Visoka temperatura ubrzava puls

Objavljeno: 8.12.2018.


Stanje febrilnosti ne podnose svi na isti način, najteže je onima koji već imaju narušen imunitet. Febrilno stanje uzrokuju pirogeni, materije koje ne utiču samo na porast temperature, nego i na porast broja kontrakcija srca




Foto: Depositphotos

KADA telesna temperatura pređe 38,5 stepeni na Celzijusovoj skali mogu da nastanu ozbiljne komplikacije. Najugroženiji su pacijenti sa slabim imunitetom, poremećenim metabolizmom i oni koji boluju od hroničnih bolesti. Zato telesna temperatura mora stalno da se prati.

– Visoka temperatura tela može da uzrokuje brzu dehidrataciju, poremećaj stanja svesti, buncanje, konfuznost, halucinacije, čak i kod onih koji su generalno dobrog zdravlja – kaže dr Marija Danilović, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Zvezdara. – Pojava ovih simptoma znači da je pacijent životno ugrožen i neophodna je hitna medicinska pomoć.

Za hitan odlazak lekaru su i oni pacijenti koji ne uspevaju lekovima da snize temperaturu i kod kojih stanje febrilnosti traje duže od 48 sati.

– Ako temperatura raste, a uz to pacijent ima mučninu, povraćanje, prolivaste stolice, ukočen vrat, osetljivost na svetlost, bolove u stomaku i kašalj, to su sve znaci da nema čekanja sa stručnom pomoći – kaže naša sagovornica.

Povišena temperatura tela kod najvećeg broja ljudi praćena je jezom, drhtavicom, malaksalošću, a mogu da se jave i bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, gubitak apetita, zatvor. Kod pojedinih pacijenata visoka temperatura značajano podiže broj otkucaja srca, što može da bude dramatično kada je pacijent u stanju mirovanja.

NAJPRECIZNIJE POD PAZUHOM DOKTORKA Danilović napominje da postoje osobe kojima je normalna telesna temperatura do 37,5 stepeni Celzijusovih, kao i da ima onih kojima retko skače temepratura, a sve zavisi od imunog sistema. – Mesto merenja telesne temperature je takođe važno – kaže naša sagovornica. – Najviša je ako se meri rektalno, zatim oralno, ali se najpreciznija vrednost dobija kada se toplomer stavi pod pazuh.

– Do porasta temperature tela dolazi usled poremećaja rada centra za termoregulaciju koji se nalazi u hipotalamusu, a uzrokuju ga pirogeni, materije koje ne samo da utiču na porast temperature, nego i na porast broja kontrakcija srca – kaže dr Danilović. – Svako povećanje telesne temperature ubrzava srce za četiri do 17 otkucaja u minuti. Reakcije su individualne, ali nije retkost da puls bude iznad 100 otkucaja i da pacijenti zbog lupanja srca traže hitnu medicinsku pomoć.

Porast telesne temperature je normalna odbrambena reakcija organizma. Međutim, u zavisnosti od imunog sistema pojedinca, kao i postojanja hroničnih ili onkoloških bolesti, zavisi kako će pacijent da reaguje.

– Vrednosti do 38,4 stepena Celzijusova ne treba snižavati antipireticima, već je potrebno da se pije što više tečnosti – kaže dr Danilović. – Neophodno je i da se ne pije alkohol i ne jedu slatkiši, da se miruje, kupa mlakom vodom i ne utopljava. Kada temperatura pređe 38,5, trebalo bi uzeti lek za njeno snižavanje. Dakle, nije neophodno da se pacijent odmah javi lekaru čim se pojavi povišena vrednost temperature. Bitno je da se ona prati. Ukoliko pokazuje tendenciju rasta u odnosu na prethodni dan, ne prolazi posle uzetog leka ili se brzo pojavi ponovo, tada je potreban odlazak doktoru.

Izvor: Novosti

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *