Česi dobijaju Ustavom garantovano pravo da pucaju na teroriste

Pravo da potegnu oružje i pucaju u teroristu, a ne samo kao do sada da pucaju u nužnoj odbrani života, zdravlja i imovine, imaće samo državljani Češke isključivo na njenoj teritoriji.

Češki MUP i ministar Milan Hovanec zakon su predložili kao reakciju na pogoršanu bezbednost i terorističke napade u Evropi, koji inače Češku zaobilaze.

“Češka je šesta na listi najbezbednijih zemlja na svetu. Imamo kvalitetne zakone, dobro promišljen mehanizam sticanja dozvole za oružje. Problem ima Evropska unija, koja nastoji da razoruža stanovništvo”, ukazao je braneći izmene Ustava predsednik Odbora za bezbednost u donjem domu parlamenta, Roman Vanja.

Za to da se unese u Ustav rečenica da građani Češke imaju pravo da nabavljaju, drže i nose vatreno oružje da zaštite bezbednost zemlje glasalo je 135 od 168 prisutnih poslanika.

Protivnici Ustavnih izmena upozorili su da one pretvaraju Češku u “divlji istok”, gde će potezati revolver kaubojski ko kako hoće, a takođe i na to da te izmene ni na koji način ne poništavaju efekte nove evropske smernice kojom su zabranjene neke vrste oružja kako su obećavali predlagači zakona, a koju će Češka tužiti sudu.

“Lažemo biračima da se borimo u njihovo ime, da usvajamo zakon i da ćemo nasamariti EU. Time ne postižemo apsolutno ništa. Prestanimo da koristimo argument svete borbe protiv EU”, kazao je poslanik opozicije Jan Farski.

Predsednik Češke Miloš Zeman zakon će potpisati, pošto je više puta tražio upravo zbog potencijalnih terorističkih napada da Česi dobiju takvo pravo da otvore vatru na teroriste i pre dolaska policije.

Odbrana Stanišića: Milošević imao uticaj, ali ne i komandu nad Srbima u Hrvatskoj i BiH

Svedok optužbe Džon Vilson to je prihvatio, uz ogradu da je Milošević imao “efikasan uticaj” na vođe Srba u Hrvatskoj i BiH.

Vilson, koji je 1992-93 bio šef vojnih posmatrača UN i saradnik međunarodnih izaslanika, naznačio je da nije ni sugerisao da je Milošević zvanično bio odgovoran za dela srpskih vođa van Srbije.

Prema optužnici protiv Stanišića, tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije i njegovog pomoćnika Franka Simatovića – Frenkija, Milošević je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Taj Miloševićev poduhvat, po optužnici, sprovodili su Stanišić i Simatović preko SDB Srbije.

Stanišića (66) i Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Stanišićev branilac Vejn Džordaš predočio je dokument UN iz marta 1993. o “novoj Miloševićevoj ulozi mirotvorca”.

Vilson je odgovorio da se “Miloševićev stav menjao s vremenom” i da nije bio dosledan.

“Često bi nalazio razloge da nešto ne uradi, a nekada bi izlazio u susret uoči sastanaka s međunarodnim izaslanicima”, sumirao je svedok utiske sa “više od deset” takvih sastanaka.

Vilson je kao tačnu prihvatio tvrdnju Stanišićevog advokata da je, u to vreme, Milošević bio skloniji da, u cilju ukidanja sankcija Srbiji, lidere tadašnje Republike Srpske Krajine i RS stavi pod pritisak da prihvate međunarodne planove.

Prema Vilsonovim rečima, odnosi između Miloševića i srpskih lidera stoga su se “pogoršavali”.

Svedok je prihvatio Džordaševu sugestiju da je Miloševićeva vlast “tražila od svih naroda u BiH da se dogovore”.

Stanišićev advokat sugerisao je i da se Milošević oštro protivio ideji o ujedinjenju srpskih republika u Hrvatskoj i BiH, koju su zagovarali njihovi lideri.

Potvrđujući da je “bilo diskusija na tu temu”, Vilson je, međutim, odgovorio da se “ne seća” kakav je Miloševićev stav o tome bio.

Zastupnik odbrane dokazivao je dokumentima da je bilo “svađa” između Miloševića, koji je zagovarao Vensov plan, i srpskih vođa u RSK, koji su mu se protivili.

Vilson je odgovorio da zna da je lider RSK Milan Martić smatrao da je prihvatanje Vensovog plana bilo “greška”, ali lično nije znao za Miloševićev stav.
Odbrana Stanišića osporavala je i tvrdnju svedoka da je, u leto 1992, komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić bio “podređen” tadašnjem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Životi Paniću.

Australijski general Vilson ostao je, međutim, pri iskazu da je “u maju 1992, Mladić jasno pokazivao znake podređenosti komandantu JNA”.

Dodao je da to nije značilo da Mladić, istovremeno, nije bio podređen i predsedniku RS Radovanu Karadžiću.

Na pitanje branioca da li je iz Generalštaba u Beogradu Mladić “dobijao naređenja 1991-92”, Vilson je odgovorio da to može da potvrdi samo u vezi s jednim incidentom na sarajevskom aerodromu u maju 1992.

Branilac Džordaš zatražio je od sudija da odbace delove Vilsonovog svedočenja o “crvenim beretkama”, te o zločinima u Mostaru, Sarajevu, Bijeljini i Srebrenici, uz obrazloženje da nisu u optužnici.

Raspravno veće će odluku o tom zahtevu doneti naknadno.

U jučerašnjem glavnom iskazu, Vilson je izjavio da su “crvene beretke” i paravojska Željka Ražnatovića Arkana zločinima etnički čistili teritorije u Hrvatskoj i BiH.

Po optužnici, to su bile jedinice SDB Srbije, a prvi komandant “crvenih beretki” bio je Simatović.

Unakrsno ispitivanje svedoka Vilsona biće nastavljeno sutra.

Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Brnabić: Ako bude sve kao prije mene…

Ana Brnabić je u raspravi u Skupštini Srbije o izboru nove vlade rekla da su je nazivali “sultanija, fikus, Mirko Cvetković, homopremijerka” ali da ona neće odgovarati na te uvrede.

“Da li ja kao kandidat za predsednika vlade treba da se obazirem na to”, upitala je Brnabić i poručila da se neće obazirati na lične uvrede, ali da će biti otvorena za sve predloge i konstruktivne kritike.

Nekadašnji premijer je rekao da na čelu Vlade Srbije mora da bude neko ko ima maksimalnu političku moć i iskustvo, uz ocenu da Brnabićeva nije to.

Ona je odgovorila rečima da bi bila ponosna ako bi se rezultati dosadašnje Vlade Srbije ponovili i u njenom mandatu, ako bude izabrana za premijerku.

“Da li smo mogli da imamo boljeg ministra za evropske integracije ako smo od 2014. otvorili 10 poglavlja? Ponosna sam što sam bila deo tog tima”, rekla je Brnabić.

Kada je reč o zdravstvu, Brnabić je navela da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, čovek za koga kaže da je najviše i na najstrašnije načine napadan, radio svoj posao.

“Strašan je podatak da do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje na evropskoj listi, a kada smo konačno ispunili, bili smo na začelju. Uprkos svim napadima na Lončara u protekle dve godine, danas je zdravstvo napredovalo 12 mesta, više nije najgore u Evropi, nalazi se ispred osam država EU”, kaže Brnabić.

Govoreći o rezultatima rada, navela je i da je stopa nezaposlenosti mladih 2013. godine bila 39,5 odsto, da je danas jako visoka, ali da iznosi 28,5 odsto, i 11 odsto je manja.

“Ovde se sprdamo i mislimo da je smešno da pričamo o digitalnoj realnosti gde se danas u toj industriji zapošljava mnogo mladih ljudi, njih 10.000, svi su sami napravili svoje poslove”, kaže Brnabić.

Kada je reč o infrastrukturi, Brnabić kaže da je u Srbiji trenutno 8.500 aktivnih gradilišta, a da ih je bilo manje od 500, a odgovarajući na kritike opozicije, ona je rekla da je vlada u 2016. godini samo za vraćanje kamata na stare kredite dala 131,6 milijardi.

“Hajde, vi radite kao vlada, kada vam se ostavi taj fantastičan ambijent”, rekla je Brnabić.

Ta iznos za vraćanje kamata na stare dugove je, kaže, više od svih isplaćenih subvencija iz državnog, pokrajinskog i lokalnog budžeta i nešto manje od ukupnih kapitalnih investicija koje je finansirala država u 2016.

“To je dovoljno da se finansira izgradnja 150 kilometara autoputa godišnje. Ko ume, neka radi u tako jednom fantastičnom ambijentu”, poručila je Brnabić.

“Ne želim da razmišljam o premijeru pola Brnabić pola Dačić”

Živković je prethodno rekao da premijer može biti samo neko ko je predsednik stranke ili odmah do predsednika.

“Ne postoje uslovi da Ana Brnabić dobro obavlja poslove. Ona nema iskustva u poslovima vršenja dužnosti predsednika vlade. Za taj posao je potrebna politička moć, a ona je nema, priča o tome da je ekspert je takođe besmislena”, rekao je Živković i dodao da ne želi da razmišlja o premijeru koji će biti pola Ana Brnabić, a pola ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Živković je naveo da je mislio da će potpredsednica Srpske napredne strane i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović biti mandatar, jer ona ima sve što Brnabić nema, i političku moć i iskustvo.

Živković je zatražio od Brnabić, ali i ministara Ivice Dačića i Jadranke Joksimović, da objasne kako se saradnja sa Kosovom i Metohijom našla u prvom delu ekspozea “Povezivanje Srbije i sveta”.

“Prvo ide put Srbije ka EU, zatim region… i na kraju Kosovo. Kosovo i Metohija je nesumnjivo deo Evrope, ali da se nađe u delu o povezivanju Srbije sa Evropom i svetom je neobjašnjivo. Moguće je da ste povredili Ustav”, rekao je Živković.

“Da li je to stav ministra spoljnih poslova, nekoga ko je rođen u Prizrenu… da li je to stav SPS-a, koalicionog partnera…”, rekao je Živković.

Lider Nove Srbije rekao je da je digitalizacija kao jedan od najvažnijih delova u izloženom ekspozeu došla najbolje do izražaja na primeru zdravstvenih knjižica, na koje se mesecima čeka, a i to što uz nove mora da se nosi i desetak papira. Prema njegovim rečima, Nebojša Stefanović ne može biti ministar unutrašnjih poslova, zbog sumnje u ispravnost doktorata.

Živković je izrazio nadu da će upravo ta digitalizacija o kojoj Brnabić priča biti iskorišćena i da se istraži njegov doktorat.

Za ministra finansija Dušana Vujovića, Živković je rekao da govori ono što mu kažu, i da kad ponekad izusti nešto što mu lični integritet nalaže, dobije zabranu govora.

“Ministar privrede (Goran Knežević) je čovek snalažljiv – sve mu boje dobro stoje… Daj bože da sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom imamo mirne dane”, rekao je Živković i dodao da je neprihvatljivo da ministar bude i Zoran Lončar “čije se ime nalazi u spisima predmeta ubica premijera Zorana Đinđića”.

“Đođeviću Zorane, ne znam šta si zgrešio da te neko baci u ministarstvo koje je vodio Vulin, a ti Udovićiću, momče, šta će sve to tebi”, rekao je Živković.

Salihović daje službenu izjavu 10. jula

Salihovićev advokat Rifat Konjić kazao je za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) da je Salihović pristupio u Tužilaštvo BiH po pozivu.

„Pošto mu je predočeno kao i svakom drugom o čemu se radi, on je saopštio da traži da njegovom saslušanju prisustvuje njegov branilac koji danas nije bio u mogućnosti da prisustvuje i zbog toga će se saslušanje njegovo obaviti 10. jula ove godine“, pojasnio je Konjić.

Na pitanje u vezi čega precizno će Salihović davati izjavu, Konjić je pojasnio da se radi o navodima o prekršajima koji stoje i u disciplinskoj tužbi.

Iz Državnog tužilaštva su potvrdili da je za danas bilo planirano ispitivanje Salihovića.

“U Tužilaštvu BiH se provode istražne radnje ispitivanja osumnjičenog i otvaranja privremeno oduzetih predmeta osumnjičenog u predmetu u kojem se vodi istraga protiv suspendOVANOG glavnog tužiOCA Gorana Salihovića”,rekao je portparol Boris Grubešić.

Salihović se sumnjiči za niz nepravilnosti u radu Tužilaštva BiH, zbog čega je suspendovan u septembru prošle godine.

Protiv njega se vodi disciplinski postupak, a u tužbi se navodi da je Salihović propustio da traži svoje izuzeće u predmetima kada je postojao sukob interesa, da se upustio u neprimjerene kontakte sa sudijom ili strankama u postupku, omogućio vršenje dužnosti tužioca osobama koje za to nisu zakonom ovlaštene, miješao se u postupanje sudije ili tužioca.

Među prekršajima je navedeno i namjerno davanje lažne ili nedovoljne informacije u vezi s prijavama za radno mjesto, disciplinskim stvarima, pitanjima unapređenja i napredovanja u službi ili bilo kojim drugim pitanjima koja su u nadležnosti Visokog sudskog i tužilačkog vijeća (VSTV) te svojim ponašanjem doveo u pitanje povjerenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet Državnog tužilaštva.

Salihović je navode disciplinskog tužioca odbacio kao netačne i podnio žalbu na odluku o suspenziji.

Odluka prvostepene disciplinske komisije se očekuje u narednih deset dana.

Uporedo s disciplinskim postupkom, Tužilaštvo BiH vodi krivičnu istragu protiv Salihovića.

BIRN

Dodik nije prodao stan u Beogradu?!

Ministar bezbjednosti BiH Dragan Mektić otkrio je da je predsjednik Srpske Milorad Dodik na Carinskom referetu Aerodroma u Banjaluci 29. maja prijavio da u BiH unosi 200.000 evra u gotovini.

Na novinarske upite o porijeklu novca, Dodik je uz salvu uvreda na račun Mektića odgovorio da je novac dobio od prodaje dva stana koja se nalaze na broju 306 na Bulevaru Kralja Aleksandra.

Na drugoj strani, predsjednika RS u takvim tvrdnjama demantuju javno dostupne informacije iz Katastra nepokretnosti Srbije prema kojima se stan broj 92 još uvijek nalazi u vlasništvo Dodika dok se stan broj 91 odnedavno nalazi u vlasništvu privatne firme.

Zanimljiva je i informacija da su se Dodikove nekretnine spominjale početkom 2016. godine kada je problematizovano dizanje kredita u Pavlović banci za kupovinu nekretnine u Beogradu.

Dodik je tada rekao da se stan u Beogradu nalazi pod hipotekom. Postavlja se pitanje kako je uopšte predsjednik Srpske mogao tvrditi da je uspio prodati stan koji je pod hipotekom od novembra prošle godine.

Sve zavrzlame u vezi s Dodikovim unosom 200.000 evra u BiH trebala bi riješiti Agencija za istrage i zaštitu koja će u narednom periodu ispitati porijeklo unesenog novca.

Ova informacija potvrđena nam je i u Upravi za indirektno oporezivanje BiH iz koje su saopštili da je Dodik unio 200.000 evra u BiH dana 29. maja 2017. godine te je istu količinu novca uredno prijavio carinskoj službi na Carinskom referatu Aerodrom Banjaluka.

“Samim tim je ispoštovana zakonska procedura, dok je UIO obavjestila Finansijsko obavještajno odjeljenje SIPA u skladu sa Zakonom o spriječavanju pranja novca”, rekli su iz UIO BiH.

(Klix.ba)

Makron sprema izmjene zakona o radu, sindikati u strahu

Ministarka rada Mjuriel Penicod kazala je za RTL radio da vlada “pomera pravila igre” u nadi da će se obračunati sa nezaposlenošću, koja trenutno iznosi desetak posto, prenosi AP.

Nacrt zakona o radu predstavljen je danas na sastanku vlade, a sindikati strahuju da će oduzeti teško stečena radnička prava.

Vlada predlaže limitiranje finansijskih kazni za kompanije koje su tužili otpušteni radnici i omogućavanje kompanijama da imaju veću fleksibilnost u definisanju internih radnih pravila.

Kako se navodi, Vlada želi da koristi posebnu proceduru za usvajanje novih mera na leto, bez produžene rasprave u parlamentu, a Penikod je insistirala da predlog može da ima amandmane i da ga vlada neće potpisati kao “blanko ček”.

Kako je podvukla, organizovano je bilo čak 48 sastanaka sa sindikalnim radnicima i organizacijama zaposlenih kako bi se razgovaralo o toj reformi.

Nemački ministar: Trebaju nam Rusi za rješavanje problema

“Glavni konflikti našeg vremena mogu da se reše jedino zajedno i uz obostrano poverenje. Potrebna nam je ruska konstruktivna uloga – u Siriji, Libiji, Avganistanu i istočnoj Ukrajini”, rekao je Gabrijel agenciji Tass.

Prema njegovim rečima, neophodno je očuvati dijalog u politički teškim vremenima.

On je podvukao i da putuje danas u Rusiju, gde će sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim otvoriti konferenciju o partnerstvu rusko-nemačkih gradova.

“Uprkos svim postojećim političkim neslaganjima, ne smemo zaboraviti koliko su bliski i isprepleteni odnosi bili između Rusije i Nemačke nakon okončanja Hladnog rata”, rekao je Gabrijel.

Istovremeno, on je izrazio uverenje da partnerstvo između gradova i regiona značajno doprinosi jačanju veza između dve zemlje. “Zainteresovani smo za jačanje razmene među zajednicama”, rekao je on.

Velika akcija MUP-a RS i SIPA-e: Uhapšeno sedam osoba

U policijskoj akciji “Sala”, s ciljem razbijanja organizovane kriminalne grupe koja se bavila nedozvoljenom proizvodnjom i prometom opojne droge heroin na području Republike Srpske sedam osoba lišeno je slobode, a u toku su pretresi na devet lokacija u Bosni i Hercegovini.

Ministarstvo untrašnjih poslova (MUP) RS saopštilo je danas da akciju provode policijski službenici Uprave za organizovani i teški kriminalitet MUP-a i Policijske uprave Doboj u saradnji sa Agencijom za istragu i zaštitu (SIPA).

“U okviru akcije ‘Sala’ slobode je lišeno sedam lica: U.J. iz Zenice, B.M., M.S. i M.B. iz Broda, M.M. iz Odžaka, S.D. i I.M. iz Doboja”, navodi se u saopštenju MUP-a RS.

U toku su pretresi na devet lokacija tri na području Zenice, dva na području Odžaka, dva na području Broda i dva na području Doboja.

N1

Vučić o Skotovoj izjavi: Ne vidim ničiji maligni uticaj

Komentarišući izjavu ambasadora SAD u Beogradu Kajla Skota o uticaju Rusije na dešavanja u Srbiji, Vučić je kazao da sa predstavnikom SAD ima “korektne odnose” kao i da sa njim o svemu “otvoreno razgovora” ali je i dodao da “ne bi bilo dobro” da o svim pitanjima imaju iste stavove.

“Juče sam čuo primedbe od nekih da smo sluge Zapada ili da smo ruske sluge. Ti ljudi polaze od sebe, jedan dan bi hteli da budu ruske a drugi dan zapadne sluge. Mi nismo ničije sluge, naš posao je da radimo za Srbiju”, kazao je Vučić novinarima posle obilaska radova na fabrici “Kromberg i Šubert” u Kruševcu.

On je naveo i da je Vlada Srbije pod uticajem građana Srbije, a ne bilo koje ambasade.

“Mandatarka Ana Brnabić je predložila sastav buduće Vlade Srbije i to je gotovo isti tim koji je malo pojačan. Imamo prijatelje na zapadu i na istoku, nalazimo se na evropskom putu ali ćemo čuvati i dobre odnose sa našim ruskim prijateljima”, kazao je predsednik Srbije.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot ocenio je ranije da se aktivnosti Rusije u regionu mogu nazvati malignim, jer ne doprinose stabilnosti, ali ni realizaciji strateških ciljeva Srbije.

“Jako je bitno da poduvčemo da se Rusija ne angažuje, kako mi mislimo, na način koji podržava stabilnost u regionu”, rekao je Skot gostujući na Radioteleviziji Vojvodine.

NATO: Znamo kako je na Balkanu, tu smo da spriječimo rat

Stoltenberg je srpskim novinarima rekao da je “na Srbiji da odluči” i da NATO poštuje neutralnost.

“Važno je da svaka država izabere svoj put, poštujemo kada države žele da postanu članice, ali i vašu odluku da ne budete deo saveza, jer ste suverena država”, rekao je Stoltenberg.

Kako je rekao, NATO ceni partnerski odnos sa Srbijom, a on lično se unapred raduje nastavku saradnje i sa premijerkom Anom Brnabić.

Govoreći o odluci Srbije da izvodi zajedničke vojne vežbe sa Rusijom, generalni sekretar NATO kaže da “Alijansa poštuje odluke koje Srbija donosi”.

“Kada sam bio premijer Norveške mi smo imali veze sa Rusijom, iako smo članica NATO od 1949. godine, imali smo vežbe. Ne smatram da Rusija treba da bude izolovana”, kaže Stoltenberg.

U razgovoru sa srpskim novinarima tema je bio i rusko-srpski Humanitarni centar u Nišu. Na pitanje da li je davanje diplomatskog statusa ruskim humanitarcima crvena linija, kaže:

“Opet, Srbija odlučuje o tome kome će dati status. Meni je važno da se unapred radujem tome što će Srbija biti domaćin vežbe za civilne vanredne situacije sa NATO sledeće godine. To je nešto što organizujemo sa partnerskim zemljama često”, rekao je Stoltenberg.

Prvi čovek vojne alijanse je govorio i o bombardovaju SRJ 1999. godine.

Kako kaže, tada nije bio u NATO i ne može da govori o osiromašenom uranijumu i municiji korišćenoj tamo, ali je rekao da je NATO sada na Kosovu kako bi pomogao stabilizaciji i izbegavanju nasilja.

Stoltenberg je rekao da je NATO svestan da na Balkanu postoje tenzije i da “tamo može doći do nasilja i rata”.

“To se ubuduće mora sprečiti i zato pozdravljamo partenrstvo sa vašom zemljom i važno nam je članstvo okolnih zemalja kako bismo izbegli neprijatne situacije iz prošlosti”, navodi Stoltenberg.