući u vidu da je Socijaldemokratska partija (SPD) saopštila da namerava da pređe u opoziciju nakon što je na izborima osvojila drugo mesto.

Među opcijama su, u tom slučaju, novi izbori ili manjinska vlada, što bi bilo bez presedana u posleratnoj istoriji Nemačke, ocenjuje britanska agencija.

FDP, koji se u parlament vratio posle četiri godine, i Zeleni, koji 12 godina nisu bili na vlasti, ne žele da stave na kocku svoj teški izvojevan povratak time što će otuđiti svoje članove.

“FDP sada čeka da vidi koliko daleko su Zeleni i konzervativci spremni da odu i da li onda možemo da jedan drugog pogledamo u oči”, rekla je predsednica Zelenih Nikola Ber, nagovestivši da je sada na drugima da prave ustupke.

Između ostalog, FDP nastavlja da traži smanjenje poreza, dok CSU insistira na ograničenju broja izbeglica na godišnjem nivou na 200.000, a Zeleni traže da se za novopridošle migrante obezbedi mogućnost da im se njihovi najbliži pridruže.

Uz to, Zeleni su se suočili sa protivljenjem kada su zatražili da Nemačka do 2030. okonča upotrebu mašina na ugalj, mada su signalizirali da su otvoreni za kompromis.

Čak i ako bude novih izbora, ankete trenutno nagoveštavaju da bi doveli do saziva parlamenta veoma sličnog sadašnjem, što bi napore u cilju formiranja nove vlade učinilo jednako teškim, ocenjuje AP.

Novi izbori ne bi išli na ruku nijednoj od stranaka koje trenutno pregovaraju, jer strahuju da bi to moglo da krajnje desničarskoj Alternativi za Nemačku donese nove poene nakon što je u septembru ušla u parlament, zaključuje Rojters.

 

Izvor: B92, Tanjug

Dva jaka potresa u Pacifiku, pojavio se talas cunamija

Zemljotres jacine 6,6 stepeni Rihterove skale zabeležen je u Pacifiku, 67 kilometara istočno i severoistočno od ostrva Lojote Nove Kaledonije.

Zemljotres čija je dubina bila na 20,5 kilometara, dogodio se samo nekoliko sati nakon podrhtavanja jačine 6,4 stepena na 74 kilometra istočno od ostrva Lojote, prenosi Rojters.

Centar za upozoravanje na cunami je potom javio da je “primećen talas cunamija”.

Ranije je, kako je Ansa prethodno izvestila, severni deo Italije u popodnevnim časovima pogodio je zemljotres jačine 4,4 stepena Rihterove skale s epicentrom u gradiću Fornovo di Taro u provinciji Parma, nakon što je prethodno u istoj provinciji registrovan potres od 3,3 stepena Rihterove skale u mestu Varano de’ Melegari.

Ljudi su navodno iz straha izašli na ulice, ali da nisu zabeležene nikakve žrtve niti materijalna šteta.

“Veliki strah naterao je ljude da zovu vatrogasce i karabinjere pošto opština nije radila, ali nema izveštaja o šteti”, kazala je italijanskoj agenciji gradonačelnica Fornovo di Tara Emanuela Grenti.

Izvor: Tanjug