Ambasador: Srbija će u EU prije Norveške

Takođe, naveo je da se lično nada da će dijalog dovesti do normalizacije odnosa Srbije i Kosova, a kada je reč o pristiscima u vezi sa Kosovom i “antiruskoj histeriji“, ambasador kaže da je Srbija potpuno slobodna da ima spoljnu politiku kakvu želi.

“Ali ako želi da postane članica EU, onda se mora pridržavati uslova za članstvo i pokazati državama članicama da se ponaša u skladu sa njihovim očekivanjima. Tvrdnje da se nikad neće prihvatiti neki delovi zakonodavstva EU svakako ne idu tome u prilog. To, dakle, nije pritisak već samo navođenje očiglednog, čak i ako neki to ne žele da vide”, dodao je Bjornstad.

Kada su u pitanju “dvostruki aršini” Brisela o Kosovu i Kataloniji, ambasador navodi da svaki takav slučaj treba zasebno posmatrati.

“Međunarodno pravo nam daje smernice, ali to nije matematika sa apsolutno tačnim ili netačnim odgovorima. Situacija na terenu, put koji je vodio do deklaracije o nezavisnosti i slično… Ima tu dosta elemenata koje treba uzeti u obzir. Kada je reč o Kataloniji, izgleda da postoji konsenzus u svetu da uslovi za priznavanje referenduma i deklaracije o nezavisnosti nisu ispunjeni”, rekao je on.

Da li je moguće istovremeno imati dobre odnose i sa SAD, biti član EU i biti dobar sa Rusijom, Bjornstad kaže da Norveška, iako nije članica Unije ima odlične odnose sa SAD, pridružila se EU u sankcijama protiv Rusije, ali neguje i dobrosusedske odnose sa Moskvom.

Na pitanje da li je moguće da Srbija bude u EU, ali ne i u NATO, ambasador navodi primere Švedske, Finske, Irske i Austrije, te kaže da je to svakako moguće.

Takođe, siguran je da će se Srbija priključiti EU pre Norveške.

Japanski remorker se sudario sa američkim razaračem

Japanski remorker izgubio je pogon i udario u razarač američke Mornarice tokom vežbe, saopštila je mornarica Japana.

Sudar brodova dogodio se u zalivu Sagami, jugozapadno od Tokija, a mornarica saopštava da će biti pokrenuta istraga.

Japanska Sedma flota imala je dva fatalna incidenta ove godine, usled čega je 17 mornara izgubilo živote, a osam oficira je otpušteno, uključujući i komandira flote.

Argentina zabilježila signale nestale podmornice?

U podmornici se nalazi 44 člana posade.

Mornarica smatra da pozivi “ukazuju na to da posada pokušava da uspostavi kontakt” i dodaju da će pokušati da otkriju izvornu lokaciju poziva.

Pozivi su trajali od 36 sekundi do četiri minuta.

Argentinske vlasti saopštile su da za sada nije potvrdjeno da pozivi dolaze sa podmornice, ali da je to trenutna hipoteza, prenosi AP.

Portparol Mornarice, Enrike Balbi, rekao je u subotu da je područje pretrage povećano dve puta, zbog brige o sudbini podmornice i posade.

“Ne odbacujemo nikakve hipoteze”, rekao je Balbi, dodajući da i problemi sa komunikacijom ili sistemom napajanja takodje objašnjavaju nestanak podmornice.

Vlasti su poslednji put imali kontakt sa podmornicom u sredu, dok je plovilo bilo na putu od luke Ušuaja do Mar del Plate.

Predsednik Argentine, Maurisio Makri, saopštio je putem Tvitera da će Argentina koristiti sve domaće i medjunarodne resurse neophodne za pronalazak podmornice.

Poljska na putu ka referendumu?

Čini se kao da Brisel sve više postaje jedan od najvećih neprijatelja za Varšavu, piše “Dojče vele”.

„Izašli smo na kraj sa Grčkom Aleksisa Ciprasa, izaći ćemo na kraj i sa Poljskom Jaroslava Kačinjskog“. Tako su diplomate Evropske unije razmišljale 2015. nakon izborne pobede nacionalno-konzervativne stranke „Pravo i pravda“ (PiS). Iako se mnogi političari u Briselu nerado sećaju perioda 2006-2007, odnosno vremena kada je Kačinjski bio premijer Poljske, oni su ipak u vreme formiranja nove vlade u Varšavi 2015. bili poprilično mirni. Kačinjski na kraju i nije ušao u vladu, nju je formirala Beate Šidlo, ali ubrzo je postalo jasno: on je taj koji vuče sve konce iz pozadine, utiče na najvažnije političke odluke ili ih čak sam donosi.

U početku su mnogi u Briselu na tenzije između Evropske unije i nove poljske vlade gledali kao na pokušaj Kačinjskog da čvrstim stavom obezbedi sebi poštovanje u njegovoj sopstvenoj državi, ali i van nje. Međutim, problemi su se ubrzo proširili. Evropska komisija je već u januaru 2016. reagovala na probleme tamošnjeg Ustavnog suda u vezi sa reformama poljskog pravosuđa. Tako je po prvi put pokrenuta formalna procedura pod nazivom „Dijalog o pravnoj državi“, što je opet u Poljskoj izazvalo neraspoloženje prema institucijama EU. Raniji pokušaji Evropske unije da zaštiti pravnu državu u Poljskoj bili su neuspešni jer je na osnovu postojećih sporazuma Unije u takvim slučajevima praktično nemoguće uvesti nekakve prave sankcije.

ao odgovor na kritike iz Brisela, Varšava je počela da dovodi u pitanje neke od nadležnosti Evropske komisije. Poljska je tako godinu dana kasnije nastavila sa sečom drveća u zaštićenom području prašume Bijalovica, uprkos presudi Evropskog suda pravde koji je zahtevao hitno i momentalno zaustavljanje seče. Tako nešto dogodilo se po prvi put u istoriji EU. Varšava je kasnije promenila svoj stav i postala donekle pomirljivija, ali taj slučaj u suštini još uvek nije rešen.

Neprijateljstvo prema Nemačkoj

Kritičari vladi stranke „Pravo i pravda“ prebacuju i to da raspiruje neprijateljstvo prema Nemačkoj, iako Varšava i Berlin već godinama neguju dobre odnose. Smatra se da PiS time želi da učvrsti svoju poziciju kod glasača. Pritom su veze s Nemačkom kamen-temeljac poljske spoljne politike, a i Nemačka je bila najvažniji zagovornik ulaska Poljske u Evropsku uniju 2004. godine.

Nesuglasice između tih dveju zemalja dostigle su vrhunac prilikom ponovnog izbora predsednika Saveta EU. Stranka PiS je odjednom demonstrativno odlučila da Donalda Tuska, bivšeg poljskog premijera, posmatra ne više kao poljskog, već kao „nemačkog kandidata“. Umesto da mu pruži podršku, u martu 2017. glasali su protiv njegovog ponovnog izbora za predsednika Saveta EU. Političari PiS navode čak i to da je Poljska na tim izborima bila preglasana (27 prema 1), jer je kancelarka Angela Merkel šefove drugih vlada EU „primorala“ da podrže njenog favorita.

Dovođenje institucija Evropske unije u pitanje i distanciranje od Nemačke, iz ugla vlade u Varšavi služi „obnovi poljskog suvereniteta“. Vlada je već u prvim mesecima svog postojanja odlučila da Berlin zameni Londonom kao glavnim saveznikom u EU. To se dogodilo neposredno pre nego što je pala odluka o „bregzitu“. Osim toga, produbljena je i saradnja u okviru Višegradske grupe, kojoj, osim Poljske, pripadaju i Slovačka, Češka i Mađarska. Iako Višegradska grupa kao „evroskeptična internacionala“ još uvek nije napravila nešto naročito puno, Varšava ostaje pri svojim snovima o bloku pod poljskim vođstvom koji bi bio protivteža Berlinu, a u izvesnoj meri i Parizu.

EU – to je „nešto što se mora“

U Poljskoj su debate u vezi izbeglica i njihove raspodele po sistemu kvota pojačale utisak da EU želi da primora zemlje-članice na neželjeni multikulturalizam, prvenstveno „diktiran iz Berlina“. Poljski državni mediji terorističke napade u zemljama Zapadne Evrope predstavljaju kao direktnu posledicu grešaka briselskog establišmenta. Kačinjski se spretno poigrava tenzijama između Istoka i Zapada, a to ne utiče samo na Poljsku: mnogi građani novih zemalja-članica EU ne vole da im „stara Evropa“ drži lekcije.

Na Istoku, građani ulazak svojih zemalja u EU vide više kao „istorijsku pravdu“, a manje kao „ulazak u zapadnu školu demokratije, pravne države i tolerancije“. Nekada je ulazak u EU za Poljsku bio mera svih stvari, a danas je to „manje zlo“.

Stranka PiS svojim biračima objašnjava da je poljsko članstvo u EU „nešto što se mora“, jer samo tako Varšava može da ima uticaja u EU, pre svega na politiku Unije prema Rusiji. U isto vreme, vlada i mediji bliski državi prenose negativnu sliku o EU, sličnu onoj koja se mogla videti u Velikoj Britaniji uoči „bregzita“.

Da li je moguć referendum o izlasku iz EU?

Više od 80 odsto građana Poljske odobrava postojanje i članstvo u EU, ali to odobravanje moglo bi se pre opisati kao površno. Više od 70 odsto Poljaka ne želi da se pridruži evrozoni, a samo polovina ispitanika glasala bi za uvođenje evra kao valute, ukoliko bi to bio uslov bio ostanak u EU. Pored toga, simpatije za Evropsku uniju nastavile bi da se smanjuju ukoliko bi članstvo u Uniji bilo vezano za prihvatanje izbeglica. Stranka „Pravo i pravda“ zastupa pragmatični stav prema EU i očekuje beneficije, poput korišćenja sredstava iz velikodušnih fondova Unije, ali bez da zauzvrat pruži solidarnost u pitanjima kao što su distribucija izbeglica.

Izgleda da se ta zemlja danas nalazi u začaranom krugu. Njen status u Evropskoj uniji od 2015. se pogoršao. Čak su propali i neki njeni opravdani zahtevi za određenim reformama EU. To bi moglo da poveća frustracije, kako u vladi, tako i u poljskom društvu i eventualno da u toj zemlji izrodi ideju o organizovanju referenduma o članstvu Poljske u Uniji. Opozicija već upozorava da politika Jaroslava Kačinjskog može da dovede Poljsku do „polegzita“. Međutim, još verovatniji scenario jeste da će nenaklonjenost Poljske za nove projekte evropskih integracija, konstantne tenzije sa Briselom i iskrivljeni imidž EU koji se širi u zemlji, gurnuti Poljsku na margine Evropske unije. To će ih odvojiti od dobro integrisanog jezgra, odnosno prebaciti u drugu, treću ili čak četvrtu „EU-brzinu“.

Više banjalučkih naselja bez vode

Kako je saopšteno iz “Vodovoda” do prestanka vodosnabdijevanja došlo je u naseljima Srpske Toplice, Kočićev vijenac, prva visinska zona, Đure Đakovića, Pobrđe, Karanovac, te niže zone naselja Lauš, kao i naselje Pobrđe, druga visinska zona.

Iz “Vodovoda” napominju da su ekipe na terenu i otklanjaju kvar, te se normalizacija vodosnabdijevanja očekuje u toku dana.

Napominjemo, prije nekoliko dana ista naselja su ostala bez vode više sati.

Poslanici preplaćeni za (ne)rad!

U parlamentu imamo poslanike ćutologe, bez pitanja, inicijative i diskusije.

Imaju visoke plate da u parlamentu – sjede i ćute.

U toku posljednih devet mjesecu postavljeno je 206 poslaničkih pitanja. Međutim, 14 poslanika nije postavilo nijedno pitanje.

Diskutovalo se o 75 mjera, ali devet poslanika nije diskutovalo ni o jednoj od mjera koje su se našle na dnevnom redu.

Ni prosječna plata profesinalnih parlamentaraca, koja se kreće i do 3.000 KM, uz minuli rad, nije bila dovoljna motivacija da zdušnije obavljaju posao.

Najveći dio budžeta parlamenta odlazi na plate zaposlenih, ukupno 6.657.500 KM od nešto više od 10 miliona KM, koliko iznosi trenutni budžet Narodne skupštine.

Apsolutni “rekorderi” po neaktivnostima su Siniša Ilić (SRS), Vojin Mitrović (samoslani poslanik), Čedo Vuković (SNSD), Branko Butulija (SDS) i Ivana Lovrić (HSP), za koje je CCI primijetio da su za devet mjeseci “prećutali” skupštinska zasjedanja.

Samo šest poslanika bilo je prisutno na svim zasjedanjima koja su održana u proteklom periodu.

Zakona ni sankcija za takvo ponašanje nema.

Stručnjaci ističu da se poslanici ponašaju onako kako stranački vrh od njih očekuje. A moguće rješenje problema je – opoziv.

“Znači, kad bi poslanici bili u stalnoj vezi sa svojim biračima, oni bi imali pravo da od poslanika zahtijevaju da se ponašaju na određen način; a ako nisu zadovoljni njihovim radom, mogli bi da ih razriješe dužnosti. Na taj način poslanici ne bi samo strahovali od stranaka nego i od birača” – kaže dr Goran Marković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u I. Sarajevu.

Građani, iako ogorčeni, svjesni su i svoje odgovornosti, jer su uglavnom pasivni prema tim dešavanjima.

BN televizija

“Uključe se SAD, BG će onda zvati Ruse i eto problema”

Međutim, kako kaže, ne treba smatrati nemogućim da Srbija traži učešće Rusije u dijalogu “i u toj situaciji komplikuju se problemi”.

U izjavi za prištinski “Gazeta Blic” je imao primedbu na način na koji je zahtev upućen, pošto je, prema Vlasiju, Haradinaj zahtev trebalo da uputi direktno SAD, a ne preko Brisela.

“To je dobra ideja, samo je premijer Haradinaj trebalo da se obrati Amerikancima, a ne Briselu,” rekao je Vlasi, prenosi portal “Kos sev”.

Vlasi ne vidi kao nemoguće uključivanje Rusije u dijalog u Briselu, što bi, prema njegovim rečima, moglo da se dogodi na zahtev Beograda, posle zahteva Haradinaja.

“Sada kada Haradinaj želi da se SAD angažuju u pregovorima u Briselu, ne treba smatrati nemogućim da Srbija traži učešće Rusije u dijalogu i u toj situaciji komplikuju se problemi, dok razgovori u Briselu treba da normalizuju odnose između Kosova i Srbije”, kazao je Vlasi.

“Priština manipulise spiskom onih koji su priznali Kosovo”

Osim toga, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović je istakao da Srbija ne može da ne reaguje na te stvari.

“Kada vam predsednik neke vlade ili države ili izvaničnik bilo koje države kaže da oni to nikada nisu uradili, a Priština manipuše sa tim spiskovima, normalno je da je to pitanje za nas izuzetno važno”, rekao je Odalović za televiziju Pink.

Istakao je da sigurno ne možemo “biti nemi i gluvi i da ne reagujemo na takve stvari”.

Šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun je rekao za Pink da Srbija ima preciznu evidenciju koja je država zaista priznala jednostarano proglašenu nezavisnost Kosova.

“Naročito je Pecoli uneo zabunu, koji je govorio da će nekoliko država priznati Kosovo, a onda su stigli demanti iz tih drzazava. On je navikao da radi kao biznismen i trgovac, da trguje, ponudi nekom nešto ili obeća ili mu stavi u izgled neku dobit i ovaj kaže nemamo ništa protiv, u redu. I odmah kaže evo priznanja stižu od te i te država, ali zvanična priznanja idu drugačijim putem”, rekao je Drecun.

Štajnmajer poziva pregovarače na odgovornost

“Nema povoda za panične rasprave o novim izborima”, rekao je Štajnmajer za nedeljno izdanje lista “Velt”.

Kako je dodao, svako ko je posmatrao koalicione pregovore prethodnih godina ili učestvovao u njima, zna da pre zvaničnog početka pregovora stranke pokušavaju da povećaju pažnju medija.

“Ali naravno očekujem da sve strane budu svesne svoje odgovornosti”, a to, kako je dodao, znači da ne vraćaju mandat građanima.

Štajnmajer je poručio da ne mora da bude loše za demokratiju ako se pregovarači “Jamajka koalicije” pomuče oko pitanja kao što su migracija i klimatske promene.

Takođe je ukazao da bi demohrišćani Angele Merkel, Zeleni i liberali trebalo da mirno reše sporenja pre isteka roka u nedelju u 18 sati.

“Mora da bude jasno: iz kontroverze kakva je neophodna demokratiji, ne smeju da nastanu ni nepomirljivost ni neprijateljstvo”, poručio je Štajnmajer.

Komandant nuklearnih snaga SAD: Ne bih poslušao Trampa

Hajten, komandant američke strateške komande (STRATCOM) rekao je na Međunarodnom bezbjednosnom forumu u Halifaksu da je mnogo razmišljao o tome šta bi uradio ako bi dobio takvo naređenje.

“Neki ljudi misle da smo glupi. Mi nismo glupi. Mislimo puno o takvim stvarima. Kad imate ovakvu odgovornost, kako da ne mislite o tome?”, odgovorio je on na pitanje o takvom scenariju.

Si-Bi-ES njuz navodi da je Hajten, koji je odgovoran za američki nuklearni arsenal, objasnio proces koji bi uslijedio posle takve komande.

“Kao komandant STRATCOM-a ja savjetujem predsjednika, on će mi reći šta da radim. A ako je to nezakonito, šta će se desiti? Reći ću: ”Gospodine predsjedniče, to je nezakonito”. I šta će on uraditi? Upitće, ”šta bi bilo legalno?” I izaći ćemo sa opcijama, sa kombinovanim kapacitetima kao odgovor na svaku situaciju i to tako funkcioniše. Nije tako komplikovano”, objasnio je Hajten.

On je rekao da je razmatranje scenarija za reagovanja u slučaju nezakonitog naređenja standardna praksa.

“Ako izvršite nezakonito naređenje, idete u zatvor. Mogli biste ostatak života da provedete u zatvoru”, rekao je on.

Pentagon nije odmah odgovorio na zahtjev da komentariše Hajtenovu izjavu, navodi Rojters.