Tajni arhivi Vatikana mogli bi da otkriju istinu o odnosu pape prema Stepincu

Objavljeno: 15.3.2019.


Otvaranje arhive pape Pija 12, koja se odnosi na period Drugog svetskog rata, moglo bi da razreši dilemu jevrejske zajednice o tome šta je Vatikan znao o progonu Jevreja. Tajni spisi koji će istraživačima postati dostupni u martu 2020. mogli bi konačno da otkriju i ko je i koliko znao o zločinima nad Srbima, papin stav prema NDH i Alojziju Stepincu.




Od pisma i reakcija legata Svete Stolice opata Markonea, iz tada Nezavisne države Hrvatske do saznanja Vatikana o Jasenovcu. Mogli bismo konačno da imamo i uvid u originalna pisma nadbiskupa Stepinca za čiji sadržaj danas u Hrvatskoj neki istraživači tvrde da je falsifikat.

“Videćemo šta je Stepinac pisao Vatikanu ili papi osobno među problematičnim stvarima, na koje bi trebali dobiti odgovor jeste da li je točno ili ne da je 1943. tražio od pape Pija prizanje NDH”, smatra Drago Pilsnel sa hrvatskog portala Autograf.

Ukoliko se pokaže da pismo Stepinca nije falsifikat to bi moglo da utiče i na dalji proces beatifikacije nadbiskupa, ali i rad mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koja se bavi njegovom istorijskom ulogom.

“Mnogi bi mogli da se nađu pogođenim. Vatikan je imao ulogu u spasavanju mnogih zločinaca tim tzv. pacovskim kanalima, među njima i Ante Pavelić, do južne Amerike ali to nije moglo da prođe bez znanja zapadnih obaveštajnih službi jer u to vreme počinje i Hladni rat”, objašnjava istoričar Milan Koljanin.

Deo dokumenata koja se odnose na Drugi svetski rat je već objavljen ali ta građa nikada nije u celosti postala dostupna kako istraživačima tako i javnosti.

Jedan od motiva današnjeg pape je i pitanje saznanja Vatikana o Holokaustu koje mu je tokom radijske emisije, koju su nekada zajedno vodili, postavio rabin Buenos Ajersa.

“Taj takozvani tajni arhiv sadrži 151.000 arhivskih dokumenata, a u svakom stoji po 10 dokumenta i to ne može tako brzo da se obradi da bi se dalo u javnost”, navodi Aleksandar Ninković, sekretar Apostolske nuncijature.

Najstariji dokument koji obuhvata Vatikanski arhiv je iz 8.veka. Bogatstvo tog arhiva ilustruje i to što su samo police na kojima se čuva građa dugačke 85 kilometar, onoliko koliko je na primer udaljen Beograda od Gornjeg Milanovca.

RTS

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *