Na šinama Hladnog rata

Objavljeno: 10.2.2019.


Piše: Bojan Bilbija




Vojna logika američkog povlačenja iz INF sporazuma sastoji se u sledećem: razmestiti tako veliki nuklearni potencijal da Moskva shvati da ne može da preživi napad i da se prinudi na kapitulaciju

Prvog februara, u petak, iz Vašingtona je stigla konačna, zvanična i dugo očekivana potvrda: Amerika skida sa sebe obaveze proistekle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kraćeg dometa (INF Treaty) iz 1987. godine. Ovo je bio signal, prema mišljenju brojnih analitičara, za start nove trke u naoružanju. I, po svoj prilici, vraćanja globalne kompozicije na šine Hladnog rata.

VAŠINGTON OPTUŽUJE MOSKVU SAD su već od sledećeg dana, dakle od 2. februara, započele proces izlaska iz Sporazuma, što će potrajati ukupno šest meseci. Predsednik Donald Tramp je za ovu svoju odluku okrivio Moskvu. „Rusija je nekažnjeno kršila sporazum suviše dugo, tajno ispitujući i uvodeći u naoružanje zabranjeni raketni sistem koji predstavlja direktnu pretnju našim saveznicima i vojsci u inostranstvu“, istakao je američki lider. Zapadni mediji su poslednjih meseci objavili mnogo materijala o ruskoj „tajnoj raketi“, koju su nazvali „Novator 9M729“, odnosno SSC-8 po NATO klasifikaciji, kojom Moskva navodno krši sporazum iz 1987. godine. Ruski eksperti su, međutim, još od 2000. godine upozoravali na američku raketu „Gera“, dometa više od 1.000 kilometara. Amerikanci su ovu raketu koristili kao metu za testiranje svojih antibalističkih sistema. U Vašingtonu svoj deo krivice ne priznaju, već za sve okrivljuju Moskvu, da bi svom jednostranom potezu dali kakav-takav privid legitimnosti.
„SAD su poštovale sporazum više od 30 godina, ali mi nećemo biti ograničeni njegovim uslovima, dok nam Rusija daje lažne informacije o svojim aktivnostima. Mi ne možemo da budemo jedina zemlja na svetu koja je unilateralno vezana ovim, ili bilo kojim drugim ugovorom“, poručio je Tramp. Uključili su se i predstavnici NATO-a, iskazujući javnu podršku Vašingtonu, naglašavajući da će Moskva „snositi punu odgovornost“ za prestanak dejstva sporazuma. Američki predsednik je još napomenuo da će SAD ići napred u stvaranju svojih varijanti vojnog odgovora i da će „raditi sa NATO-om i našim drugim saveznicima i partnerima, da bi lišili Rusiju bilo kakvih vojnih prednosti koje ona može da ima kao rezultat svog nezakonitog ponašanja“. Drugim rečima, Tramp najavljuje da će SAD aktivno raditi na razvoju do juče zabranjenog naoružanja – reč je o raketama kopnenog baziranja, dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara. U finišu Hladnog rata sovjetski i američki lider, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, posle više godina pregovora postigli su dogovor o likvidaciji ovih raketa, kao i zabrani njihovog istraživanja i razvijanja.

Donald Tramp najavljuje da će SAD aktivno raditi na razvoju do juče zabranjenog naoružanja – reč je o raketama kopnenog baziranja, dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara. U finišu Hladnog rata sovjetski i američki lider, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, posle više godina pregovora postigli su dogovor o likvidaciji ovih raketa, kao i zabrani njihovog istraživanja i razvijanja
Donald Tramp najavljuje da će SAD aktivno raditi na razvoju do juče zabranjenog naoružanja – reč je o raketama kopnenog baziranja, dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara. U finišu Hladnog rata sovjetski i američki lider, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, posle više godina pregovora postigli su dogovor o likvidaciji ovih raketa, kao i zabrani njihovog istraživanja i razvijanja

SIMETRIČAN ODGOVOR MOSKVE Ruska Federacija će simetrično odgovoriti na potez SAD, naglasio je i ruski predsednik Vladimir Putin, posle sastanka sa ministrima odbrane i inostranih poslova, Sergejom Šojguom i Sergejom Lavrovom. Kako je poručio, Moskva će takođe pristupiti stvaranju novih raketa, ali ostajući u budžetskim okvirima planiranim za Ministarstvo odbrane u narednim godinama. Putin je posebno naglasio da Rusija neće razmeštati svoje rakete srednjeg i kraćeg dometa u drugim regionima sveta – sve dok se tamo ne pojavi američko naoružanje ovog tipa. Zapadni mediji su većinom prenosili da Moskva ove rakete neće, pre Amerikanaca, razmeštati u Evropi, ali je Putin bio jasan da se to odnosi na bilo koji region u svetu.


Ove izjave ruskog lidera su principijelno važne i iz druga dva razloga. Najpre, to je jasna poruka da RF neće dopustiti da bude uvučena u skupu trku u naoružanju, kao što je SSSR dozvolio, zbog čega je strahovito trpeo životni standard običnih ljudi, a Moskva je na kraju – pre svega ekonomski – bila odbačena 30 godina unazad. I drugo, predsednik Rusije je ukazao da evropski partneri na moraju da strahuju od unilateralnih poteza Kremlja, već da će odgovornost za dalju militarizaciju Evrope biti na Vašingtonu. Jer, jedno je kad „podrška“ Americi dolazi iz NATO-a, gde sede skupo plaćeni lobisti i funkcioneri, životno zainteresovani za nastavak konfrontacije, a drugo je kad se sa opasnom bezbednosnom pretnjom suoče građani EU i najšira javnost. Oni, zasigurno, neće biti oduševljeni perspektivom da opasni balistički nuklearni sistemi budu raspoređeni po njihovim poljima, šumama i gradovima, čime postaju legitimne mete ruskog (kontra)udara. Ovo pitanje, pored energetike, može potencijalno biti novi kamen razdora u evro-američkim odnosima.

Vladimir Putin je posebno naglasio da Rusija neće razmeštati svoje rakete srednjeg i kraćeg dometa u drugim regionima sveta – sve dok se tamo ne pojavi američko naoružanje ovog tipa. Zapadni mediji su većinom prenosili da Moskva ove rakete neće, pre Amerikanaca, razmeštati u Evropi, ali je Putin bio jasan da se to odnosi na bilo koji region u svetu
Vladimir Putin je posebno naglasio da Rusija neće razmeštati svoje rakete srednjeg i kraćeg dometa u drugim regionima sveta – sve dok se tamo ne pojavi američko naoružanje ovog tipa. Zapadni mediji su većinom prenosili da Moskva ove rakete neće, pre Amerikanaca, razmeštati u Evropi, ali je Putin bio jasan da se to odnosi na bilo koji region u svetu

Razloga zbog kojih su SAD napustile sporazum ima više. Administracija predsednika Donalda Trampa, posebno nakon ulaska u nju savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i šefa Stejt departmenta Majka Pompea, sve više deluje unilateralno na globalnom planu. Bolton važi za vatrenog pristalicu raskidanja svih pravnih okova koji Americi vezuju ruke na međunarodnoj sceni. To, s druge strane, izaziva veliku razdraženost američkih saveznika i partnera, ali je konačnu prevagu u Vašingtonu odnela struja koja svim silama promoviše Trampovu maksimu iz predizborne kampanje: „Amerika na prvom mestu“. Doskorašnji ministar odbrane Džejms Matis zalagao se za više sluha u Vašingtonu za potrebe i interese saveznika, ali je na kraju ostao izolovan u Trampovom okruženju i morao je da se povuče. Sa te strane posmatrano, odluka o jednostranom napuštanju INF sporazuma deluje logično, ali je pitanje posledica…
Drugi, ne manje važan razlog jeste davanje novog impulsa američkoj vojnoj industriji i uticajnim lobijima koji su s njom povezani. Za zemlju koja proteklih decenija najuspešnije proizvodi krize i ratove, ova industrijska grana je od vitalne važnosti za održavanje balansa interesa i moći unutar i oko već odavno hipertrofiranog državnog aparata. Istraživanje, proizvodnja i prodaja čitave nove klase raketa doneće američkim firmama unosne višegodišnje ugovore, vredne mnogo milijardi dolara. Treći je razlog to što kreiranje nove bezbednosne krize u Evropi ponovo ističe neophodnost „američke“ zaštite, za šta u EU i NATO-u ima mnogo zainteresovanih klijenata. Pre svega među zemljama „nove Evrope“, koje se inače protive Rusiji, a sve više i Nemačkoj, pa čak i Francuskoj. Desetak evropskih država, lojalnih sledbenika SAD, u stanju su da znatno zagorčaju život Berlinu i blokiraju inicijative za koje su Nemci zainteresovani, što predstavlja snažnu polugu američkog pritiska.

SAD U IGRI, ALI BEZ DOMINACIJE Na globalnom planu cilj američkih raketa ne mora da bude samo Rusija već i Kina. Nisu malobrojni oni koji smatraju da će primarna meta američkih raketa srednjeg dometa biti kineska vojna sila – koja poslednjih desetak godina, po mišljenju Vašingtona, nekontrolisano buja u Aziji i zapadnom Pacifiku. Postoji više mesta u azijsko-pacifičkom regionu, gde SAD može da razmesti kopnene balističke sisteme dometa između 1.000 i 5.500 kilometara i tako parira narasloj moći Pekinga. Drugog načina za to Amerikanci u ovom trenutku, naprosto, nemaju. Naravno, ove rakete treba, kako veruju u NATO-u i Pentagonu, da zastraše Rusiju i prinude je da popusti pod pritiscima, kad već ekonomske sankcije nisu dale očekivani rezultat.
Vojna logika ovakvog poteza mogla bi da bude u sledećem: razmestiti u okolini ruskih granica tako veliki nuklearni potencijal da Moskva shvati da ne može da preživi napad. S druge strane, da proizvodnja i razmeštanje tog potencijala ne bude previše skupo, poput velikih interkontinentalnih raketa, već da se masovnom proizvodnjom protivnik prinudi na kapitulaciju. Ipak, raketna tehnologija je znatno uznapredovala od 1980-ih, kada je potpisan INF sporazum. Moskva danas poseduje hipersonične krstareće rakete, koje su pre tri i po decenije bile u domenu naučne fantastike. Po svemu sudeći, ove tehnologije uspešno razvija i Kina, dok Amerikanci još uvek nisu načinili odlučujući prodor na tom pravcu. To znači da će Moskva, svojim novim i perspektivnim protivraketnim sistemima (S-400, S-500 i „Nudolj“), u narednim godinama stvoriti impresivan ešalon, kojim će obarati ne samo balističke već i krstareće ciljeve koji se kreću velikim brzinama, i na velikim visinama. Ni to u ovom trenutku SAD nisu u stanju, pa je njihov odgovor u vidu masovne proizvodnje raketa srednjeg dometa jedini logičan. Nedovoljan za totalnu dominaciju, ali pogodan da ih održi u igri još izvesno vreme.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *