Zašto Ibra na zidu ima fotografiju stopala i kako je postao gol-mašina

Objavljeno: 22.11.2018.


Zlatan Ibrahimović je i u 38. godini jedan od najboljih napadača, a u intervjuu za BBC pričao je o golovima, povredama, Pogbi, Los Anđelesu, ali i stopalima.




U njegovoj novoj autobiografiji “Ja sam fudbal” našla se fotografija njegovih stopala, ista kao ona što visi na zidu njegove porodične kuće.

“Supruga mi ne dozvoljava da se fotografišem. Kaže da se već previše priča o meni i da ne želi da me gleda i na zidovima. Dovoljno joj je što mora uživo da me gleda”, našalio se Ibrahimović, a onda objasnio pomenutu fotografiju stopala.

“Imam jednu na zidu. To nam je donelo sve što imamo, to je podsetnik porodici, ne samo meni, na ono što imamo. To nam je stvorilo sve ovo, napravilo celu buku oko mene, ova dva stopala. Igram ovu divnu igru svojim stopalima. Iako su mi palčevi ružni, briga me, stavio sam je na zid kao podsetnik. Imamo hranu na stolu zahvaljujući stopalima, pa bi trebalo da ih ljubite svakog dana. Ne šalim se. Palčevi i stopala svih fudbalera na svetu su ružni, nema lepih”.

Ibrahimović je objasnio i šta znači Planeta Zlatan.

“Dolazim sa sopstvene planete, s nečim što niko nije video. Ja sam momak iz ovog kraja za koji misle da je geto. Vide me drugačije, nisam dočekan kao dobrodošao, kao da sam poput ostalih, ali ja dolazim sa nečim drugačijim i oni to sad prate. Dolazim sa sopstvene planete – Planete Zlatan”.

“Pogba vrhunski profesionalac koga je potrebno usmeravati”

  Foto: Getty images
Foto: Getty images

Pre dve godine prvi put je zaigrao u Engleskoj potpisavši za Mančester junajted. Ambicioznu epizodu uništila je teška povreda kolena.

“Kada se to dogodilo, nisam znao kroz šta prolazim. Nikad nisam imao ozbiljnu povredu. Bio sam kao Supermen, nesalomiv, niko mi nije mogao ništa, samo je Zlatan mogao da povredi Zlatana. Rekao sam sebi da to nije način na koji ću prestati da igram fudbal. Kako sam došao, tako ću i da odem, ne hramljući dok mi govore da sam gotov. To je bio novi izazov za mene i rekao sam sebi da ću se vratiti i igrati kao što sam i pre toga igrao. Kada ne budem više mogao, neću više ni igrati jer nisam ovde zbog milostinje. Rekao sam Murinjo da ne želim da razočaram njega i saigrače, da ne mogu da im pružim Zlatana na koga su navikli. Nisam se osećao spremnim u drugoj sezoni u Junajtedu, osećao sam se drugačije, kao da krećem ispočetka, da moram da učim kolena kako da igraju fudbal opet. Vremenom samopouzdanje je raslo, bilo mi je potrebno drugo okruženje gde bih se osetio udobno”. 

Jedna od najvećih zvezda Junajteda, evropskog i svetskog fudbala je Pol Pogba, koji je poput Ibrahimovića takođe prilično ekscentrična ličnost.

“Svi mi nedostaju iz Junajteda. Bilo je fantastično. Vaza (Vejn Runi), Majkl Karik, potom mladići koji su želeli da pokažu svetu koliko su gladni. Sa Pogbom nisam igrao ranije, nisam ga znao ni lično. Imamo istog agenta i kada smo se upoznali otkrio sam fantastičnu osobu, fantastičnog fudbalera, ali nekoga koga je potrebno usmeravati. On je profesionalac koji ne propušta nijedan trening. Te stvari ljudi ne vide, sude samo po onome što vide na televiziji ili tokom 90 minuta na stadionu. Kada “klikneš” s nekim to je to. Odnos na terenu je bio neverovatan, dobro smo pomagali jedan drugom, on je bio potreban meni i ja sam bio potreban njemu”.

“Premijer liga ima sreće što nisam došao deset godina ranije”

  Foto: Getty images
  Foto: Getty images

Šveđanin žali što nije uspeo da maksimalno iskoristi svoje vreme na Old Trafordu.

“U Junajtedu sam se osetio kao Bendžamin Baton. Postajao sam sve mlađi i mlađi, a onda sam se nažalost povredio. Premijer lige bi trebalo da bude srećna što nisam došao deset godina ranije jer bi to bila drugačija priča. Videli ste moje brojke (golove), sve to bi tako bilo i u PL. Došao sam u pravi klub, u Junajted. To su klub i dres u kojem je trebalo da zasijam i uspeo sam”.

Ibrahimović je na 757 utakmica za Malme, Ajaks, Juventus, Inter, Barselonu, Milan, PSŽ, Junajted i L.A. Galaksi postigao 443 gola, a za Švedsku 62 na 116 nastupa (rekorder u obe kategorije).

“Na početku nije sve bilo u postizanju golova, već u tome ko je veštiji, ko ima bolju tehniku, a to sam nosio sa sobom gde god sam išao. U jednom trenutku sam pomoslio: ‘Ovo je vrhunski nivo, moraš da se pokažeš, ti si centarfor i moraš da postižeš golove, ako ne daješ golove nisi im potreban’. To se promenilo kada sam došao u Juventus, sve je bilo novo za mene. Pomislio sam: ‘Vau, veliki klub, veliki igrači, veliki trener, velika istorija’. Od prvog treninga čuo sam trenera Fabija Kapela kako urla “Ibra!” i pokazuje. Doveo bi mommke iz akademije i mladog tima i ja bih trenirao s njima. Oni su ubacivali loptu, a ja postizao golove”.

“Kad treniraš sa Tiramom, Kanavarom i Bufonom…”

  Foto: Getty images
Foto: Getty images

Gol mašina je postao upravo na “Čizmi”.

“Svakog dana sam želeo da idem kući koliko sam bio umoran, nisam više želeo da šutiram, nisam više želeo da vidim gol ili golmana. Samo bih čuo “Ibra!” i znao sam šta sledi. Samo sam šutirao, šutirao, loši šutevi, dobri šutevi. Na kraju sam postao mašina pred golom, posebno je u Italiji teška pozicija napadača jer su taktički odlični”.

“Sećam se utakmice protiv Paola Maldinija i Alesandra Neste (Milan), dobiješ samo pola šanse, a iza njih imaš Didu, vrhunskog golmana. Ali ja sam imao tu sreću da imam Đanluiđija Bufona na treningu, a ispred sebe Lilijana Tirama i Fabija Kanavara. Ako ikad uspeš da ih prođeš osetićeš bol, a onda moraš da prođeš Bufona. Tako sam imao dobro okruženje da postižem golove, a golovi dolaze dok god trenira”.

Mediji spekulišu da bi u januaru mogao da se vrati u Italiju, u Milan. Nadamo se da hoće.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *