Politika „Turskog toka“

Objavljeno: 9.2.2019.


Piše: Slobodan Ikonić




Izgradnja dela gasovoda „Turskog toka“ kroz Srbiju sve je izvesnija i bliža, mada još ima neupotrebljenih „klipova“ koji bi otežavali njegovu realizaciju

Iako se kaže da jedna loša stvar nikada ne ide sama, naročito kada je uvezana s politikom, desilo se i suprotno – da se u isto vreme dogode dve dobre stvari. Tek što je Bugarska dobila „zeleno svetlo“ da preko svoje teritorije gradi ruski gasovod od granice s Turskom do granice sa Srbijom, Sekretarijat Energetske zajednice u Beču doneo je odluku da je i izgradnja dela ovog gasovoda kroz našu zemlju u skladu s evropskim pravilima.

MIŠLjENjE IZ BEČA „Rojters“ je javio da je bugarska kompanija „Bulgartransgas“ donela konačnu odluku o investiranju u projekat izgradnje gasovoda „Turski tok“, kojim će se transportovati ruski gas od njene granice s Turskom do Srbije. Odluka je doneta nakon što je „Bulgartransgas“ prikupio obavezujuće ponude od tri kompanije, među kojima je i „Gazprom“, za proširenje bugarskog sistema za tranzit gasa.
Samo dan kasnije Sekretarijat Energetske zajednice iz Beča doneo je mišljenje prema kome će Srbija moći da se priključi na projekat gasovoda zajedničkog rusko-srpskog preduzeća „Gastrans“. To znači da je Sekretarijat ove zajednice uvažio zahtev regulatornog organa za energetiku Srbije AERS-a, i izneo svoje mišljenje o izuzecima od pravila Trećeg energetskog paketa EU za budući gasovod u Srbiji, a koji bi trebalo da bude nastavak „Turskog toka“.
U saopštenju se navodi da je „Gastrans“ projekat za novi naftovod na teritoriji Srbije koji bi trebalo da bude povezan s novom infrastrukturom gasovoda što će biti izgrađen „uzvodno u Bugarskoj i nizvodno u Mađarskoj“. U svom mišljenju Sekretarijat traži niz uslova kako bi se osiguralo da projekat ne dovede do zatvaranja tržišta u Srbiji i šire.
Sekretarijat se, pre svega, usredsredio na potrebu stvaranja funkcionalnih likvidnih i konkurentnih tržišta gasa u Energetskoj zajednici na osnovu jednakih pravila i uslova. Kako se navodi, tržišta gasa u jugoistočnoj i centralnoistočnoj Evropi oslanjaju se na isporuke ruskog gasa i često imaju ograničene veze sa susednim zemljama.
Inače, glavni cilj Energetske zajednice je da proširi pravila unutrašnjeg energetskog tržišta EU, posebno na zemlje jugoistočne Evrope i crnomorske regije. U oblasti gasa ovo je implementacija Trećeg energetskog paketa EU.
Zato u proceni uticaja projekta „Gastrans“ Sekretarijat, s jedne strane, zaključuje da će novi naftovod koji ulazi u zemlju sa juga poboljšati bezbednost snabdevanja diversifikacijom puteva snabdevanja, a s druge, upozorava da će on učvrstiti i održati dominaciju ruskog „Gazproma“ i „Srbijagasa“.

TREĆI ENERGETSKI PAKET Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić naznačio je da je Srbija značajno bliže izgradnji gasovoda kroz zemlju posle mišljenja Energetske zajednice, ali je i naveo da će pitanja iz tzv. Trećeg energetskog paketa, koji zabranjuje monopol u transportu i trgovini gasom, biti predmet daljih razgovora između EZ i srpskog regulatornog tela, Agencije za energetiku.

ROKOVI I STRAHOVI RProjekat naftovoda „Gastrans“ je produžetak novog gasovoda koji će se graditi u Bugarskoj, a koji treba da se poveže s „Turskim tokom“ koji pak povezuje Rusku Federaciju s Turskom (kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje). Projekat ima za cilj da poveća dodatne količine ruskog gasa u jugoistočnoj i centralnoj Evropi.
Predsednik Upravnog odbora „Gazproma“ Aleksej Miler ranije je za TASS izjavio da bi izgradnja dela „Turskog toka“ kroz Srbiju trebalo da se završi do kraja 2019. godine, a u intervjuu za TV kanal „Rusija 1“ rekao je da će trasa gasovoda na teritoriji Srbije biti dugačka 403 kilometra.
Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“, još je prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu, kada su potpisani dodatni energetski sporazumi s Rusijom, izjavio da bi izgradnja gasovoda kroz Srbiju od granice s Bugarskom do granice s Mađarskom trebalo da počne u martu a završetak radova predviđen je za 15. decembar ove godine, a stavljanje u funkciju biće 1. decembra iduće godine.
Kako ističu eksperti za energetiku, sporazumi o gasu s Rusijom i ulaganje 1,4 milijarde evra u srpsku infrastrukturu osiguraće energetsku bezbednost i značajno učvrstiti energetsku poziciju Srbije. Naravno, pod uslovom da opet ne dođe do neke opstrukcije, poput one oko „Južnog toka“.
Srećko Đukić, nekadašnji diplomata i odličan poznavalac energetske problematike, za „Sputnjik“ kaže da je još rano za tvrdnje da je to gotova stvar i podseća da smo nedavno u Beogradu i od ruskog predsednika Vladimira Putina mogli da čujemo da je Rusija obezbedila sredstva za srpski deo gasovoda, ali da u krajnjoj liniji sve zavisi od EU. Ipak, Đukić objašnjava zašto danas ima više optimizma da će, za razliku od „Južnog toka“, „Turski tok“ biti realizovan.
„Zbog toga što su se sve strane saglasile da se taj gasovod gradi po evropskim pravilima, uz poštovanje Trećeg energetskog paketa, po kome gasovod ne može da bude vlasništvo proizvođača gasa, već tranzitera. To su neke naznake da bi gasovod ovoga puta mogao biti izgrađen i da ćemo ga realizovati“, napomenuo je Đukić.

EVROPSKI USLOVI Iako je Srbija, uslovno rečeno, dobila pozitivno mišljenje Energetske zajednice (EZ) oko izuzeća od pristupa treće strane budućem gasovodu koji će ići kroz Srbiju i biti povezan na bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem, na tom putu će, kako saznaje beogradska „Politika“ iz dobro obaveštenih izvora bliskih EZ, biti još dosta uslova koje će naša zemlja morati da ispuni pre početka gradnje gasovoda kroz Srbiju .
I ovog puta je zapelo oko Trećeg energetskog paketa, koji podrazumeva da „Gastrans“, preduzeće koje bi gradilo gasovod preko Srbije, bude i vlasnik gasa i gasovoda, za šta je naša zemlja i zatražila mišljenje Energetske zajednice. Umesto pozitivnog odgovora, EZ je mišljenja da Srbija ipak u određenom procentu mora da omogući i trećim kompanijama da trguju gasom i transportuju gas preko ovog gasovoda, isključujući tako monopol srpske strane. Bez obzira na to što Rusi i Srbi plaćaju gradnju i dopremaju gas.
Ovo mišljenje se, bar zasad, ne odnosi i na rusku stranu, već samo na srpsku. Zašto je tako odlučila, Energetska zajednica bi trebalo narednih dana da obelodani u takozvanim dodatnim uslovima, koje će objaviti na svom sajtu.
Izvor „Politike“ kaže da je Energetska zajednica zapravo zabrinuta za koncentraciju „Gazproma“ i „Srbijagasa“ na ovim prostorima. Reč je, kako se kaže, o „zakukuljenom“ pozitivnom mišljenju, što i ne čudi ako se zna kakav je pritisak Brisela i SAD na gradnju svakog gasovoda kojim treba da prođe ruski gas.
Bugari, koji su o pitanju „Južnog toka“ bili verolomni, ali se i brzo pokajali kada su shvatili šta su izgubili, sada postupaju mnogo razboritije. Krajem prošle godine raspisali su javni poziv za rezervaciju zakupa kapaciteta u planiranim gasovodima za proširenje gasne mreže u Bugarskoj, na koji su se javile tri kompanije zainteresovane da zakupe ukupno 100 odsto kapaciteta gasovoda. Ta zainteresovanost je, zapravo, potvrda da postoji ekonomska opravdanost da se gasovod gradi, a zadovoljen je osnovni smisao famoznog Trećeg paketa – nema monopola, odnosno može jedna firma da gradi gasovod, ali će (najmanje) tri firme upumpavati gas kroz taj gasovod. Baš kao što je slučaj sa „Severnim tokom 2“.
Kod nas je situacija drugačija. Naša Agencija za energetiku usvojila je zahtev „Gastransa“ da se za deonicu gasovoda „Turski tok“ kroz Srbiju, kojim se gas iz EU (Bugarske) transportuje u EU (Mađarsku), dozvoli pravo izuzeća, odnosno da ne važi klauzula Trećeg paketa o sprečavanju monopola. I u tome je suštinska razlika u odnosu na našu deonicu, navodi „Politikin“ izvor upućen u celu priču.
Energetska zajednica, navodno, „hoda po tankom ledu“, jer ne sme sasvim da odbije Srbiju, zbog mogućeg skandala po mnogo osnova, pre svega zbog činjenice da je srpska strana vrhunski doterala i predala dokumentaciju u kojoj argumentovano i po svim srpskim i evropskim zakonima traži izuzeće.
Uostalom, i Nemačka je za „Severni tok 2“ dobila izuzeće, što samo govori da su gasovodi i te kako političko pitanje. Naravno, uz sve razlike političkog položaja Srbije i Nemačke.
U stvari, glavno pitanje je uticaj SAD, koje ne podržavaju „Turski tok“, bilo da je u pitanju deo do Turske, ili onaj preko balkanskih zemalja dalje za Evropu.
Poznato je da je Srbija, kao i zemlje jugoistočne Evrope, po potrošnji gasa na vrlo niskom nivou, kao i po stepenu gasifikacije koji je od 10 do 15 odsto. I dok je Srbija svake zime u dimu i smogu, Evropa ne zna šta je to pošto se 100 odsto greje na gas i troši ga kao energent, tako da ona nema prava da nam i dalje osporava da i mi uživamo u čistom vazduhu. Što se pak Amerike tiče, ona za ekologiju uopšte ne mari već samo drži do vlastitih geostrateških interesa. Mada su se prilike promenile, pa su i zemlje jugoistočne Evrope postale svesne vlastitih interesa…

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *