Delibašić opet u pritvoru, novo suđenje 9. januara

Objavljeno: 17.12.2018.


Nakon što je Apelaacioni sud ukinuo oslabađajuću presudu za ubistvo brata Luke Bojovića, Specijalni sud doneo rešenje o određivanju protovra Milošu Delibašiću.




Delibašić (34) je odlukom Apelacionog suda bio oslobođen od optužbi da je zajedno s pokojnim Slobodanom Šaranovićem organizovao kriminalnu grupu i njene pripadnike podstrekavao da ubiju brata Luke Bojovića, Nikolu, 2013. godine u Beogradu, kao i Miloša Vidakovića u Budvi iste godine.

Delibašić je uhapšen u subotu na osnovu ovog rešenja i sproveden ui Okružni zatvor u Beogradu. Ovim rešenjem određen mu je pritvor do 60 dana, a danas će biti saslušan u sudu pred krivičnim vanraspravnim većem povodom lišenja slobode.

Rešenje o određivanju pritvora nije donelo sudsko veće koje je u aprilu ove godine Delibašića oslobodilo od optužbi zbog nedostatka dokaza i ukinulo mu pritvor, već krivično vanpretresno veće suda.

Portparol suda Bojana Stanković precizirala je za Tanjug da je krivično varaspravno veće na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, 14. decembra donelo rešenje kojim je Delibašiću odredjen pritvor do 60 dana, koji se računa od dana lišenja sloboda. Pritvor mu je određen zbog opasnosti od bekstva i osobitih okolosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, rekla je Stanković.

Ona je dodala da je iz istih razloga pritvor je produžen za 60 dana i dvojici optuženih koji se već nalaze okrvljenom saradniku Milošu Vojinoviću i okrivljenom Saši Cvetanoviću.

Ove odluke usledile su nakon što je u četvrtak Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu Specijalnog suda kojom je Delibašić u aprilu bio oslobođen od optužbi za krivična dela zločinačko udruživanje i teško ubistvo u podstrekavanju zbog nedostatka dokaza, kada mu je ukinut višegodišnji pritvor. Po nalogu Apelacionig suda naloženo je ponavljanje sudjenja, a početak novog sudjenja zakazan je za 9. januar 2019. godine.

Suđenje će biti ponovljeno i četvorici okrivljenih koji su bili osuđeni na kazne od 10 do 35 godina zatvora zbog ovih ubistava, kao i Goranu Bojaniću koji je bio oslobodjen optužbi da je bio pripadnik Delibašićeve i Šaranovićeve grupe.

U obrazloženju odluke Apelacionog suda se navodi da prvostepeni sud, pored ostalog, nije u dovoljnoj meri cenio iskaz okrivljenog saradnika Miloša Vojinovića, koji je detaljno opisao uloge i radnje Delibašića i ostalih u kriminalnoj grupi.

Delibašiću je do ove ukinute presude bio u pritvoru od od izručenja iz Crne Gore od marta 2014. godine, ali u aprilu nije pušten na slobodu, već je poslat u zatvor na izdržavanje kazne od 15 meseci zatvora za falsifikovanje isprave. Kaznu je izdržao u celosti i početkom novembra je pušten iz zatvora na slobodu.

Protiv Šaranovića, optuženog da je zajedno s Delibašićem organizovao ovu grupu, postupak je obustavljen zbog smrti jer je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi. Ukinutom presudom kao i Delibašić, svi optuženi u ovom slučaju su bili oslobodjeni optužbi za zločinačko udruživanje. Saša Cvetanović je bio osuđen kao neposredni izvršilac ubistva Bojovića na 35 godina zatvora.

Ratko Koljenšić, koji je nedostupan pravosudnim organima Srbije i živi u Crnoj Gori, je bio osudjen na 30 godina zatvora zbog saizvršilaštva u Bojovićevom ubistvu. Miloš Vojnović je bio osuđen je na 10 i po godina zatvora, kao pripadnik grupe i egzekutor Vidakovića – u skladu sa sporazumom sa Tužilaštvom za organizovani kriminal koji je prihvatio sud, a prema kome je u zamenu za priznanje ubistva i svedočenje u procesu osudjen na minimalnu kaznu zatvora za krivično delo teško ubistvo. Sud mu je u jedinstvenu kaznu uračunao i ranije izrečenu kaznu, pa mu je izrekao ukupno 14 godina zatvora.

Slaviša Novaković, koji je takodje u bekstvu, bio je osudjen u odsustvu na 35 godina zatvora kao i saizvršilac u ubistvu Vidakovića. Goran Bojanić je ukinutom presudom bio oslobodjen optužbi da je bio pripadnik ove grupe.

Specijalni sud je u petak produžio pritvor do 60 dana i Vojnoviću i Cvetanoviću koji su već u pritvoru, dok su ostali ili u bekstvu.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je inače tražilo da se Delibašiću i ostalima izrekne kazna – ne manja od 30 godina zatvora, a za Bojanića kazna od četiri godine zatvora. Međutim, prvostepeno sudsko sudsko veće nije poklonilo povrenje svedočenju Vojnovića u vezi sa umešanošću Delibašića u ubistva, navodeći da pored njegovog iskaza nije bilo drugih dokaza.

Glavni organizator ove grupe i nalogodavac ubistva je prema tvrdnjama tužilaštva za organizovani kriminal bio, sada pokojni, Slobodan Šaranović, prema kojem je postupak obustavljen jer je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi ispred svoje kuće. Šaranović je zajedno s Delibašićem, kako sumnja tužilaštvo, iz osvete naložio ubistvo Nikole Bojovića, jer je smatrao da je prethodno po nalogu Luke Bojovića ubijen njegov brat Branislav Šaranović u Beogradu.

Svi optuženi su negirali učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi i povezanost sa ubistvima, izuzev Miloša Vojinovića koji je priznao da je on ubio Vidakovića, kao da je bio član u kriminalnoj grupi i svedočio je protiv ostalih optuženih, pošto je u julu 2017. godine zaključio sa Tužilaštvom za organizovani kriminal sporazum o svedočenju u zamenu za nižu zatvorsku kaznu, odnosno od 10 i po godina zatvora.

Za krivična dela za koja je osuđen, odnosno za teško ubistvo predviđena je zakonska kazna kazna od 10 do 40 godina zatvora, a za zločinačko udruživanje do pet godina.

Motivi za dva ubistva Bojovića i Vidakovića su, kako se veruje, osveta za ranije ubistvo Šaranovićevog brata Branislava u Beogradu.

Luka Bojović je u španskom zatvoru od februara 2012. godine, gde izdržava kaznu od 18 godina zbog nezakonitog arsenala oružja koje je kod njega pronađeno u Valensiji. Koljenšić je u Crnoj Gori i brani se sa slobode. Ta država vodi svoju istragu povodom ovih ubistava, pošto nije Srbiji izručila Koljenšića i Šaranovića.

Delibašić je 2016. godine, nakon višegodišnjeg sudjenja, zbog nedostatka dokaza pravosnažno oslobođen optužbi da je učestvovao u pljacki zalatare “Izrael dajmond centar”, u Kolarčevoj ulici u Beogradu 2008. godine.

Izvor: Tanjug

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *