Pijana politika Evropske komisije

Objavljeno: 1.12.2018.


Piše: Svetlana Vasović Mekina




Novi gaf Žan-Kloda Junkera ponovo je u fokus stavio njegovog šefa kabineta Martina Selmajera

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (63), za koga evropski mediji sve smelije pišu da već godinama muku muči zbog problema sa alkoholom, upriličio je nedavno novi ispad koji nije prošao nezapaženo, s obzirom na to da se dogodio usred konferencije za novinare.

DIPLOMATIJA U POGREŠNIM CIPELAMA Predsednik EK, koji je pre nekoliko meseci dospeo u centar pažnje kada se pijan teturao u Briselu tokom NATO samita, ovoga puta privukao je pozornost javnosti zbog rasparenih cipela, različitih boja.
Društvenim mrežama se munjevito proširio snimak na kome se vidi da Junker na jednom stopalu ima crnu, a na drugom braon cipelu. Kada ga je saradnica, naočigled svih prisutnih i uključenih kamera, upozorila na tu „sitnicu“, Žan-Klod Junker (koji je prethodno već dobrano zakasnio na konferenciju) oteturao se s podijuma, „povukavši“ se u svoje odaje kako bi se preobuo i amortizovao bruku. Nešto kasnije vratio se u salu u cipelama iste boje.

PONOVO PIJAN Crvena nit većine komentara uz fotografije i video-snimke koji su deljeni na tviteru glasi: „Ovo nije šala! Najmoćniji čovek EU obuo dve različite cipele“ i „Evo ga šef EU Junker, isti onaj koji bi hteo EU vojsku, kako drži konferenciju za novinare noseći jednu crnu i jednu braon cipelu“. Kritičari nisu štedeli prvog čoveka Evropske unije; većina se složila da je „ponovo pijan“. Usledilo je podsećanje na niz sličnih incidenata čiji je protagonista bio Junker; svi su u prošlosti bili brižljivo zataškani, ali su svom silinom isplivali na videlo posle poslednjeg velikog NATO samita, kada se Junker pojavio toliko nacvrcan da je jedva stajao na nogama, pa su ga tokom svečanosti drugi državnici pridržavali ko je kako stigao, inače bi poljubio zemlju. Junker se kasnije pravdao da ga je „mučio išijas“. Neuspešno, posebno jer su snimci njegovog posrtanja već obišli planetu.
Sve bi to možda ostalo na nivou anegdota kada takvo ponašanje prvog među evropskim političarima ne bi imalo ozbiljne posledice ne samo po zemlje koje jesu u Uniji nego i po one koje ka tom cilju streme, poput Srbije. Konkretna šteta od Junkerovog pijanstva može se uočiti na dva različita, ali sa šefom Evropske unije povezana slučaja – Slovenije i Velike Britanije.

SELMAJEROVA ULOGA Prvi se tiče spora između Hrvatske i Slovenije oko primene arbitražne presude, kojom je sud u Hagu juna prošle godine definisao granicu između dve zemlje na kopnu i moru, što je trebalo da stavi tačku na latentni pogranični sukob u regionu koji traje bezmalo tri decenije. To se, međutim, nije desilo, iako je pravna služba EK dala za pravo Ljubljani u njenom sporenju sa Zagrebom. Očekivalo se da će i Evropska komisija zauzeti sličan stav, baš onako kako joj je preporučila njena stručna služba, ali je takav rezultat, na ogromno razočaranje Slovenije izostao. Uskoro je otkriveno zašto; u Evropskoj komisiji zbog Junkerovih čestih napada „išijasa“ zapravo vedri i oblači njegov šef kabineta Martin Selmajer. A upravo Selmajera „bije glas“ da je prijatelj hrvatskog premijera Andreja Plenkovića. Što se pokazalo kao glavni razlog zašto je Evropska komisija naprasno okrenula leđa ne samo Sloveniji nego i postulatu poštovanja međunarodnog prava u koji se neprestano zaklinje.
Tako je EK, s Junkerom na čelu a Selmajerom koji vuče konce iza kulisa, umesto da „pritisne“ Hrvatsku ili da zajedno sa Slovenijom pokrene spor zbog nepoštovanja arbitražne sudske odluke u Evropskom sudu, ostavila Sloveniju na cedilu. Ljubljani na kraju nije preostalo ništa drugo nego da u tužbu protiv Hrvatske krene sama, bez željene podrške EK i ostalih članica Unije.

KALIF UMESTO KALIFA „Umesto pijanice Junkera vlada monstrum, prijatelj Hrvatske“, izvestili su nedavno slovenački mediji. „Francuski novinar Žan Kvatreme je zapisao ono o čemu se u Briselu, ali i širom Evrope krišom govori već duže vreme: predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ’voli flašu’, odnosno, hajde da to kažemo jasnije – on je pijanica.“ Zahvaljujući Junkerovoj ljubavi prema „dobroj kapljici“, Evropskom komisijom i uopšte Unijom „iz pozadine“ vlada njegov šef kabineta, Nemac Martin Selmajer, koga je Boštjan M. Zupančič, nekadašnji slovenački sudija u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, nedavno „raskrinkao“ kao krajnje pristrasnog s obzirom na to da je blizak prijatelj hrvatskog premijera Plenkovića, stoga „Sloveniju blokira u Evropskoj komisiji“.
U jednom od izdanja ljubljanske novinske kuće „Delo“ je potom osvanuo naslov: „Evo, to je taj bebiron Selmajer, Junkerova desna ruka i Plenkovićev dobar drug, ’čudovište Berlajmonta’ koji nas je oko arbitraže preveo žedne preko vode.“ Te reči je zapisao slovenački sudija koji je ujedno upozorio i na članak u britanskom „Telegrafu“, u kome je opisano kako su engleski navijači pukli od besa kada je isti Selmajer objavio slavljenički, pobednički tvit sa evropskim zastavicama i lopticama pošto je Hrvatska porazila Englesku. Nije tajna da je Selmajer ljuti protivnik bregzita i zagovornik „tvrdog“ stava prema zahtevima Velike Britanije. Kao što više nije tajna ni da je Selmajer na svoj uticajni položaj dospeo – kako je utvrdila evropska ombudsmanka Emili O’Rajli – na sumnjiv način, tačnije, „nije bio imenovan u skladu sa postojećim pravilima“…
Sve to je imalo uticaj i na tok bregzita; upravo su instrukcije o „čvrstom postupanju“ prema Londonu koje su dolazile od „kalifa koji vlada Unijom umesto kalifa“ dovele do „kapitulacije“ britanske premijerke Tereze Mej – na kraju je bila prisiljena da prihvati rešenja koje je nametnula EU. Rezultat? Svi su nezadovoljni i sada preti realna opasnost da britanski parlament odbaci dogovor o bregzitu koji je 27 zemalja, preostalih članica EU proteklog vikenda već potvrdilo. Protiv dogovora su britanski laburisti i deo konzervativaca. Marlen Foster, predsednica severnoirske partije DUP, najavila je da njeni ministri neće glasati za dogovor sa EU. Što znači da deset poslanika koji trenutno omogućavaju Terezi Mej da uopšte vlada (s obzirom na to da je na prevremenim izborima izgubila većinu u parlamentu) neće dati zeleno svetlo za njen plan.

NESAVLADANA LEKCIJA Ne samo to – još dok se premijerka Mej nije ni vratila kući iz Brisela, u Londonu su njeni dojučerašnji ministri i saradnici, prema vlastitom priznanju, već kovali „plan B“ u slučaju da britanski parlament odbaci dogovor sa EU… A sve to je možda moglo da se izbegne – ali samo pod uslovom da je i evropska diplomatija smogla snage da se „postavi u tuđe cipele“ i pokušala da pronađe kompromis prihvatljiv i za suprotnu stranu. U tom slučaju Unija ne bi od Velike Britanije zahtevala da potpiše pristanak na takve uslove izlaska iz Unije, zbog kojih su sada u Britaniji svi u dertu – od laburista preko konzervativaca do nezavisnih. Premijerka Mej je ovim zaista „ujedinila zemlju“, ali protiv sebe. Konačno, čak i njen ministar za bregzit sada javno tvrdi da je premijerkin dogovor sa EU toliko loš, da bi za Britaniju bilo bolje da ostane u EU.
Sve to je dokaz da EU čak ni u primeru svoje nekadašnje uzdanice – Velike Britanije – nije sposobna da se postavi u tuđe cipele, što najbolje simbolizuje njen poglavar Žan-Klod Junker, koji više nije vičan ni da na sopstvena stopala obuje dve iste cipele. EU jednako, kao u slučaju Velike Britanije, postupa i u slučaju Srbije kada zahteva „pravno obavezujući sporazum“ sa Prištinom još koliko do sledećih sveevropskih izbora zakazanih na proleće, iako zna da traži nemoguće, i izaziva revolt u narodu. Istina je da papir može da podnese sve, ali ljudi malo teže. Tu lekcija EU još nije savladala. U slučaju Velike Britanije gotovo izvesno, a možda i u slučaju Srbije, umorne od pritisaka, pretnji i iznuda. U oba primera je pijani Junker dao odrešene ruke Nemcu iz svog kabineta da vodi politiku Evropske komisije kako mu se ćefne, a posledice su katastrofalne, od Prištine pa do Londona.

Piše: Svetlana Vasović Mekina za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *