Šokantno priznanje poslanika iz Zagreba: Nemački neonacisti ubijali Srbe devedesetih

Objavljeno: 19.11.2018.


Poslanik u hrvatskom parlamentu, general Željko Glasnović, priznao je da je tokom rata devedesetih komandovao i dobrovoljcima iz Nemačke, članovima ultradesničarske Nacionaldemokratske partije, koja okuplja neonaciste.




Kao počasni gost, Glasnović, član kluba Nezavisnih za Hrvatsku, prisustvovao je tokom vikenda kongresu nemačkih ekstremista.

„Ja sam prvenstveno vojnik. I u mojoj brigadi imao sam ljude iz NPD-a koji su se borili protiv Islamske države i protiv velikosrpskog imperijalizma. Neki su poginuli, neki su ranjeni. Moja je moralna obaveza da dođem ovde“, rekao je Glasnović za Dojče vele tokom skupa. Ja da ne dođem ovde, da razgovaram sa ljudima koje sam vodio u ratu, bio bih ništarija“.

U svom oficijelnom govoru on je naglasio da je „patriota koji s NPD deli brigu za Evropu“, i da bi „bio smeće da nije došao da se zahvali starim saborcima“, prenose Novosti.

Ovaj bivši pripadnik kanadske vojske i Legije stranaca, tokom rata devedesetih komandovao je brigadom u okviru Hrvatskog vijeća obrane na teritoriji takozvane Herceg-Bosne. Prema podacima nemačke vlade, na hrvatskoj strani se u tom ratu borilo stotinak nemačkih državljana, plaćenika, ultradesničara.

Među njima je bio i Roland Bartecko, koji će kasnije, na Kosovu, dobiti nadimak Šaban. Ovaj bivši podoficir Bundesvera, koji ima puno pratilaca na društvenim mrežama, gde piše o gerilskom ratovanju, dvaput je ratovao protiv Srba — jednom za HVO, a drugi put za OVK. Zbog ubistva srpskog pukovnika proveo je 16 godina u zatvoru. Danas živi u Prištini.

Glasnovića su novinari u Nemačkoj pitali da li je neonacista, na šta im je ovaj odgovorio:

„Ja sam hrvatski patriota, tri puta sam ranjavan, borio sam se za hrvatsku državu, a ne za nekakvu komunističku satrapiju koja će postati satrapija Evropske unije ili Evroslavije“.

NPD su, inače, 1964. osnovali bivši nacisti i nacionalno-konzervativni političari. Stranka nikada nije prešla izborni prag za ulazak u Bundestag, ali je na istoku zemlje u više navrata osvajala mandate u pokrajinskim parlamentima. Brojnim članovima suđeno je zbog ksenofobije i rasizma.

NDP zastupa stav da su saveznici krivi za početak Drugog svetskog rata i da Nemačka 1945. nije oslobođena. To isto je u više navrata govorio i Glasnović za Hrvatsku, a često je pred poslanicima tvrdio i da je „jugokomunistički“ režim kriv za genocid i „memoricid“ nad Hrvatima.

Prema viđenju NPD, Nemci su jedine žrtve Drugog svetskog rata. Na stranačkoj konvenciji 2010. usvojili su moto „Rad. Porodica. Domovina,“ koji su svojevremeno koristili francuski kvinslinzi. Ustavni sud je u dva navrata pokretao postupak zabrane partije. Pre petnaestak godina on je brzopotezno okončan pošto je otkriveno da su u samom vrhu stranke bili aktivni doušnici nemačkog bezbednosnog aparata. Prošle godine je sud utvrdio da je NPD ekstremistička stranka koja radi na rušenju ustavno-pravnog poretka, ali je nije zabranio jer nema političku težinu.

Kongres stranke je, inače, održan u gradiću Bidingen, blizu Frankfurta na Majni. Ispred dvorane protestovalo je nekoliko stotina građana Bidingena, uzvikujući protiv nacizma.

NPD ima jednog poslanika u EU parlamentu, Uda Foigta, bivšeg čelnika ekstremnih desničara. On je izjavio kako se nada da će ubuduće u ovoj instituciji „s hrvatskim koleginicama i kolegama nastaviti da brani hrišćansku Evropu“ od „kriminalnih migranata“.

Sputnjik

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *